Legenda kaže da Teutino blago još leži pod Risnom, ali gde da ga tražite !
Kamen na ulazu odaje Boku Kotorsku.
Bokokotorski zaliv krije tajne drevnih civilizacija i mitskih vladara, a svedočanstvo o toj bogatoj istoriji danas ponosno stoji na samom ulazu u savremeno hotelsko zdanje podignuto na obali, gde masivni kamen temeljac podseća svakog putnika na vekovnu tradiciju ovog kraja.
Kada zakoračite u lobi, taj isklesani blok sa obližnjih planina ne deluje samo kao deo moderne konstrukcije, već kao stvarna, opipljiva nit koja vas povezuje sa davno prohujalim vremenima. On stoji tu da poželi dobrodošlicu i da bez ijedne reči ispriča priču o trajanju, moru i jednoj nepokornoj ženi koja je obeležila sudbinu čitavog Jadrana.
Udaljen tek sedamnaest kilometara od zidina Kotora i osamnaest kilometara od Porto Montenegra u Tivtu, Risan se smestio na najsevernijoj tački ovog jedinstvenog zaliva, koji se često naziva i najjužnijim fjordom Evrope. Nacionalna turistička organizacija Crne Gore sa ponosom ističe ovaj istorijski dragulj pod zaštitom UNESKO-a kao mesto gde su rimski imperatori, mletački trgovci i otomanski putnici ostavljali svoje tragove, stvarajući kulturni mozaik kakav se retko gde na svetu može sresti.
Svi oni su dolazili i odlazili, ali duh prve i najvažnije vladarke ovog zaliva ostao je zauvek utkan u svaki kamen i svaki talas koji zapljuskuje risansku obalu.
Ilirska kraljica muškog srca i vilinske lepote
Saga o ovom mestu neraskidivo je vezana za ime kraljice Teute, legendarne ilirske vladarke koja je u trećem veku pre nove ere vladala moćnom državom, čije su granice sezale od ušća Neretve pa sve do Epira.
Nakon smrti svog muža, kralja Argona, ova ponosna žena preuzela je presto i, prema rimskim zapisima, nastavila silovito osvajanje grčkih kolonija. Nije ona bila obična kraljica koja je posmatrala bitke sa bezbedne udaljenosti – Teuta je bila istinska gusarska vladarka, strah i trepet Otranta, žena koja je posedovala muško srce u ženskim grudima, ali i mudrost koja je nadmašivala njene savremenike.
Stari zapisi kažu da je bila vilinski lepa, ali i izuzetno prkosna, što ju je na kraju dovelo u direktan sukob sa narastajućom Rimskom imperijom čije je trgovačke puteve njena flota ozbiljno ugrožavala.
Kada su rimske legije 229. godine pre nove ere pokrenule veliku ofanzivu, Teuta se sa svojim vernim ljudima i neizmernim blagom sklonila u tvrđavu na brdu Gradina, visoko iznad Risna. Mesecima je ova neustrašiva žena odolevala opsadi moćne vojske, dokazujući da se iza risanskih zidina krije snaga koja se ne predaje lako.
Istorijski podaci o njenom konačnom kraju ovde prestaju, a na scenu stupa narodno predanje koje vekovima greje maštu meštana i namernika.
Priča o izgubljenom blagu zbog koje meštani i danas gledaju ka planini
Gde prestaju suve istorijske činjenice, u Boki uvek počinje legenda, a priča o Teutinom blagu i njenom misterioznom nestanku jedna je od najživljih na čitavom primorju. Narod kaže da se kraljica, kada je shvatila da će grad pasti u ruke Rimljanima, zajedno sa svojim dragocenostima bacila niz vodopad podzemne reke Spile, čiji se tok gubi u mračnim njedrima planine.
Rimski vojnici su ušli u prazan grad, ne pronašavši ni jedan jedini zlatnik, što je podgrejalo verovanje da zemlja čuva tajnu ilirskog blaga.
Rišnjani i danas pričaju kako u jesen i zimu, kada na Crkvinama padnu obilne kiše, iz pećine Sopot poteče moćna podzemna reka koja posle nekoliko sati ponovo utihne i povuče se u svoje skriveno jezero. U tom kratkom periodu, kada se voda povuče, u osušenom koritu Spile dugačkom svega dvesta metara, stariji meštani su znali da pronađu delove antičke grnčarije, sitne novčiće sa likom rimskih legionara i komade nakita.
Stručnjaci su potvrdili da je u antičko vreme Risan bio toliko bogat da je imao sopstvenu kovnicu novca, koja se danas nalazi na osamnaest metara pod vodom, svedočeći o gradu koji je odvajkada bio centar pismenosti i kulture – uostalom, malo je poznato da je prva javna biblioteka u Crnoj Gori osnovana upravo u Risnu, još 1835. godine.
Cvetovi tamo mirišu na vojsku i legende
Kada se vozite magistralom koja vijuga kroz Risan, pažnju će vam sigurno privući raskošni, divlji žbunovi oleandera sa upečatljivim crvenim i ružičastim cvetovima koji uokviruju drum. Narod ovde veruje da je to zapravo cveće kraljice Teute i da su ga u ove krajeve doneli njeni ratnici kako bi otrovnim sokom ove biljke premazivali vrhove svojih strela pred bitku. Zato stariji meštani ovaj cvet ponekad zovu i malo zlokobnijim imenom – zlojesina.
Iznad samog vrela Sopot nalazi se čitava zajednica lovora i oleandera koja se prostire na čak četrdeset hektara i koja je proglašena za zvanični spomenik prirode u Crnoj Gori. Ovaj prirodni fenomen raste potpuno slobodno na krečnjačkim stenama, prkoseći suncu i buri, baš onako kako je nekada prkosila i sama ilirska carica.
Šetnja ovim krajem, gde se mešaju miris slanog mora i opori miris lovorovog lista, pruža onaj autentični, narodski doživljaj Boke koji ne možete naći u turističkim brošurama.
Gde prošlost i budućnost idu ruku pod ruku
Risan je mesto koje nagrađuje radoznale putnike, a u samom njegovom srcu, tamo gde se istorija doslovno može opipati, smestio se hotel sa pet zvezdica Mövenpick Hotel & Residences Teuta Kotor Bay. Ovaj prelepi objekat predstavlja savršeno utočište gde se autentični, pomalo divlji duh Crne Gore spaja sa diskretnom i preciznom švajcarskom gostoljubivošću, stvarajući ambijent koji je u isto vreme elegantan i topao.
Svega nekoliko koraka od hotela nalaze se čuveni Rimski mozaici iz drugog i trećeg veka, među kojima je najvredniji onaj koji prikazuje Hipnosa, boga sna – jedini takav prikaz na celom Balkanu.
Boravak na ovakvom mestu omogućava vam da nakon dana provedenog u istraživanju baroknog Perasta, posete ostrvu Gospa od Škrpjela ili šetnje starim ulicama Budve, pronađete svoj mir na balkonu sa pogledom na zaliv. Dok posmatrate kako se večernje sunce gasi na površini mora, shvatićete zašto je baš ovo mesto izabrano za palatu jedne kraljice.
Destinacija koja vas zove da se vratite
Povezanost Risna sa aerodromima u regionu čini ga izuzetno pristupačnim – aerodrom u Tivtu udaljen je samo dvadeset pet kilometara, do onog u Dubrovniku ima sat i po vrmena vožnje, dok je podgorički aerodrom na oko dva sata. To znači da je ovaj kutak istorije bliži nego što mislite i da je idealan za sve one što traže odmor koji nudi nešto više od običnog sunčanja i kupanja.
Bokokotorski zaliv i njegova mitska vladarka nastavljaju da žive kroz priče lokalnog stanovništva, kroz imena dece koja se i danas ponosno zovu po Teuti, i kroz energiju ovog mesta koja prosto pleni. Spakujte kofere, prepustite se istraživanju vodenih i kopnenih puteva Boke i dopustite ovom magičnom kraju da vam otkrije svoje tajne i pruži odmor za pamćenje.
izvor : (Ona.rs)
