Srebro i zlato skočili zbog carina, Tramp može opet da ih nametne i po zakonu starom 96 godina

Cene zlata i srebra porasle su juče, pri čemu je srebro skočilo za gotovo 9%. Analitičari kao ključne faktore navode rastuće tenzije sa Iranom, slabije od očekivanih ekonomske podatke objavljene u petak ujutru i neizvesnost nakon što je Vrhovni sud poništio carine predsednika Donalda Trampa.

Cena srebra iznosi 84,43 dolara u 15:40 po istočnoameričkom vremenu. To je rast od gotovo 9% i najviši nivo u više od nedelju dana.

Cena zlata iznosi 5.108,40 dolara u isto vreme što je rast od više od 2%.

Više analitičara navelo je da rastuće tenzije između Sjedinjenih Država i Irana, nakon što je Tramp u petak izjavio da razmatra ograničene udare, doprinose rastu cena zlata i srebra, jer povećane globalne napetosti obično podstiču potražnju za sigurnim utočištima za kapital.

Abdelaziz Albogdadi, menadžer istraživanja tržišta u FXEM-u, rekao je za Volstrit žurnal da pretnja udarima na Iran „nastavlja da ugrađuje geopolitičku premiju rizika u globalna tržišta“. I to pomaže rastu cena zlata i srebra.

Rastu cena doprineli su i ekonomski podaci objavljeni u petak ujutru, koji su pokazali slabiji od očekivanog rast BDP-a u četvrtom kvartalu od 1,4%. Kao i rast indeksa lične potrošnje (PCE) od 0,4%, što ukazuje da inflacija i dalje ostaje povišena.

Bob Haberkorn, viši tržišni strateg u RJO Futures, rekao je za Rojters da podaci sugerišu da je ekonomija „blizu prekretnice“. Dodao je da i dalje postoji „mnogo nepoznanica i neizvesnosti u vezi sa američkom ekonomijom, što ide u prilog zlatu“.

Uticaj odluke o carinama

Ranije u petak, Vrhovni sud presudio je da Tramp nije imao ovlašćenje da uvede sveobuhvatne carine koje su prošlog leta pogodile gotovo svaku zemlju.

Sud je naveo da Zakon o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima (IEEPA), koji predsedniku omogućava uvođenje ekonomskih mera tokom nacionalnih vanrednih situacija, ne obuhvata carine. Tramp je potom izjavio da će izvršnom uredbom uvesti novu globalnu carinu od 10%, ali da bi ona važila 150 dana, osim ako je Kongres ne produži.

Neki analitičari istakli su da bi poništavanje Trampovih carina moglo delovati kao faktor za pad cena zlata i srebra, jer su upravo carine i neizvesnost koju su izazvale bile ključni razlog rasta cena metala 2025. godine. Ipak, neizvesnost oko posledica sudske odluke trenutno podstiče rast cena.

„Teško je zamisliti da će predsednik jednostavno odustati. Pokušaće da ponovo uvede carine koristeći druge zakone, što će podstaći volatilnost“, rekao je za Rojters trgovac metalima i tržišni komentator Tai Vong.

Bart Melek, globalni direktor strategije za robu u TD Securities, rekao je za Blumberg da presuda sugeriše da bi vlada morala da vrati više od 175 milijardi dolara uvoznicima, što bi „opteretilo budžet“. To bi moglo povećati „spekulacije da će monetarni instrumenti morati da se koriste za finansiranje države“. A to implicira da bi buduća smanjenja kamatnih stopa mogla dodatno podići cene metala.

Tramp: Nova, globalna carina

Predsednik Donald Tramp izjavio je juče da će uvesti dodatnu globalnu carinu od 10% kao odgovor na odluku Vrhovnog suda kojom su poništene njegove carine. Nazvao je presudu „užasnom odlukom“ i oštro kritikovao sudije koje su je podržale.

Tramp je rekao da će „odmah potpisati nalog o uvođenju globalne carine od 10% prema Članu 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, povrh postojećih carina“.

On je insistirao da Vrhovni sud „nije poništio carine, već samo određenu primenu IEEPA“, mehanizma koji je koristio za uvođenje carina u aprilu.

„Odluka je pogrešna, ali to nije važno, jer imamo vrlo snažne alternative“, rekao je Tramp.

Izrazio je i sramotu zbog „određenih članova suda“ koji, prema njegovim rečima, nisu imali hrabrosti da učine ono što je ispravno za zemlju. Nazvao ih je „budalama“ i „ulizicama“, te je bez dokaza tvrdio da je Vrhovni sud bio pod uticajem stranih interesa.

Čestitao je trojici sudija koji su glasali protiv odluke – Bretu Kavanou, Semjuelu Alitu i Klarensu Tomasu – nazvavši Kavanoa „genijem“.

Sudije koje je Tramp imenovao, Nil Gorsuč i Ejmi Koni Baret, glasale su zajedno sa troje liberalno orijentisanih sudija i predsednikom suda Džonom Robertsom (imenovanim od strane bivšeg predsednika Džordža V. Buša) za poništavanje carina, u odnosu glasova 6-3.

Mogućnosti

Zakon omogućava predsedniku da reaguje na „velike i ozbiljne deficite platnog bilansa SAD“ kroz uvođenje carina do 15%. Te carine ističu nakon 150 dana bez odobrenja Kongresa, mada bi administracija teoretski mogla dozvoliti da isteknu, proglasi novi deficit i ponovo ih uvesti, prema Institutu Kato.

Na pitanje da li će tražiti odobrenje Kongresa za carinsku politiku, Tramp je rekao: „Ne, nije mi potrebno. Već je odobreno“. Dodao je da bi „verovatno tražio i dobio odobrenje“.

Tramp nije želeo da se obaveže na povraćaj novca kompanijama koje su već platile carine, iako je više od 1.000 njih podnelo preventivne tužbe tražeći povraćaj sredstava u slučaju poništavanja carina.

Izrazio je frustraciju što sud nije razmatrao pitanje povraćaja, rekavši da će „verovatno završiti na sudu narednih pet godina“. Takođe je najavio pokretanje „više“ istraga prema Članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. radi zaštite od nepoštenih trgovinskih praksi.

Administracija će tražiti nove načine za uvođenje carina nakon presude Vrhovnog suda. Iako je Tramp najavio „alternative“, nove carine će verovatno imati više ograničenja od poništenih.

Zakoni na raspolaganju

Član 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. omogućava uvođenje carina na uvoz koji predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti. Tramp ga je već koristio za automobile, čelik, aluminijum i druge proizvode. Pre uvođenja novih carina, potrebna je istraga.

Član 301 Zakona o trgovini iz 1974. omogućava uvođenje carina radi suzbijanja nepoštenih trgovinskih praksi, ali takođe zahteva prethodnu istragu.

Član 338 Zakona o carinama iz 1930. najširi je instrument i omogućava carine do 50% protiv zemalja koje diskriminišu američke firme. Ove carine ne zahtevaju istragu. Nikada ranije nisu korišćene, pa je neizvesno kako bi njihova primena izgledala.

Da li će neku robu carine zaobići

Nije jasno, jer je predsednik sugerisao da želi da u najvećoj meri zameni poništene carine ili čak ide i dalje. Trgovinski stručnjaci ranije su procenjivali da bi administracija najpre mogla da se fokusira na glavne trgovinske partnere i veće sektore.

To znači da bi manji sektori ili zemlje mogli privremeno ostati bez novih carina. Endru Sisiliano iz KPMG globalne prakse za trgovinu i carine spekulisao je da bi maloprodajna i potrošačka roba mogle dobiti „predah“, jer je teže uvesti carine na tako širok spektar proizvoda.

izvor : Konor Marej, novinar Forbes
              Sara Dorn, novinarka Forbes
             Alison Darki, novinarka Forbes