Priča u više identičnih i neobičnih činova.

Vera Ester Kiš živi u Budimpešti. Tačnije, tamo ima prebivalište. U Srbiji je rođena i ima zemlju. Preciznije, imala je. Ali, po svemu sudeći nije bila previše zainteresovana da je obrađuje. Verovatno joj to nisu dozvoljavale godine jer je reč o osobi koja danas ima više od 80.

Zemlja do kraja 2019. nije bila u njenim rukama. Bila je nacionalizovana. Pre 12 godina podnela je zahtev za restituciju. Čekala je pet godina i konačno je povratila imovinu.

Kada je dobila zemljište nazad, odlučila je da se otisne u vode biznisa. Nešto više od dve nedelje nakon što je rešenje Agencije za restituciju postalo pravosnažno (13.01.2020.), ona je u Agenciji za privredne registre osnovala preduzeće (31.01.2020.). Nazvala ga je Harasticoop. Po Đerđu Harastiju.

Međutim, Veru izgleda da nije zanimao biznis. Već posle četiri i po meseca, kompanija je dobila nove vlasnike – Andex doo iz Subotice i Majur group iz Novog Sada.

I tu počinje priča sa interesantnom šemom osnivanja i zatvaranja firmi i kupoprodaje zemljišta koje potiče i iz procesa restitucije. Ona se nije dogodila samo u slučaju Harasticoop. Ponovljena je još nekoliko puta, po istom ili sličnom modelu i sa istim akterima.

Kroz ove transakcije prošlo je više od 600 hektara u okolini Subotice, Sombora, Kule i Čoke procenjene vrednosti od oko tri miliona evra.

Firma na adresi u Paliću

Vera je u svoju firmu kao kapital unela upravo zemljište koje je dobila kroz proces restitucije. To se vidi iz osnivačkog akta Harasticoop. „Osnivač je nepokretnosti stekao na osnovu Rešenja Agencije za restituciju…“, navodi se u dokumentu dostupnom na sajtu APR-a. To nam potvrđuje i „solemnizaciona klauzula“ napravljena kod nadležnog javnog beležnika. I tu su pobrojana rešenja o povraćaju četiri parcele u katastarskoj opštini Kruščić i jedne u Gakovu.

U firmu je unela nešto više od 117 hektara kao osnovni kapital. Procenjena vrednost – 175,8 miliona dinara ili oko 1,5 miliona evra.

I tu se pojavljuje prva zanimljivost. Firmu je osnovala na adresi Josipa Kolumba 33 u mestu Palić pored Subotice, pokazuje baza APR-a. Na istoj adresi na kojoj je registrovana kompanija Andex koja će 4,5 meseca kasnije preuzeti njenu firmu.

Reč je o mestu na kojem je registrovan niz drugih kompanija. A koje vode do poznatog imena u svetu biznisa – Lajoša Čakanja, verovatno najpoznatijeg biznismena na severu Vojvodine. Vlasnika Vinarije Zvonko Bogdan, Office shoes, Podrum Palić, restorana Boss u Subotici…

I tu Vera nestaje sa pozornice. Čakanj preko firme Andex (koju deli sa Judit Čakanj) ulazi u Harasticoop, koji je podelio po pola sa partnerom Igorom Konstantinovićem iz Novog Sada. Konstantinović je vlasnik Majur Group, zajedno sa Radmilom Konstantinović. U registru stvarnih vlasnika APR-a, njih četvoro dele Harasticoop sa udelima od po 25%.

Podela kompanije

Harasticoop nije dugo postojao. U avgustu 2022. vlasnici sprovode tzv. statusnu promenu podele uz osnivanje dva nova društva. Harasticoop se briše bez potrebe sprovođenja likvidacije i stvaraju se dve nove kompanije – Harasticoop 024 SU i Harasticoop 021 NS.

Harasticoop 024 SU registrovan je na već poznatoj adresi – Josipa Kolumba 33, Palić. A Harasticoop 021 NS na adresi Bogdana Šuputa 24-26 u Novom Sadu. Na istoj adresi na kojoj se nalazi i Majur Group, kao i još dve kompanije Konstantinovića.

Sudbina zemljišta

Iz nacrta plana podele Harastikopa na dve nove firme kao i iz njihovih osnivačkih akata saznajemo i sudbinu nekadašnjeg Verinog zemljišta.

Ono je prodato.

Kapital kompanije je u planu statusne promene podeljen na ravne časti – 87.932.935,20 dinara za Harasticoop 024 SU i 87.932.935,20 dinara za Harasticoop 021 NS.

Ali, u njih ne ulazi kao zemljište već kao – novac.

„Osnivači zajednički konstatuju da se osnovni kapital sastoji od novčanog kapitala koji je nastao tako što je društvo koje se statusnom promenom deli otuđilo nepokretnosti koje su predstavljale nenovčani kapital, te kako isti više ne postoji, sada postoji njegova protivvrednost, koja čini novčani kapital društva i koji kapital društvo prenosi na nova društva koja se osnivaju“, stoji u dokumentaciji.

U dokumentaciji se navodi i kome je prodato zemljište. Kupci su bili fizička lica. Provera Forbes Srbija u bazi Republičkog geodetskog zavoda pokazala je da te parcele i danas postoje i da su njihovi vlasnici isti ljudi koji su ove parcele tada kupili od Harastikopa.

Pozajmice?

Bitan poslovni trenutak u kratkom životu Harastikopa, pored prodaje ovog zemljišta, jeste i da u dokumentaciji iskazuje potraživanja prema drugim preduzećima. I to u gotovo istim iznosima.

Potraživanja prema preduzećima Poljogradnja iz Subotice u iznosu od 84.640.000 dinara (oko 720.000 evra) i Marbex Invest iz Novog Sada – 84.650.000 dinara.

Prema dostupnim podacima, Andex je ranije bio manjinski suvlasnik Poljogradnje. Kod Marbeksa i Majura određena veza takođe postoji. Naime, Majur je bio osnivač i vlasnik firme Green Palace Residences, a Igor Konstantinović njen direktor. I sedište firme bilo je na adresi Majura. Danas je u vlasništvu Darjana Koletića. Koletić je sadašnji direktor Marbex Investa, a zanimljivo je da je u APR-u kao e-mail adresa Marbeksa registrovana adresa osobe koja u domenu ima majurgroup.com.

Ono što je neobično u dokumentaciji jeste da se navodi rečenica koja kaže da Harasticoop ima sledeća „potraživanja prema svojim poveriocima“.

Iz dokumentacije se vidi da su potraživanja kasnije preneta u Harasticoop 024 SU i Harasticoop 021 NS. I to tako da subotička firma preuzima potraživanje prema Poljogradnji, a novosadska potraživanji prema Marbeksu.

Iz dostupnih podataka o poslovanju Harastikopa u 2020. i 2021. vidi se da u bilansima ima sličan iznos na strani kratkoročnih finansijskih plasmana, dok na strani obaveza nema ni približno isti iznos pa bi se moglo naslutiti da je Harastikop bio taj koji je odobravao pozajmicu. U izveštajima Poljogradnje i Marbeksa vidi se da i jedni i drugi i daju i uzimaju pozajmice, ali nema detaljnijih informacija od koga.

Sudbina novih firmi

Iako bi se možda očekivalo da suvlasnici Harastikopa nakon prodaje zemlje podele novac, recimo, putem isplate dividende, to se po svemu sudeći nije dogodilo. Oni ulaze u podelu firme na dve nove. Već pomenute Harasticoop 024 SU i Harasticoop 021 NS.

Možda bi logično bilo da Andex preuzme 100% subotičke firme, a Majur 100% novosadske, ali se ni to nije dogodilo.

Podela je obavljena tako da su suvlasnici ostali u obe nove firme, ali sa različitim udelima. Andex je uzeo 90% u Harasticoop 024 SU, a Majur preostalih 10%. U Harastikopu 021 odnos je bio obrnut. Majur je uzeo 90%, a Andex 10 procenata.

Ono što dodatno priču čini neobičnom jeste da su za manje od mesec dana, manjinski suvlasnici izašli iz kompanija. Andex je tako postao vlasnik 100% subotičke firme, a Majur 100% novosadske. Pa se postavlja pitanje zašto to nisu učinili odmah.

Kao i Harasticoop, i dve nove kompanije registrovane su za istu delatnost – 0119, gajenje ostalih jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka. Ali, time se po svemu sudeći nisu bavile. Nestale su posle samo 3,5 meseca postojanja. I nemaju objavljene finansijske izveštaje.

Kako se vidi iz dostupne dokumentacije APR-a, dolazi do nove statusne promene, ali sada pripajanja. Harasticoop 024 SU se pripaja Andeksu, a Harasticoop 021 NS Majur grupi.

Ni Harastikop 024 ni Harastikop 021 (kao ni njihov prethodnik) u trenutku pripajanja (15. i 16. decembra 2022.) nemaju ni pokretnu ni nepokretnu imovinu, pokazuju podaci iz dokumenata. U miraz svojim vlasnicima u koje se „utapaju“ donose potraživanja. Majur preuzima potraživanje prema Marbeks Investu koje je samo nešto malo manje u odnosu na početni iznos – 84.623.000 dinara.

Andeks preuzima potraživanje u identičnom iznosu. Međutim, u nacrtu ugovora o pripajanju ne pominje se potraživanje prema Poljogradnji. Već prema kompaniji MLM Vinum iz Šupljaka.

Ovde se kaže da se prenosi potraživanje koje ima prema privrednom društvu MLM Vinum u iznosu od 84,6 miliona dok se u pasusu ispod razgraničava da prenosi i obavezu prema javnom beležniku od 15.750 dinara.

MLM Vinum se neće samo ovog puta pojaviti u priči.

Nova priča – Sablo

Pred sam kraj leta, Andex i Majur bili su akteri još jedne slične priče. Poslednjeg dana septembra 2020. u APR-u registrovana je firma Sablo. Njen osnivač je Slavoljub Vujić iz Šupljaka. Firmu registruje na adresi Kostolanji Arpada 104a u tom mestu. Na njoj je registrovan i – MLM Vinum.

Vujić je vlasnik i direktor MLM Vinuma.

On u kompaniju koju je osnovao, slično Veri Kiš, unosi zemljište kao kapital. Ukupno 25 parcela i delova parcela u katastarskim opštinama Svetozar Miletić, Gakovo, Rastina i Riđica (kod Sombora). Sve zajedno, nešto više od 103 hektara. Utvrđena vrednost – 74.012.034,95 dinara ili oko 630.000 evra.

Njegov odlazak kod notara, da potvrdi unos ovog kapitala u firmu, daje mnogo više informacija. Revnost beležnika u izradi solemnizacione klauzule otkriva da su na ovim parcelama u tom trenutku bile unete zabeležbe o pokretanju postupka za restituciju.

Ali, i zabeležbe o pokretanju postupka za uknjižbu vlasništva na osnovu kupoprodajnog ugovora, kao i zabeležbe o saglasnosti za uknjižbu. Sve zabeležbe o kupoprodajnim ugovorima i saglasnostima su unete u katastar 1. oktobra 2020. Dan nakon registracije firme Sablo. Takođe, zabeležbe na delu parcela o pokretanju postupka restitucije su unete pola meseca ranije.

Restitucija

Ali, Vujića nismo pronašli u evidenciji Agencije za restituciju. Nema ga među podnosiocima zahteva za povraćaj zemljišta.

Solemnizaciona klauzula osvetljava situaciju. Naime, javni beležnik navodi da je za parcele koje je uneo u preduzeće, Vujić priložio kupoprodajni ugovor i saglasnost na osnovu kojih je stekao tu imovinu.

Beležnik stavlja u dokument da je upozorio Slavoljuba Vujića da će katastar prvo na zemljištu upisati Rokuš Ferencne, potom njega, a nakon toga će sprovesti odluku da se kao vlasnik zemljišta upiše Sablo doo.

Ime Rokuš Ferencne ukazuje da je reč o supruzi izvesnog Rokuš Ferenca.

I dok Vujića nema među podnosiocima zahteva za restituciju, na tom spisku jeste Rokuš Ferencne. Zahtev za povraćaj je podnet 2014. Prema podacima koje smo dobili od Agencije za restituciju po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dva njena zahteva su delimično rešena 25. avgusta 2020. a rešenja su postala pravosnažno 16. septembra 2020.

Dve nedelje pre nego što će Vujić registrovati firmu i nedugo pre nego što je u katastar upisana i zabeležba o kupoprodaji. Što dodatno sugeriše da je Vujić otkupio parcele koje je supruga Ferenca Rokuša dobila kroz restituciju.

Ponovo podela i pripajanje

Sablo doo ne ostaje dugo u rukama Slavoljuba Vujića. Dobija nove vlasnike već 19. novembra 2020. Praktično, posle manje od dva meseca.

Kao i kod Harastikopa, to su Andex doo i Majur Group. I opet vlasništvo dele po 50%.

Ni Sablo nije „poživeo“ duže od dve godine. Ugašen je bez likvidacije putem statusne promene podele.

A podeljen je po sličnom modelu – na Sablo 024 SU (registrovan na Josipa Kolumba 33 u Paliću) i Sablo 021 NS (registrovan na Bogdana Šuputa 24-26 u Novom Sadu).

Ponovo su sve tri kompanije registrovane za istu delatnost – 0119, gajenje ostalih jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka.

Ali, izgleda da ni ovde nije bilo previše poljoprivrednog biznisa. Iz osnivačkih akata dve nove firme saznajemo da se u njih umesto nenovčanog kapitala (zemljište) unosi novčani udeo. U prevodu, i u ovom slučaju zemljište je prodato što potvrđuje dokumentacija. Doduše, 23 parcele su dobile novog vlasnika dok su dve prenete u nove kompanije (poslednji podaci katastra pokazuju da su vremenom i one promenile vlasnika). Ponovo su kupci uglavnom bila fizička lica.

          izvor : Forbes.rs