Putovanja u 2025: Prevelike gužve mogu podstaći turiste da preispitaju planove !

Prekomerna gužva na nekim od najpopularnijih svetskih destinacija mogla bi motivisati turiste da preispitaju planove za putovanja u novoj godini.

Pretrpane turističke destinacije dovele su do sve veće debate o jednom od najkontroverznijih pitanja. Na mnogim popularnim turističkim destinacijama, lokalno stanovništvo pokušava da „povrati“ gradove za sebe, dok se lokalna infrastruktura teško nosi s prevelikim brojem posetilaca koji dolaze prečesto.

Vesti i prateći podaci sugerišu da postoji mnogo prenatrpanih turističkih destinacija. Mnoge od njih nalaze se na poznatoj turističkoj platformi Fodor’s „No list“ za 2025. godinu, koja preporučuje 15 mesta o kojima bi trebalo dvaput razmisliti pre nego što ih rezervišete.

Fodors lista je jedan od najpouzdanijih izvora u turističkoj industriji i svake godine objavljuje spisak destinacija koje preporučuje za posetu i onih koje savetuje da izbegavate.

Prenatrpane turističke destinacije za putovanja

Prošla godina bila je rekordna po broju vesti o popularnim evropskim turističkim lokacijama koje se suočavaju s problemima prekomernog turizma. Sve je počelo u aprilu 2024. kada je Barselona uklonila jednu autobusku liniju s turističke mape.

Ona je preplavljena turistima koji su se u velikom broju kretali ka drugoj najposećenijoj lokaciji u gradu za putovanja, Gaudijevom parku Güell.

Jedan lokalni stanovnik se našalio da bi sledeći korak mogao biti da i sam park uklone s mape.

Lokacija za lokacijom sledila je primer, najavljujući planove za smanjenje turizma: od italijanskog jezera Komo, gde se razmatra uvođenje ulazne takse, preko stanovnika Kanarskih ostrva u Španiji koji su planirali štrajk glađu.

Destinacije gde je došlo do „vrhunca“

Tu je i Amsterdam, koji je najavio zabranu novih hotela, dozvoljavajući izgradnju samo po principu „jedan za jedan“ i samo ako postoji održivo poboljšanje u odnosu na prethodnu infrastrukturu.

Do vrhunca turističke sezone u julu 2024, situacija je kulminirala na mnogim evropskim mestima.

U Barseloni su lokalci prskali turiste vodenim pištoljima, držeći transparente s natpisom „Idite kući“, a gradonačelnik je najavio planove da zabrani Airbnb do 2028. godine.

Suočeno sa stvarnom pretnjom šumskih požara i nestašicom vode uzrokovanom klimatskom krizom, grčko ostrvo Santorini zabranilo je novu gradnju.

Nestašice vode dovele su do smanjenja proizvodnje vina za 50% na ovom omiljenom turističkom ostrvu, što je lokalnu vinsku ekonomiju dovelo do pada.

Ubrzo nakon toga, grčki premijer Kirjakos Micotakis najavio je planove za ograničavanje pristupa kruzerima na neka od najpopularnijih grčkih ostrva od 2025. godine.

U Francuskoj, ostrvo Brehat u Bretanji na severu zemlje ponovo je uvelo jutarnju kvotu za kontrolu prekomernog turizma.

Neprikladni turisti za putovanja

Nedugo zatim, na red je došla Firenca. Tu je turista izazvao bes javnosti neprimerenim ponašanjem prema statui Bahusa, rimskog boga vina i uživanja. Lokalno stanovništvo žalilo se da drevni grad sve više liči na Diznilend. Zahteva se povećanje hapšenja zbog rastućeg broja neprikladnih turista.

Mnogi evropski gradovi razmatrali su uvođenje ograničenja za broj turista slično onima koja su uvedena u Japanu na planini Fudži.

Nova taksa za ulazak turista u Veneciju pokazala se dovoljno uspešnom da se nastavi i proširi tokom 2025.

Popularne turističke destinacije s druge strane Lamanša bile su podjednako preplavljene posetiocima.

Sent Ivs u Kornvolu, poznat po umetničkoj atmosferi, dom slikara, zanatlija i ribara, izgubio je sezonski balans. Zimi prazan poput grada duhova, a leti prepun turista od zida do zida, njegova infrastruktura jedva podnosi pritisak.

Teško se boriti sa pritiskom turista

Nacionalni park Brekon Bikons u Velsu, koji je dugo bio tajni favorit lokalnog stanovništva, doživeo je pravi preokret nakon što ga je Njujork Tajms proglasio jednim od najboljih mesta za posetu u 2024.

Samo 50 kilometara severno od glavnog grada Kardifa, vlasti su bile primorane da uvedu dodatne autobuse i turističke vodiče kako bi se nosile s četiri miliona posetilaca.

Povrh toga, zvaničnici parka zamolili su masovnu populaciju influensera koji su dolazili da prave sadržaj da se pridržavaju „seoskih normi ponašanja“. To je podrazumevalo da se ne svlače na vodopadima zbog selfija niti da tretiraju park kao plažu.

Mnogi posetioci dolazili su u ovaj nacionalni park, poznat po promenljivom vremenu i udaljenim lokacijama, u japankama i kupaćim kostimima.

Apel turistima

Zaista, na mnogim mestima odgovor na prekomerni turizam nije bio samo u smanjenju broja posetilaca već i u apelovanju na njihovo ponašanje.

Španija je pokrenula kampanju u kojoj je posetioce, posebno Britance, pozvala da se ponašaju onako kako bi se ponašali kod kuće. To podrazumeva da oblače odeću kada nisu na plaži i da ne pevaju glasno po ulicama u ranim jutarnjim satima. To ne rade ni u svojim zemljama.

Animozitet u ovim mestima podjednako je ekonomski koliko i praktičan.

Bilo da se radi o otpadu koji ostavljaju turisti s kruzera, nepoštovanju u ponašanju, poput momačkih večeri (o čemu se naširoko izveštavalo u Pragu), smanjenom pristupu lokalnim znamenitostima za same stanovnike.

Takođe i nedostatku pristupa povoljnom smeštaju jer vlasnici nekretnina odlučuju da iznajmljuju smeštaje na noć, ne na godišnjem nivou, kako bi ostvarili veći prihod.

Prenatrpane turističke destinacije 2025

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva. To čini ekološke posledice turizma veoma stvarnim problemom. Mnogi operateri kruzera sada odlučuju da umesto Evrope plove prema Karibima. To čine delom zbog prenatrpanosti evropskih destinacija.

Fodor’s „No List“ izdvojila je pet mesta: Barselona, Majorka, Kanarska ostrva, Venecija, Lisabon.

Ova mesta definisao je kao one u Evropi „gde vas lokalci ne žele“.

Fodor’s je na listu mesta koja turisti ne bi trebalo da posećuju u 2025. godini uvrstio i tri glavne destinacije van Evrope. To su Bali, Koh Samui, Mont Everest.

U većini slučajeva, problem je hitna potreba za adekvatnim upravljanjem otpadom zbog miliona posetilaca.

Bali, Indonezija – Ugrožen kvalitet života lokalnog stanovništva

Bali se skoro vratio na nivo poseta iz perioda pre pandemije – 5,3 miliona turista u 2023. u poređenju sa 6,3 miliona u 2019, dok se očekuje da će brojke za 2024. biti veće.

Problem leži u infrastrukturi za upravljanje otpadom. Ostrvo je doslovno preplavljeno smećem – godišnje proizvodi 303.000 tona plastičnog otpada. Od toga se samo 7% reciklira.

Lokalni nevladini aktivisti ovo nazivaju „plastičnom apokalipsom“.

Prirodna područja nestaju, a voda je zagađena, uglavnom zbog industrije, rudarstva, poljoprivrede, akvakulture i domaćih otpadnih voda.

Koh Samui, Tajland – Žrtva uspeha serije White Lotus?

Malo ostrvo Koh Samui ima milionsku posetu svake godine i suočava se s ozbiljnim problemom odlaganja otpada. Dnevno se dodaje 180-200 tona smeća bez odgovarajućih metoda za njegovo zbrinjavanje. To rezultira velikom deponijom bez dugoročnog rešenja.

Problem bi mogao eskalirati nakon emitovanja treće sezone serije White Lotus. Kada je prethodna sezona snimljena na Siciliji, turizam na tom ostrvu porastao je 50%.

Mont Everest – Nekontrolisane dozvole za penjanje

Mont Everest se već dugo suočava s problemom prekomernog turizma, ali sada je glavni uslov za uspon novac, a ne veština. Svako ko plati može da ide, dok lokalci nose opremu i preuzimaju sve rizike.

Godišnje Everest poseti 58.000 ljudi, dok se broj posetilaca Nacionalnog parka Sagarmata, udvostručio u poslednjih 25 godina.

Problem je u ogromnim količinama otpada koje turisti generišu. To vlastima predstavlja veliki izazov za uklanjanje. Trenutno ne postoje ograničenja za izdavanje dozvola za penjanje, čime je ovaj već osetljivi ekosistem pod ozbiljnom pretnjom.

Mesta koja sve više trpe zbog prekomernog turizma

Dok se Koh Samui i Mont Everest bore s otpadom i ekološkim pritiscima, prekomerni broj turista i nedostatak regulacija postali su globalni problem.

Ove destinacije, i mnoge druge, počinju ozbiljno da osećaju posledice prekomernog turizma, ugrožavajući kako lokalne zajednice tako i prirodne resurse.

Druge kategorije na Fodor’s „No List“ za 2025.

Na ovoj listi nalaze se sledeće destinacije: Agriđento i Sicilija u Italiji, Britanska Devičanska ostrva, Kerala u Indiji, Kjoto i Tokio u Japanu, Oahaka u Meksiku, severna obala Škotske (North Coast 500).

Agriđento, koji će 2025. biti Italijanska prestonica kulture, suočava se s ozbiljnom krizom sa vodom, što bi moglo dodatno pogoršati situaciju s prilivom turista. Britanska Devičanska Ostrva suočavaju se s prevelikim brojem dolazaka kruzera.

To premašuje mogućnosti lokalnih resursa da podrže veliki broj posetilaca. Kerala je pretrpela razorna klizišta i degradaciju životne sredine zbog prekomernog razvoja. To postavlja ozbiljna pitanja o održivosti turizma u regionu.

U Japanu se koristi izraz „Kankō kōgai“ ili „zagađenje turizmom“ da bi se opisala nelagodnost zbog nekontrolisanog porasta broja turista. Broj posetilaca dostigao je nezapamćene nivoe što se putovanja tiče, uglavnom zbog slabog jena koji privlači strane turiste.

Kjoto, poznat po svojoj drevnoj kulturi, i Tokio, kao urbani epicentar, trpe pritiske prekomernog turizma. Stanovnici Oahake veruju da se njihova lokalna kultura i običaji komercijalizuju, dok engleski sve više preuzima primat nad španskim kao dominantnim jezikom u regionu.

Jedna od najlepših ruta za putovanja u Severnim visoravnima Škotske pati od prekomerne gužve i nedostatka osnovnih sadržaja. Posetioci često kampuju na divlje, ostavljajući za sobom tragove kamperskih vatri, smeće, jednokratne roštilje, pa čak i ljudski otpad.

Zaključak

Ove destinacije, iako fascinantne i popularne, postaju žrtve sopstvene slave. Od ekoloških kriza do društvenih i kulturnih tenzija, jasno je da je balans između turizma i održivosti neophodan za očuvanje lokalnih zajednica i prirodnog okruženja.

Mnoge destinacije sa Fodors liste, koje se čine pogođene problemom prekomernog turizma, našle su se i vrhu lista preporuka za putovanja u 2025.

Kanarska ostrva i Japan bili su na Blumbergovoj listi Where To Go In 2025, dok su Japan, Španija i Grčka zauzeli visoka mesta u izboru čitalaca CNTraveler-a za 2024. godinu među 20 najboljih zemalja na svetu.

Kompleksan problem prekomernog turizma

Problem prenatrpanosti što se destinacija za putovanja tiče je složen. Često zato što ove regije zavise od ekonomske koristi koju turizam donosi. Međutim, mnoge od njih nemaju infrastrukturu sposobnu da izdrži ogroman priliv posetilaca, posebno kada je reč o upravljanju otpadom.

Pored toga, reč je i o pristupu lokalnih zajednica svojim resursima, što je u mnogim velikim evropskim gradovima postalo skoro nemoguće. Sve češće se održavaju lokalni protesti koji se povećavaju i po obimu i po intenzitetu.

Zakoni i ograničenja

Kako bi se rešili problemi prenatrpanosti destinacija za putovanja, verovatno je da će zakoni i regulative za ograničavanje broja posetilaca postajati sve češći u 2025. i nadalje.

Ove mere bi mogle biti ključne za kontrolisanje negativnih efekata i očuvanje resursa i kvaliteta života lokalnih zajednica.

Dok turizam ostaje vitalan za mnoge ekonomije, očigledno je da balans između ekonomskog prosperiteta, infrastrukturnih mogućnosti i zaštite lokalnih zajednica mora biti prioritet u budućem planiranju.

izvor : Aleks Ledsom, saradnik Forbes