Imao je samo 300 dolara i staru Hondu, a napravio je imperiju u svetu naočara !

Džanardov životni put podseća na scenario za uzbudljiv holivudski film, koji po običaju podrazumeva napuštanje fakulteta. U njegovom slučaju i prodaju delova za motocikle iz gepeka automobila. Kao i izgradnju imperije vredne milijardi dolara, trgovinu nekretninama po rekordnim cenama koje ostavljaju bez daha čak i najbogatije ljude na planeti.

Kako je sve počelo

Priča o nastanku brenda Oukli počinje 1975. u naselju Alhambra blizu Los Anđelesa. Džejmsov otac je bio apotekar, brat takođe farmaceut. Delovalo je da je poslovna perspektiva jasno omeđena.

Džanard je ipak bio mladić sa izraženim buntovničkim duhom koji nije podnosio autoritete niti ustaljene društvene kalupe. Nakon što je napustio farmaceutski fakultet, jer „neću da budem ono što je moj tata“ proveo je oko godinu dana vozeći motocikl. Pratio je svoje strasti.

Najveća i najzabavnija anegdota iz Džanardovih studentskih dana direktno je povezana sa nastankom brenda. Dok je studirao farmaciju na univerzitetu USC, Džim je bio toliko vezan za svog psa Oukli Ena, irskog setera, da ga je svakodnevno vodio sa sobom na predavanja.

To je dovelo do žestokih i čestih sukoba sa profesorima kojima je prisustvo velikog psa u amfiteatrima i laboratorijama ozbiljno smetalo. Tvrdoglav i ponosan, Džanard je odbio da ostavi psa kod kuće. Sukob je eskalirao do te mere da je Džim jednostavno odlučio da napusti fakultet. Upravo taj pas, koji ga je „koštao” diplome, bio je inspiracija da kompaniju nazove Oukli. Danas jedno od najprepoznatljivijih imena u istoriji modernog biznisa.

Ljubav prema motokrosu i ekstremnim sportovima, lutanje po bespućima jugozapadne Amerike, prašnjave staze i spavanje pod vedrim nebom ispostavilo se kao sjajan poslovni kapital.

Pronicljivi perfekcionista, bez straha od rizika video je što motokrosu nedostaje. Sa ušteđevinom od svega 300 dolara, odlučio je da pokrene sopstveni biznis i postane svoj gazda. Džanardov prvi „izložbeni prostor” bio je doslovno gepek njegovog starog automobila marke Honda Sivik.

Putovao je od jednog do drugog motokros takmičenja širom Kalifornije. Prodavao je opremu direktno vozačima na terenu. Njegova osnovna životna i poslovna filozofija, kojom se rukovodio do kraja karijere, glasila je „sve na svetu može i mora da se napravi bolje i funkcionalnije”.

Rečeno, učinjeno.

Revolucija kao plod perfekcionizma

Prvi proizvod koji je samostalno dizajnirao i proizveo nisu bile naočare, već ručke za upravljače motocikala (The Oakley Grip). U to vreme, ručke na motociklima bile su napravljene od jeftine, klizave plastike koja je zadavala velike muke vozačima kada bi im se ruke znojile ili kada bi padala kiša.

Džanard je u svojoj garaži počeo da eksperimentiše sa različitim hemijskim sastavima. Stvorio je jedinstvenu, patentiranu vrstu gumene smese koja što je bila vlažnija, bolje je prijanjala uz šaku.

Džanard je materijal nazvao „Unobtainium” (nešto što je nemoguće nabaviti ili dostići). Ručke su imale specifičan dizajn inspirisan pipcima hobotnice i pružale su vozačima kontrolu kakvu nikada ranije nisu iskusili.

Ovaj izum je postavio stabilan temelj kompanije. Materijal se i danas koristi za izradu delova koji naležu na nos i uši kod gotovo svakog modela Oukli sportske optike.

Ulazak u svet naočara i sportska revolucija

Iako su ručke za motocikle bile uspešne među profesionalcima, pravo zlato i svetska slava krili su se na drugom tržištu. Džanard je ubrzo shvatio da sportisti imaju ogroman problem sa zaštitnim maskama. Zato je 1980. kreirao masku za motokros pod nazivom „O-Frame Goggle”. Sa zakrivljenim staklom koje je pružalo neverovatno široko vidno polje i visok stepen zaštite. Maska je brzo postala hit u svetu ekstremnih sportova.

Preokret koji je Oukli lansirao u stratosferu dogodio se tri godine kasnije. Legenda kaže da se Džanard vozio čuvenim kalifornijskim autoputem uz obalu Pacifika (Pacific Coast Highway). Kasno popodnevno sunce mu je udaralo pravo u oči i blokiralo periferni vid. Držeći ruku na prozoru automobila kako bi napravio senku, sinula mu je genijalna ideja. Zašto ne bi napravio sportske naočare koje se zakrivljuju prateći liniju ljudskog lica. Obezbeđujući tako potpunu zaštitu sa svih strana.

Tako su 1984. nastale Oakley Factory Pilot Eyeshades. To su prve prave sportske naočare na svetu. Prvi prototip Džanard je napravio ručno, koristeći običnu žičanu vešalicu za odeću, komad plastike od maske za motokros i malo izolir trake. Izgledale su neobično, agresivno i futuristički.

Više kao vizir nego kao klasične naočare. Međutim, njihova funkcionalnost je bila nesporna. Kada je američki biciklista Greg Lemond stavio ove naočare na trci Tur de Frans i potom pobedio, istorija je već mogla da se piše. Oukli je preko noći postao statusni simbol.

Naklon legendi sporta i Holivuda

Oko Džima Džanarda i same kompanije Oukli ispredeno je bezbroj fascinantnih priča koje svedoče o tome koliko je ovaj preduzetnik bio ekscentričan, beskompromisan i uvek ispred svog vremena.

Džanard nije verovao u klasične marketinške agencije niti je želeo da plaća milionske ugovore zvezdama da nose njegove proizvode. On bi jednostavno otišao do sportskih ikona kao što su Majkl Džordan ili Lens Armstrong, lično im uručio naočare i pustio ih da sami uvide kvalitet.

Majkl Džordan je kasnije postao toliko fasciniran brendom da je kupio akcije kompanije i sedeo u njenom upravnom odboru. Krajem devedesetih, kompanija ulazi u takozvanu „eru ludog naučnika”. Džanard je želeo naočare koje su praktično neuništive.

Tako je nastao model X Metal Romeo, napravljen od specijalne legure koja sadrži 90% titanijuma. Ramovi su se lili u kompleksnim 3D kalupima. Ove naočare nosio je Tom Kruz u filmu „Nemoguća misija 2“, Bred Pit u kultnom ostvarenju „Borilački klub“, Vesli Snajps u „Blejdu“, Vil Smit u „Državnom neprijatelju“.

Na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, sprinter Ato Boldon sa Trinidada i Tobaga se pojavio sa šokantnim, futurističkim modelom Over the Top. Brend su u počecima proslavili i profesionalni surferi (Florens, Hausmand, Robinson), ali i druge svetske zvezde poput Kijanu Rivsa, Denisa Rodmana (njegovo nošenje futurističkih i metalnih modela poput Oakley Mars i Trenchcoat, uz stalne promene boje kose, definisalo je sajber pank estetiku devedesetih), članova benda Prodiži, Kanjea Vesta, Farela, Šumahera i Raikonena, Edgara Davidsa.

Sam dizajnirao sedište kompanije

Sedište kompanije Oukli u mestu Futfil Renč u Kaliforniji dizajnirao je lično Džanard 1997. godine. Zgrada izgleda kao futuristička, brutalistička vojna baza iz naučnofantastičnih filmova. Sa ogromnim čeličnim zakovicama, izloženim cevima i gigantskim helidromom. Na vrhu zgrade, Džanard je godinama držao podignutu gusarsku zastavu sa lobanjom. Slao je jasnu poruku korporativnom svetu da su oni „autsajderi“ i ponosni pirati.

Nakon što je 2007. prodao Oukli italijanskom gigantu Luksotika za neverovatnih 2,1 milijardi dolara u gotovini, Džanard nije otišao u penziju. Kao strastveni fotograf, bio je razočaran kvalitetom ranih digitalnih kamera. Zato je osnovao kompaniju RED Digital Cinema sa ciljem da napravi digitalnu kameru koja može da parira pravoj filmskoj traci. Uspeo je, jer su njegove RED kamere potpuno promenile Holivud, a na njima su snimljeni blokbasteri poput filmova „Avatar“, „Hobit“, „Društvena mreža“ i mnogi drugi filmovi.

Brutalizam, para na paru…

Džim Džanard poseduje impresivan portfolio nekretnina. Njegova strast prema brutalističkoj, industrijskoj arhitekturi najviše je došla do izražaja prilikom izgradnje čuvene megavile u elitnom naselju Trusdejl Estejts u Beverli Hilsu.

Džanard je 2009. kupio imanje na brdu iznad Los Anđelesa za oko 20 miliona dolara. Na toj lokaciji se nalazila kuća u stilu moderne arhitekture, koju je odmah srušio do temelja. Proveo je narednih sedam godina mukotrpno gradeći svoju kuću iz snova. Angažovao je prestižni arhitektonski studio idGroup iz Dalasa.

Kada je vila završena 2014. godine, ovo zdanje sa više od 1.700 kvadratnih metara šokiralo je tržište nekretnina. Umesto klasičnog kalifornijskog luksuza sa belim zidovima i drvenim panelima, Džanard je izgradio monolitnu, betonsku tvrđavu koja podseća na kombinaciju interijera iz filma „Blejd raner“, skloništa za super-zlikovce iz filmova o Džejmsu Bondu i modernog muzeja.

Brutalizam od betona, čelika i aluminijuma, uključivao je ogromne staklene prozore od poda do plafona koje se uvlače u zidove elektronskim motorima. Stvorio je pogled od 360 stepeni na ceo Los Anđeles i okean.

Nasleđe

Nakon što je godinama uživao u ovom arhitektonskom remek-delu, milijarder ga je prodao za 46,95 miliona dolara. Zanimljivo je da ova prodaja na Beverli Hilsu uopšte nije Džanardov najveći uspeh na tržištu nekretnina. Samo dve godine ranije, on je oborio sve istorijske rekorde u Kaliforniji kada je uspeo da proda svoje imanje na plaži u Malibuu za neverovatnih 210 miliona dolara u kešu.

To imanje, koje se prostire na 9,5 ari sa više od 90 metara privatne plaže, kupio je 2012. godine za „svega” 75 miliona dolara. Time je skoro utrostručio svoju investiciju i nadmašio dotadašnji rekord koji su držali Bijonse i Džej Zi.

Džim Džanard je tokom cele svoje karijere dokazao da se istinski uspeh krije u rešavanju problema koje drugi ljudi ignorišu ili prihvataju kao nepromenjive. Ljudi misle da je revolucija u izmišljanju nečeg novog, a ne u popravljanju postojećeg.

Bilo da se radi o običnoj gumi za volan motocikla, sportskim naočarima koje prkose zakonima dizajna, holivudskim kamerama ili brutalističkim palatama od betona i čelika, Džanard je uvek igrao po sopstvenim inovativnim pravilima. Njegova lucidnost, hrabrost i sveukupna zaostavština kroz Oukli i danas živi na licima miliona sportista i zaljubljenika u modu širom sveta.

Proizvodnja za vojsku

Oukli je verovatno najzastupljeniji brend unutar američke vojske, uključujući „foke“, rendžere, zelene beretke. Kompanija ima posebnu, zatvorenu diviziju koja se zove Oakley Standard Issue koja je posvećena isključivo proizvodnji balističke i taktičke opreme za vojsku i policiju. Vojni Oukli modeli (poput M Frame 3.0 ili Flak Jacket) ispunjavaju ekstremne MIL-SPEC standarde. To znači da njihova stakla mogu da izdrže direktan udarac gelera, sitnih kamenčića ili sačme bez pucanja. Time spašavaju vid vojnicima na ratištu. Mnogi Oukli modeli se nalaze na zvaničnoj vojnoj APEL listi (Authorized Protective Eyewear List). To znači da su zvanično odobreni i izdati vojnicima za upotrebu u borbenim zonama. Otud su i „inventar“ u mnogim holivudskim ratnim i akcionim blokbasterima – „Black Hawk Down“, „Lone Survivor“, „Sicario“. Zanimljivo je da u filmu „Snajperista“, Bredli Kuper nosi konkurentski model Wiley X Saint, jer je vojnik Kris Kajl u stvarnosti zaista preferirao više ovaj brend.