Veštačka inteligencija i (geo)politika !

Piše: Miša Đurković

Veštačka inteligencija, posebno u vojnoj tehnologiji ili u pitanjima sajber bezbednosti, utiče sve više na geopolitičku stabilnost. Ogroman problem je to da treniramo mašine da samostalno donose odluke o ubijanju ljudi. To bi trebalo zabraniti

U poslednjih par godina, gde god da krenem nailazim na ozbiljne pokušaje analize promena koje donosi veštačka inteligencija (u nastavku VI). Od Valdaja, preko jerevanskog foruma, do nedavno održanog MCC samita. Nije ni čudo, jer se promene na ovom polju dešavaju tako brzo i utiču na razne aspekte našeg života i međunarodnih odnosa.

VI je potencijalno veliki game changer u prostoru sajber ratovanja i špijunaže koji se već izdavajaju kao posebna polja izučavanja. SAD će u narednih pet godina uložiti oko 500 milijardi dolara u razvoj VI i njenu praktičnu primenu. Za Kinu ne znamo, ali sigurno nije mnogo manje, budući da Kina već sada registruje skoro dvostruko više patenata iz oblasti VI od SAD. No Rusija npr. može da odvoji svega 200 miliona dolara za isti period. To će, naravno, dugoročno poremetiti sposobnost Rusije da sama deluje u nekim aspektima ratovanja i digitalizacije i moraće da se veže npr. za Kinu, kao što sada već zavisi od nje oko mikročipova.

Manje države će takođe svoju bezbednost na ovom prostoru morati da razvijaju u zavisnosti od nekih većih sistema. Izrael, Singapur, Južna Koreja i još neke tehnološki napredne zemlje imaju dosta mogućnosti da same razvijaju odrećene aspekte upotrebe VI, ali imaju mnogo manje rezervoare podataka za treniranje nego supersile. Čak i Indija, koja danas proizvodi 20 odsto globalnih podataka, ima kapacitete da obradi i iskoristi svega tri posto. Sa napredujućom digitalizacijom opasnosti od sajber ratovanja i hakovanja postaju razorne (npr. saobraćaj, infrastrukturni sistemi, zaštita podatka o zdravlju građana, itd).

Podaci su nova nafta

Dalje, sada već možemo da govorimo o geopolitici veštačke inteligencije, kao i o geopolitici digitalizacije i aplikacija. Indija, na primer, svaka tri meseca radi apdejt kineskih aplikacija koje nisu dozvoljene za upotrebu, kao što je u mnogim nezapadnim državama ograničen rad zapadnih velikih tehnoloških korporacija i aplikacija (Meta, Gugl, Jutjub). Posebno za vreme izbora suspenduju se na neko vreme, a negde su zabranjene stalno. Kina ih je pre dve nedelje zabranila u svom sajber prostoru, kao odgovor na Trampove carine.

SAD su, kao i UK u Parizu, odbile regulaciju, ali su od januara zabranile službenicima Pentagona da koriste DeepSeek. Radi se o borbi za podatke koji su nova nafta i svi verovatno opravdano sumnjaju da oni drugi koriste podatke za špijunažu i skeniranje protivničke populacije.

Direktor Sasakava fodacije čak tvrdi da će ubuduće svaka civilizacija koja ima sredstava razviti svoj sistem VI, pa će biti prevođenja sa npr. kineskog na američki sistem VI. Već sada se vidi kako ChatGPT učitava levo liberlane ideološke intervencije, diskurs i pogled na svet kad mu date da uredi tekst.

U debatama o VI, inače, obično vidimo da se jedna strana zalaže za uklanjenje regulative ili njeno ograničenje kako bi se podstakla inovativnost i održao korak sa onima koji u tome napreduju, a s druge strane vidimo zalaganje za pojačanje regulative pre svega u pogledu štetnih posledica upotrebe VI.

Ovo nisu nekompatibilne pozicije, ali ovu dilemu svako društvo mora da rešava samo za sebe. Neosporno je da se neke stvari moraju zabraniti i da nam treba sudstvo koje će te norme efikasno sprovoditi. Dipfejk, na primer, prikupljanje i promet opasnim podacima o pojedincima kao što su zdravstveni kartoni i sl. Izuzetno je važno sprečiti farmaceutske kompanije i osiguravajuća društva da to koriste da na tržištu kupuju podatke o ispitivanjima lekova i slično. Sudovi bi morali da imaju veliku ulogu u sprečavanju manipulacije izbornim proceom, ali ne na onaj način koji se desio u Rumuniji.

Vrlo važan je sistem do not train koji će se verovatno sve više koristiti ne samo kod kreativnih idustrija. Radi se o posebnim sajtovima, stokovima ili prosto oznakama, koje će se uvesti gde eksplicitno naznačujete da se vaša fotografija ili tekst ne smeju koristiti za treniranje VI. U protivnom, možete da tužite onoga ko je to uradio. I tu je potrebna efikasna sudska zaštita prilikom procesa.

VI, posebno u vojnoj tehnologiji, sa autonomnim dronovima ili u pitanjima sajber bezbednosti, utiče sve više na geopolitičku stabilnost. Karabah 2020 je prvi slučaj, gde je zahvaljujući dronovima urađeno nešto što ranije nije moglo. Nedavno sam imao priliku da slušam predavanje Ruslana Puhova, kao i da pročitam njegovu knjigu o ratu u Ukrajini. On je pokazao kako su dronovi poputno promenili prirodu ratovanja za ovih nekoliko godina.

Odbrana od avijacije pokazala se odličnom. Na primer, ograničila je, zajedno sa dronovima, mogućnost upotrebe aviona i helikoptera. Ali ubuduće je potrebna jeftina, razornija i prilagodljivija odbrana od dronova. Pešadija je i dalje nezamenljiva, ali nema kretanja u grupama većim od dva do četiri čoveka, jer se odmah lociraju u uništavaju dronovima i drugim projektilima.

Nedavni sudar indijskih rafala i pakistanskih, odnosno kineskih JC 10 pokazao je da više ni na nebu nema direktnog vizuelnog kontakta, već da se borba vodi daljinskim projektilima uz navođenje VI. Ovo važi čak i za tenkove. Direktan vizuelni kontakt i bliska borba preživeće samo u urbanim sredinama, odnosno u gradskim borbama gde se ide stopa po stopa i gde dronovi, za sada, imaju manje mogućnosti korišćenja. Budući vojnici će biti potpuno integrisani i povezani sa nekim mašinama. Uz npr. nekoliko slojeva komunikacije i senzorima koji ih lociraju za potrebe svoje vojske. Sa tim senzorima i mrtav vojnik i dalje vrši funkciju navođenja za svoju vojsku.

Važne su i promene u autonomnosti energije na bojnom polju, kalibrima municije itd. Konačno, Izrael je uveo novi sistem delovanja sa sajber eliminacijom kompletnog rukovodstva Hezbolaha kada su im pejdžeri kao osnovna sredstva komunikacije dignuti u vazduh. Ukrajinska služba je takođe koristila oblike telefonskog terora, kako Rusi to nazivaju.

Ostaje veliko pitanje sasvim autonomnih dronova (vazduh, voda) i robota koji će sami da biraju ciljeve. Ogroman filozofski i praktični problem je to da treniramo mašine da same donose odluke da ubijaju ljude. To bi, pre svega, trebalo zabraniti na nivou ukupnog ljudskog roda. Ali sam skeptičan povodom toga jer sam siguran da će velike sile i koporacije svakako nastaviti da to razvijaju uprkos eventualnim zabranama.

Problem je u korporacijama

Najvažnije pitanje u vezi sa VI danas je pitanje regulacije i njenih domena. Zanimljivo je videti kako ljudi iz Azije hvale Evropu što počinje na pravi način da reguliše, odnosno ograničava opasne prakse povezane sa VI kao što su nelegalno sakupljanje podataka, okviri za autnomna vozila, upotreba u medicini, obrazovanju, itd. I zaista, EUAIA (EU Artificial Intelligence Act) je prvi međunarodni dokument koji pokušava da reguliše upotrebu VI.

No najveći deo toga će opet biti primenjivan unutar pojedinačnih država. Obrazovanje je nezamenljivo. Estonija, na primer, uvodi da od prvog razreda osnovne škole deca slušaju o dobrim i lošim stranama VI. Neophodan je i društveni konsenzus da se definiše koje su prakse neprihvatljive i da to sudovi, ali i mediji, etička tela i druge instnace zaista primenjuju i da se toga pridržavaju.

Izuetno važno pitanje je kako VI utiče na izbore, mikrotargetiranje, algoritamsku pristrasnost. I kako utiče na demokratske institucije i šta da se radi da se sačuva integritet izbora. Još pre dvadeset godina, obe stranke u SAD su imale detaljne podatke o oko 100 miliona svojih birača. Zatim su počele da prave detaljne dosijee o glasačima suprotne stranke. A onda da razvijaju mikromenadžment, naracije, načine prilaska svima. Dakle, ovo su tendencije političkog marketinga koji daleko prethode razvoju VI. Sada je to, naravno, podignuto na daleko viši nivo, sa prikupljanjem onoga što sami o sebi dajemo na internetu i onoga što Gugl, Fejsbuk, Tiktok kupe o nama, obrađuju i prodaju, što biznis kompanijama, a što tajnim službama.

Ključ je da unutar jedne države mora da se napravi konsenzus elita da se najpre spreči mešanje spolja. SAD su još 1938. zbog toga donele FARA (Foreign Agents Registration Act) zakon. Drugo, da se spreči monopol jedne strane u korišćenju takvih mehanizama. Treće, pravosuđe mora da vrati svoju izvornu ulogu kontrolora pravila i procesa, a ne da se direktno meša u izborne procese. I konačno, potrebni su nam obrazovani birači i koliko-toliko slobodni i uravnoteženi mediji ili bar balans moći među njima.

Postoji i zanimljiva naracija o nadzoru VI i prikupljanju podataka o građanima u Kini i Rusiji. Mi zapravo ne znamo mnogo o tome šta se zaista dešava na tom polju u ove dve moćne države. Bilo je mnogo govora o tome za vreme kovida i puno se pričalo o eksperimentima sa društvenim kreditom, ali je Kina uglavnom digla ruke od toga 2023. No ono što znamo sigurno je da Gugl, Meta i druge velike tehnološke korporacije to rade brutalno i bez obzira. Gugl strit vju nije samo kupio slike, već je usput bukvalno skidao sve moguće podatke sa naših telefona, kompjutera, itd. I to ne prestaju da rade, jer su podaci nova nafta i briga ih za kazne koje moraju da plate i što krše ustave i zakone.

Korporacije su, dakle, veći problem nego države danas. I od Snoudena i drugih smo naučili da je saradnja zapadnih službi i korporacija na tom polju smrtonosna. Npr. Arapsko proleće kao zajednički poduhvat zapadnih službi, Fejsbuka i problematičnih fondacija tipa USAID. Rezultat su milioni imigranata koji su se prelili u Evropu. Treba obavezno pogledati desetak podkasta koje je o tome snimio Majk Benc. Svaka, pa i najveća država može biti ugrožena od toga i generalno samo jačanje suvereniteta, kontraobaveštajne zaštite i povezivanje sa drugima po tim osnovama može sprečiti ovo dubinsko podrivanje.

Izvor: Novi Standard