Stiv Forbs upozorava investitore zbog sukoba u Iranu: Čuvajte zlato !

Šta se događa sa zlatom?Gubi li zlato svoj sjaj? Cena žutog metala pala je sa više od 5.000 dolara ranije ove godine na 4.000 dolara danas.

Bolje od bilo kog drugog predmeta na Zemlji zlato čuva svoju stvarnu vrednost i to čini već hiljadama godina. Zlato je za merenje vrednosti valute ono što je Severnjača za određivanje smera. Kada se cena žutog metala promeni, promenila se vrednost valute. Zlato je konstanta. Ono što doživljavamo je rast vrednosti dolara. Ne pad stvarne vrednosti zlata.

Dolar je takođe ojačao u odnosu na ostale valute. Zašto dolar jača? Najveći faktor je taj što je, otkako je cena zlata prošlog januara porasla na 5.000 dolara, Trampova administracija prestala da mrmlja o potrebi devalvacije dolara kako bi se smanjio naš trgovinski deficit.

Obveznice

Smanjenje vrednosti valute je sama definicija monetarne inflacije. To je uvek formula za uništavanje ekonomije. Dodatni podsticaj daje novi šef Federalnih rezervi, Kevin Vorš, koji radi na tome da se naša centralna banka fokusira na stabilnost valute kao način borbe protiv inflacije, a ne na potiskivanje ekonomske aktivnosti.

Ako dolar jača, zašto onda kamatne stope rastu i na kratkoročne i na dugoročne državne obveznice? Na primer, dvogodišnje državne obveznice prešle su 4%. Odgovor je ponuda i potražnja. Vlada emituje gomilu državnih obveznica, kako bi platila naš ogroman tekući deficit i refinansirala bilione dolara postojećeg duga koji dospeva. Kad je dolar bio fiksiran u odnosu na zlato, nivo kamatnih stopa fluktuirao je u zavisnosti od tržišnih uslova.

Nemojte još otvarati šampanjac zbog oporavka dolara s najnižeg nivoa. I dalje je na znatno nižoj vrednosti nego 2022. Zlato je tada bilo oko 1.800 dolara po unci. Pre dve godine, cena je porasla na 2.300 dolara. Pre godinu dana, 3.300 dolara. Danas je cena unce u dolarima i dalje viša za preko 20% u odnosu na prošlo leto.

Neizvesnost

Ono što se ovde vrlo verovatno događa je ekvivalent rastu paničnog tržišta na berzi.

Aktuelni rat s Iranom mogao bi da dovede do porasta cena energije. To će izvršiti pritisak na Vorša od strane reakcionara Federalnih rezervi da poveća kamatne stope. Vorš će se odupreti, ali neizvesnost će poremetiti tržišta duga. Takođe, moglo bi da dođe do međunarodne monetarne krize izazvane panikom koja bi pogodila, recimo, japanski jen ili britansku funtu.

Japanski nacionalni dug je proporcionalno dvostruko veći od našeg. Njihove finansijske institucije preopterećene su državnim dugom koji je emitovan praktično bez kamatne stope, što je danas znatno smanjilo vrednost tog papira.

Ako se novi britanski premijer bude ponašao upola radikalno kako je zvučao, to bi narušilo valutu zemlje i ograničilo sposobnost vlade da prodaje obveznice kako bi podmirila svoje deficite.

Sredinom 1980-ih, snaga dolara u odnosu na druge glavne valute izazvala je krizu zbog koje je Vašington smanjio vrednost dolara, što je bio ključni faktor koji je doveo do sloma berze 1987.

Zlato nije investicija. To je osiguranje od finansijskih problema.

Naš savet? Čuvajte osiguranje.

izvor : Forbes.rs