Grad sa najvećim jezerom u Evropi i 365 crkava: Raj za odmor ili kratak predah sa fenomenalnom hranom i bogatom istorijom

Ako se držite pravila “letujem tamo gde me vole”, Ohrid je pravo mesto za vas !

Ohrid sa svojim starim gradom i jednim od najvećih jezera u Evropi, gostoljubivim domaćinima  i neodoljivim šmekom jedinstvenog načina života krije pregršt zanimljivih tačaka koje svedoče o bogatoj istoriji ovog malog grada.

Ohrid se na Uneskovoj listi kulturne baštine nalazi još od 1980. godine, čuvajući, možda, najbrojnije tragove o razvoju kulture Slovena na čitavom Balkanu.

Pixabay

 

Ohridsko jezero i makedonski Sen Trope

Ohridsko jezero se nalazi u jugozapadnom delu Severne Makedonije i istočnom delu Albanije, na nadmorskoj visini od 693 metra. Dugačko je 30, a široko skoro 15 kilometara. Spada u veća evropska jezera i u najdublja, jer meri čak 289 metara dubine.

Ono što ga izdvaja jeste duboka starost i prisustvo endemičnih biljnih i životinjskih vrsta. Najlepše plaže i nestvarnu boju jezerske vode pronaći ćete oko pitoresknog naselja Trpejca, koje zovu “ohridski Sen Trope”.

Do njega je najlakše stići čamcem. Da zaključimo – ako želite da napravite ohridski selfi u smaragdnom, obavezno posetite Trpejcu.

Pixabay

 

Crni Drim i rajsko izvorište

Ako nemate dovoljno mašte da zamislite raj, najbolje je da posetite izvorište Crnog Drima na obali Ohridskog jezera, nedaleko od manastira Sveti Naum (na četiri kilometra od albanske granice). Pred ušćem Crnog Drima u Ohridsko jezero formira se jedno rajsko jezerce, dubine četiri metara.

U njemu se krije 30 podzemnih izvora koji se vide kao klobuci u peščanom dnu. Jezerce je bistro kao suza, zahvaljujući podzemnim ali i brojnim planinskim pritokama. Voda iz njega može da se pije. Bez obzira na spoljnu temperaturu, ona uvek ima tačno 10 stepeni.

Pixabay

 

Jedna crkva za svaki dan u godini

Ako se vreme pogorša tokom odmora na Ohridu, iskoristite priliku da posetite stari grad i sveta mesta, počev od Katedrale Svete Sofije, preko Crkve Bogorodice Perivlepte, do Hrama Svetog Klimenta i najfotogeničnije crkve, sudeći po naslovnih stranama monografija, Sveti Jovan Kaneo. Toplo preporučujemo i posetu manastiru Sveti Naum na granici sa Albanijom, a tu su i brojne crkvice na mestima gde ih najmanje očekujete.

Za Ohrid važi da ima 365 crkava, za svaki dan po jednu. To je „pravoslavni Jerusalim“, koji uživa posebno poštovanje u slovenskim zemljama. Slovenska pismenost i slovenstvo krenuli su iz Ohrida.

Pixabay

 

Samuilova tvrđava 

Čitav pojas starog grada okružen je zidinama Samuilove tvrđave, utvrdom i sedištem bugarskog cara Samuila. Nakon uspešnog ustanka Slovena protiv Vizantije i stvaranja slovenskog Saumuilovog carstva, car Samuilo svoju prestonicu iz Prespe preselio je u Ohrid. Tako Ohrid u to doba postaje jedna od najbitnijih tačaka na Balkanu.

Samuil je odlučio da svoju tvrđavu podigne upravo ovde, na strateški dobro odabranoj lokaciji, odakle se pruža pogled na jezero i čitav grad. Tvrđava je sagrađena u 10. veku i opasuju je zidine u dužini od tri kilometra i širini od 15 metara. Danas je ostalo originalnih 18 kula i četiri kapije i tvrđava je otvorena za posetioce.

Pixabay

 

Biseri koji ne nastaju iz školjki

I za sam kraj ostavljamo jednu od najzanimljivijih priča u Ohridu, priču o čuvenom ohridskom biseru. Ohridski biser ne nastaje iz školjke već pomoću čudesne emulzije čiji je glavni sastojak krljušt ribe plašice koja živi u Ohridskom jezeru.

Obavezno svratite do radionice i prodavnice porodica Filevi ili Talevi, koje svoj porodični biznis razvijaju već decenijama i koje generacijama prenose tajnu o izradi bisera.

Pixabay

 

Nadaleko čuvena hrana

Na mestu gde Crni Drim ističe iz Ohridskog jezera smestila se Struga, čuvena po Struškim večerima poezije i jegulji, koju Stružani tretiraju kao delikates i kao lek. Lekovitim smatraju zapravo sluz jegulje, i to samo kilašice, koja se lovi u maju na dubinama od 20 metara.

Jegulja je veoma sočna i ukusna, ali čim pređe navedenu težinu postaje masna i traži umerenost prilikom degustacije. Uz jegulju se služe makalo i nafora – prepržen hleb sa narendanim sirom.

Pixabay

 

Makedonska hrana je toliko ukusna da čovek teško može da joj odoli. Čuven je i makedonski puter koji se pravi od belog luka i ulja. Treba dosta prakse da se taj puter ulupa, tako da se ne prospe kad se tegla okrene naopačke. Makedonci kažu: „Dok ne vidiš kako se radi, nećeš znati da ga napraviš.“

A sastojci su sledeći: kilogram belog luka; pet litara ulja; pola litra limunovog soka i so po želji.

Kako stići do Ohrida?

Od Beograda do Ohrida ima oko 600 kilometara vožnje, a do jezera se stiže za oko osam sati. Kroz Srbiju držite pravac ka Preševu, da biste se u Makedoniji, od Skoplja, isključili ka Tetovu i držali pravac ka jugu, odnosno Ohridu. Od dokumentacije, potrebni su vam lična karta ili pasoš, kao i zeleni karton za auto.

24 Sedam

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *