PLEBISCIT O OPSTANKU SRBA: Inetrvju Siniša Karana kandidat SNSD za predsjednika RS

Predstojeći izbori u Republici Srpskoj su u suštini plebiscit o opstanku srpskog naroda. Čast je biti kandidat za predsednika Republike Srpske, koja je državotvorni subjekt i čijeg se ustavnog položaja ne odričemo, kaže u intervjuu za Novosti kandidat SNSD-a za predsednika Republike Srpske Siniša Karan.

*Koja su vaša dva glavna cilja koja nameravate da ostvarite na mestu predsednika Republike Srpske?

Prvi i osnovni cilj je da očuvam ustavni položaj i politički subjektivitet Republike Srpske onako kako je predvidio Dejtonski mirovni sporazum. Kao profesor ustavnog prava dobro znam da bez poštovanja Ustava nema ni mira, ni stabilnosti, niti razvoja. Zato ću, kao predsednik, raditi na zaštiti integriteta Republike Srpske, koja je državotvorni subjekat sa jasno utvrđenim nadležnostima, institucijama i pravom da samostalno odlučuje o pitanjima koja joj pripadaju. To znači odlučno suprotstavljanje svakom nasrtaju u pravcu unitarizacije BiH. Drugi cilj je da, oslanjajući se na tu ustavnu stabilnost, dodatno ojačamo ekonomiju i životni standard ljudi u Republici Srpskoj. Moja politika je politika kontinuiteta sa politikom predsednika Milorada Dodika, a to znači očuvati Republiku Srpsku i istovremeno je razvijati kao moderno, samodrživo društvo.

* Može li Republika Srpska da zaštiti svoj ustavni položaj od napada iz političkog Sarajeva i dijela međunarodne zajednice i da ostane u „dejtonskim“ okvirima, a da se spreči unitarizacija BiH?

Ne samo da može, nego to čini u kontinuitetu i to je jedini mogući put. Republika Srpska je u Dejtonu prihvatila formiranje složene BiH sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Nismo pristali na unitarnu, centralizovanu državu. Zato je naš zadatak da, uz puno poštovanje Dejtonskog sporazuma, branimo svoja izvorna ovlašćenja i mehanizme entitetske i nacionalne ravnopravnosti. Ustav BiH eksplicitno priznaje unutrašnju složenost, ravnopravnost konstitutivnih naroda i široku autonomiju entiteta. Podsetiću da Ustav BiH nikada nije izmenjen, izuzev Amandmana 1 za Brčko distrikt. Ustav, koji garantuje paritet, konsenzus, zaštitu vitalnih interesa i podjelu nadležnosti u korist entiteta, je bedem koji nas štiti od unitarizacije.
Napadi iz političkog Sarajeva i dela međunarodne zajednice dolaze upravo zbog toga što Republika Srpska ne pristaje da se odrekne svog ustavnog položaja. Oni bi željeli da putem nametnutih akata, odluka Ustavnog suda i intervencionizma visokih predstavnika preurede BiH mimo ustavne procedure i bez saglasnosti entiteta. Čak 913 odluka su nametnuli visoki predstavnici u tom cilju. Međutim, dok god postoji jasna volja naroda da brani dejtonski poredak i institucije Srpske, niko ne može sprovesti te planove do kraja. Mi ne rušimo BiH, mi čuvamo dejtonsku BiH. Sve izvan toga je politički revizionizam, a ne primjena sporazuma.

* Da li pozicija predsjednika Republike Srpske nosi sada posebnu težinu nakon nametnutog sudskog procesa Miloradu Dodiku i kako komentarišete izjave iz političkih krugova da su ovo „nepotrebni izbori“ koji su raspisani jer nije bilo dogovora opozicije i vlasti Republike Srpske o njihovom bojkotu?

Pozicija predsednika Republike Srpske uvek nosi veliku odgovornost, ali u ovom trenutku ona ima posebnu težinu, jer se predsedniku Republike Srpske sudilo zbog toga što je izvršio svoju ustavnu obavezu i proglasio zakone koje je donela Narodna skupština. To pokazuje da dio međunarodne zajednice i političko Sarajevo ne vode borbu protiv jednog čoveka, nego protiv same institucije predsednika i protiv ustavnog poretka Republike Srpske. Ovo jesu nepotrebni i nametnuti izbori, koji su proizvod nametanja neizabranog stranca, koji poništava izbornu volju naroda. To je logika protektorata, a ne demokratije. Mi na takvu logiku ne pristajemo. Ovi prevremeni izbori nisu naša želja, nego rezultat nametnutog pravosudnog procesa i pritisaka koji dolaze spolja. Na njih izlazimo kako bismo odbranili kontinuitet institucija i potvrdili da se vlast u Republici Srpskoj bira isključivo na izborima, a ne u kancelarijama bilo kakvih stranih predstavnika.
Nudili smo srpsko jedinstvo, nudili smo dogovor svim političkim akterima u Srpskoj da se zajednički suprotstavimo nasilju nad Ustavom i nad izbornom voljom naroda. Nažalost, ta ponuda je odbijena. Sada je na narodu da odluči. Moj zadatak kao kandidata SNSD-a jeste da zajedno sa predsednikom SNSD-a Miloradom Dodikom i svim institucijama Republike Srpske osiguram da ovaj izborni proces bude narodni odgovor na pritiske, a ne njihova pobjeda.

* Prema vašem mišljenju, kako unaprijediti saradnju Republike Srpske sa Srbijom i koliko je za Srpsku važno što ima Srbiju kao partnera i zaštitnika?

Srbija je naša matica, strana potpisnica Dejtonskog sporazuma i oslonac srpskog naroda zapadno od Drine. Bez jake Srbije nema ni jake Republike Srpske. Srbija je garant dejtonskog poretka i faktor mira i stabilnosti u regionu. Ono što ću kao predsednik Republike Srpske raditi jeste da dodatno institucionalizujem i produbim tu saradnju kroz dalje unapređenje specijalnih i paralelnih veza koje su predviđene samim Dejtonskim sporazumom. Zadatak predsednika Republike je da odnose sa Srbijom čuva i jača, vodeći računa da svaka odluka koju donosimo bude u interesu srpskog naroda, kojem su mir, stabilnost i ekonomski razvoj najveće vrednosti.