Marketing trendovi u 2026: Izbegavajte influensere koji reklamiraju sve i svašta !
Nakon godina opsesije brzinom, klikovima i kratkoročnim rezultatima, sledi godina ozbiljnog preispitivanja. Publika je prezasićena porukama, algoritmi se menjaju brže nego ikada, a AI postaje nezaobilazan alat. U takvom okruženju, više ne vlada pitanje kako privući pažnju, već kako je zadržati.
Stručnjaci sa kojima je Forbes Srbija razgovarao kažu da se marketing u 2026. neće radikalno promeniti u formi, ali hoće u suštini. Fokus se pomera sa jednokratnih kampanja na dugoročno građenje identiteta, sa površnog „riča“ (reach) na poverenje i sa savršeno „ispoliranih“ poruka na iskrenu i doslednu komunikaciju.
Bez snažnog brenda, performanse dugoročno gube efekat
Stručnjak za brend, strategiju i dizajn i osnivač Agencije za poslovno savetovanje VOIS, Voislav Bijelac, za Forbes Srbija kaže da će se marketinški alati u 2026. godini menjati brzo, ali ono što će praviti suštinsku razliku između uspešnih i neuspešnih brendova jesu jasnoća i dugoročno razmišljanje.
„U prethodnim godinama fokus je bio snažno na performansama: merljivost, kratkoročni rezultati, optimizacija po kliku. Međutim, sve je jasnije da takav pristup ima plafon. Sve više kompanija prepoznaje da bez snažnog brenda performanse dugoročno poskupljuju i gube efekat.
Zato brend marketing sve više dolazi u fokus. Ne kao suprotnost performansama, već kao njihova osnova. Dobar primer za to je nemački gigant Flix, koji je godinama važio za kompaniju izrazito fokusiranu na performance marketing, ali je svesno napravio zaokret ka jačanju brenda, identiteta i emocionalne veze sa publikom. Razlog je jednostavan: bez jakog brenda, čak i najefikasniji performance modeli vremenom postaju skuplji i manje održivi“, ističe Bijelac.
Bijelac kaže da gaji nadu da će 2026. godina doneti povratak kreativnih, klasičnih reklama. Reklama koje se pamte, koje imaju ideju, emociju i hrabrost, a ne samo savršeno optimizovan format. Reklama uz koje je odrastao i zbog kojih se i zaljubio u marketing.
„Publika je prezasićena porukama. U takvom okruženju pobediće brendovi koji imaju jasan stav, jasnu priču i doslednu komunikaciju kroz vreme. Manje poruka, ali jačih. Manje kampanja, ali sa dugoročnim efektom. Marketing u 2026. godini neće biti pitanje ‘šta još možemo da optimizujemo’, već ‘kakav brend gradimo dok optimizujemo‘“, navodi Bijelac.
AI menja brzinu kojom se strategije razvijaju
Osnove brendiranja, kaže, ostaju iste. To su: jasno pozicioniranje, razumevanje ciljne grupe, diferencijacija i doslednost. Veštačka inteligencija je samo tu da promeni brzinu kojom se strategije razvijaju, testiraju i primenjuju.
„AI ne može zameniti strateško razmišljanje, intuiciju i iskustvo, ali može drastično ubrzati analizu podataka, istraživanje tržišta i validaciju hipoteza. Za agencije to znači promenu fokusa. Manje vremena se troši na operativne i repetitivne zadatke, a više na donošenje odluka, kreativni smer i dugoročnu strategiju.
AI postaje alat koji pomaže da se do boljih uvida dođe brže, ali i dalje ne donosi odluke umesto ljudi. U praksi, agencije koje će imati prednost nisu one koje najviše koriste AI, već one koje znaju kako da ga uključe u postojeći strateški proces bez gubitka identiteta i jasnoće brenda“, objašnjava Bijelac.
Dok jedni u potpunosti prepuštaju marketing veštačkoj inteligenciji, drugi je i dalje izbegavaju. Voislav ističe da praksa pokazuje da nijedan ekstrem ne daje dugoročne rezultate.
Kampanje koje se oslanjaju isključivo na AI često jesu tehnički savršene, ali emocionalno prazne, što publika sve češće prepoznaje i odbacuje. Dobar primer za to je, kaže Bijelac, Dizni koji ponovo razmatra veće oslanjanje na tradicionalno crtanje u filmovima, upravo zbog emocije i duše koju tehnologija često ne uspeva da prenese. Sa druge strane, brendovi koji ignorišu AI gube brzinu, uvid u ponašanje publike i mogućnost efikasnog testiranja kampanja.
„Zato verujem da u 2026. neće pobediti ni jedni ni drugi ekstremi. Pobednici će biti brendovi koji koriste AI kao alat, ali ne kao zamenu za razmišljanje. I sam svakodnevno koristim veštačku inteligenciju u radu, ali sam (još uvek) veoma daleko od toga da AI prepustim strateške odluke. Strategija, pozicioniranje i kreativni pravac moraju ostati u rukama ljudi. AI može da ubrza proces, ali ne i da zameni odgovornost i viziju“, ističe Bijelac.
Vreme influensera i jednokratnih kampanja je iza nas
Jednokratne influenser kampanje gube efekat jer je publika postala svesna plaćenih preporuka i sve manje im veruje. Influenser marketing ne nestaje, ali menja svoju ulogu. Od brzog „prodavanja proizvoda“ ka dugoročnim partnerstvima i autentičnim ambasadorima brenda. Posebnu prednost imaju mikro-influenseri i kreatori koji grade sopstveni biznis i identitet, a ne samo rič.
„Važno je pomenuti još jednu promenu. Dok klasični influenseri gube deo svog uticaja, sve više jačaju takozvani „operatori“. To su ljudi koji imaju publiku poput influensera, ali za razliku od njih, grade sopstveni proizvod ili biznis. Oni ne preporučuju brendove, oni jesu brend.
I publika to jasno oseća. Zato 2026. neće biti kraj saradnje sa kreatorima, ali hoće kraj površnih, jednokratnih influenser kampanja“, kaže Bijelac.
Ključ uspešne saradnje nije u broju pratilaca, već u podudarnosti. Kreator koji dugoročno nosi identitet brenda mora deliti vrednosti, stil života i stavove ciljne grupe.
„Što je preklapajuća zona između brenda i kreatora veća, to je manja potreba za ‘glumom’ i veća šansa da kreator zaista postane produžetak brenda, a ne samo njegovo lice“, objašnjava Bijelac.
Sadržaj koji je iskren pobeđuje
Forbes je pisao o trendu „Ugly Ads“, odnosno svesno nesavršenog sadržaja, koji je sada sve više prisutan i u Srbiji. Publika više veruje onome što deluje ljudski i iskreno, jer, kako Bijelac ističe, savršeno ispolirane poruke publika čita kao reklamu, a ne kao istinsku komunikaciju. Greške, spontanost i nefiltrirana forma daju osećaj realnosti i povezanosti sa brendom.
„Nesavršen sadržaj daje osećaj realnosti. Greške, spontanost i nefiltrirana forma signaliziraju da sa druge strane stoji stvarna osoba ili brend, a ne marketinška mašina. Međutim, važno je naglasiti da ovo ne važi za sve brendove i sve strategije.
Postoje industrije u kojima je poliran, estetski savršen sadržaj i dalje neophodan. Luksuzni brendovi su dobar primer. Kod njih savršenstvo nije problem, već deo obećanja brenda. Preciznost, kontrola i vizuelna doslednost grade percepciju vrednosti i ekskluzivnosti“, ističe Bijelac.
Najveći pomak jeste odmak od opsesije brzinom
Trend u 2026. pokazuje pomak od opsesije brzinom i kratkim formatima ka sadržaju koji gradi smisao, poverenje i dugoročne odnose. Iako su kratki formati donosili vidljivost, sve ređe su imali i stvarnu vrednost. Publika više vrednuje fokus i dubinu, što otvara prostor za long-form video i kompleksnije digitalne sadržaje.
„U 2026. neće pobeđivati brendovi koji samo znaju da privuku pažnju na nekoliko sekundi. Pobeđivaće oni koji uspeju da tu pažnju zadrže dugoročno. Drugim rečima, prelazimo iz ekonomije pažnje u ekonomiju odnosa.
Brendovi koji budu gradili dubinu, a ne samo reach, imaće jasnu prednost. Brzina neće nestati, ali više neće biti dovoljna. Marketing u 2026. biće manje pitanje ‘kako da vas primete’, a mnogo više pitanje ‘zašto da ostanu’“, ističe Bijelac.
Cilj nije samo doseg već izgradnja svesti
Jedna od najčešćih grešaka brendova je zanemarivanje frekvencije kampanje. Umesto da poruka dopre do velikog broja ljudi samo jednom, daleko je efikasnije da manja grupa publike vidi kampanju više puta, kroz različite formate i pristupe.
„Zato klijentima često postavljam isto pitanje: Koje kampanje se sećate, a da ste je videli samo jednom? Odgovor je gotovo uvek isti: nijednu. Cilj kampanje nije samo doseg, već izgradnja svesti. A svest se gradi ponavljanjem“, objašnjava.
Druga najčešća greška je pokušaj da se u jednoj kampanji komunicira više poruka odjednom.
„Brendovi žele da kažu sve: sve funkcije, sve benefite, sve razloge za kupovinu. Rezultat je suprotan. Kada se kaže previše, ne ostane zapamćeno ništa. Jasna poruka uvek pobeđuje kompleksnu“, ističe.
On dodaje i da je česta greška posmatranje onlajn i oflajn prostora kao dva odvojena sistema.
„Kampanje su daleko snažnije kada se posmatraju kao ekosistem. Bilbord i društvene mreže nisu konkurenti, već saveznici. Oflajn gradi kredibilitet i prisutnost, onlajn omogućava interakciju i produžava život kampanje. Kada se ta dva sveta povežu, efekat se ne sabira već umnožava. Ako bih morao da sumiram: brendovi bi pod hitno trebalo da prestanu da jure trenutnu vidljivost i počnu da grade dugoročno pamćenje. Jer kampanja koja se ne pamti nije dobra kampanja“, zaključuje Bijelac.
Za prodaju se traži ljudski kontakt
Milica Rašević iz Agencije za digitalni marketing i oglašavanje AdNea za Forbes Srbija kaže da je marketing danas veoma dinamična kategorija, te će se u tom smeru i razvijati u budućnosti.
„Teorije da će AI preuzeti kompletan marketing, ja zaista mislim da neće, u svakom slučaju ne još. Da će postajati sve bolji alat kako bismo brže i efikasnije dolazili do kvalitetnijeg sadržaja i boljih rezultata, to svakako.
Ono što očekujemo da se dešava na mrežama i tačnije već vidimo da se dešava, jeste da publika reaguje na ovaj ogroman sadržaj kreiran preko veštačke inteligencije i da ga sve više prepoznaje i da mu slabe rezultati. Marketari se opet više okreću ka videima kreiranim sa pravim ljudima.
Lepe su reakcije kada su neki zabavni momenti ali za prodaju se traži ljudski kontakt. Ovo dalje vodi u trendove kreiranja sadržaja i verodostojnosti istog, što će svakako poremetiti influensere i UGC kreatore“, ističe Milica.
Promene u načinu pretraživanja i algoritmima AI potpuno su redefinisale digitalni marketing. ČetGPT je preuzeo primat nad Guglom, a sažeti prikazi informacija smanjuju posete klasičnim sajtovima, što zahteva novu strategiju prisustva i preporuka.
„Sistem rada pretraživača se potpuno promenio i to je ono što je možda bila jedna od najvećih promena u 2025. godini i nama u agenciji možda najzabavnija, a to je kako da se ubacimo u algoritme AI i da počnemo da se pojavljujemo u preporukama“, ističe Rašević.
AI kao partner, a ne konkurencija
Rašević ističe i da su agencije, ali ne samo one, dobile ozbiljnog partnera kada je reč o veštačkoj inteligenciji.
„I baš tako bih rekla – partnera, a ne konkurenciju. I ne samo agencije. Primena AI apsolutno zavisi od sektora u kome posluju i kompanije i brendovi. Ne može se jedna ista strategija kopirati na kompletnan sektor, a kamoli na celu ekonomiju. Kod nas u agenciji inače nikada nije postojala jedna strategija za dva brenda. Posebno ne sada“, ističe Rašević.
Na naše pitanje da li će u 2026. godini „pobedu“ odneti brendovi koji najviše koriste AI ili oni koji je izbegavaju u marketinškim aktivnostima, Rašević se priseća priča koje su kružile o Instagramu i Tiktoku.
„Ovo pitanje me podseća na razgovore koje smo pre 6-7 godina vodili o Instagramu kada je bio samo za klince i većina je rekla kako nikada neće postati ozbiljna mreža, a oni koji su krenuli da ga koriste dok je još postojao organski doseg su naravno napravili ozbiljne rezultate.
Onda smo pre par godina istu priču imali za Tiktok i to je apsolutno isto što se dešava i sada. Oni koji ga ignorišu moraće malo više da trče za koju godinu da stignu one koji su ga prihvatili i primenjivali u startu. Suština je da AI kao i svaki drugi alat radi onako kako ga koristite. Ako ga koristite pametno unaprediće poslovanje“, objašnjava Rašević.
Kada publika oseti da se preporučuje svako ko plati – tu prestaje poverenje
U razgovoru sa Milicom smo se osvrnuli i na pitanje upotrebe influensera i kontent kreatora u marketinškim kampanjama. Rašević je istakla da je to pitanje aktuelno poslednje dve godine, a možda i duže i da veliki influenseri i dalje rade sa velikim brendovima. I što je najvažnije, to još uvek donosi rezultate. Međutim…
„Dosta brendova je izašlo iz te priče i saradnji sa influenserima. Mislim da nije problem do kanala i influensera konkretno, nego koje influensere izabrati jer smo više puta videli da može brend preko noći da se ošteti ako se biraju pogrešni partneri.
Mikro influenseri i dalje donose rezultate i imaju poverenje klijenata/kupaca, naročito oni koji su pažljivi sa saradnjama. Momenat kada publika oseti da si čovek za sve, da se preporučuje svako ko plati, tu prestaje poverenje i tu dalje nema priče“, navodi Rašević.
Suština je, kaže ona, birati partnere, influensere, brend ambasadore, dobro istražiti njihovu reputaciju i vrednosti i pokretati saradnje samo ako su sve te vrednosti u skladu sa vrednostima brenda.
„Veoma je važno da se vrednosti poklapaju. Zato što to publika zna i pamti. I onda jako oseti kada se promeni priča. I pokretati saradnju samo ako se vrednosti koje propagira influenser poklapaju sa vrednostima brenda. U tom slučaju je uspeh skoro pa zagarantovan.
Uvek je preporuka izbegavati influensere koji reklamiraju apsolutno sve i svašta jer su takvi davno izgubili kredibilitet kod publike. Ovo je inače jedan od faktora koji je i doveo do pojave UGC kreatora“, objašnjava Rašević.
Desilo se nešto što niko nije očekivao
Kada je video preuzeo primat, Rašević ističe da su ljudi postali lenji da čitaju opise, a brendovi su počeli ozbiljno da ulažu u video produkciju.
„Onda se desilo nešto što niko nije očekivao, a to je da publika nije dobro reagovala na savršene videe. I onda su počeli da se rade poluprofesionalni videi gde se suština vidi, ali se izgubilo savršenstvo. I to je fantastične rezultate donosilo.
I dalje donosi. Razlog je jednostavan – ljudi žele da se povežu sa tim kreatorom da je i on samo čovek sa svim svojim manama i vrlinama. Ovo naročito važi za lične brendove.
Na sve to, današnji telefoni su bolji nego kamere pre 10 godina i danas uz običnu rasvetu, sami možete da snimate odlične videe i da ih klijenti čak sami kreiraju što smanjuje i troškove produkcije, tako da je win-win situacija“, objašnjava.
Predviđanja za 2026.
| „Očekujem da AI umesto pretraživača preraste u jednu novu fazu gde će se koristiti i za strategiju i za automatizaciju možda više nego za kreiranje ideja i sadržaja kao sada. Svakim danom izlaze nove aplikacije tako da verujem da će se to širiti, samo je pitanje u kom obimu će ga marketari koristiti, a verujem da će to direktno da zavisi i od toga kako će ga publika prihvatati.
SEO kao interesantan deo nastavlja da bude izazovan, jer kao pre 10 godina kada ga niko nije radio, pa su počeli svi da ga rade i sve je bilo teže da se pozicionirate na pretragama sad će to isto da se dešava sa optimizacijom za AI pretrage. Što se tiče društvenih mreža, video ostaje dominantna komunikacija, bez dvojbe. Očekujemo da će u momentu kada dođe do zasićenja prestati produkcija veštačkog sadržaja (AI created) i vraćaćemo se na prave istinite ljudske priče koje će da grade brend na čvrstim vrednostima. Što se tiče influensera verujem da će im status ostati sličan kao i ove godine, verovatno isti ili lošiji. |
Svaki brend priča za sebe, pa čak i unutar istog sekotra. Ako bi morala da izdvoji nešto što bi trebalo izbegavati u 2026, Milica preporučuje brendovima da ne prate trendove po svaku cenu.
„Autentičnost nije lako izgraditi, a još je teže održati. Biti istrajan glas koji prati svoje vrednosti i svoju viziju je možda i najteže. Ne pokleknuti na trenutne trendove zarad kratkotrajne popularnosti lajkova pregleda ili čega god. Jer na kraju krajeva, kupci pamte i sve se pere sem reputacije“, zaključuje Rašević.
izvor : Forbes.rs
