Tomas Vulf je govorio da je vrhunac uspeha kada vas ne zanima novac, komplimenti ili publika !!!

Pečat genija je bio na njemu, iako je to bio nedisciplinovan i nepredvidiv genije. U njemu je bila nepotrošena energija, neumorna snaga, neutoljiva glad za životom i izrazom koja ga je mogla odvesti u visine, ali ga je srušila.

Tomas Vulf je obeležio 20. vek svojim veštim perom i brilijantnim umom, a njegova dela bila su mešavina impresionističke, rapsodične proze i autobiografije, što ga je učinilo zapravo prvim tvorcem autobiografske fikcije – do tada nedovoljno istraženog žanra. Njegova sposobnost da hiperanalizira svaki socio-društveni segment je ono što ga je izdignulo u odnosu na druge pisce iz njegove generacije.

Iako je završio scenario i režiju na Harvardu i napisao više uspešno realizovanih scenarija, Vulf je svoju karijeru ustalio na mestu profesora engleskog jezika i književnosti u Njujorku. Zbog nemogućnosti da proda svoje scenarije, koji su bivali odbijeni zbog svoje dužine i obima, Tomas je shvatio da može da ih pretoči u romane. Delo “Pogledaj dom svoj, anđele” ga je afirmisalo kao pisca.

O njegovoj časti i integritetu najbolje govori činjenica da je, iako je bio najprodavaniji autor u Nemačkoj, odbio da ćuti o užasima koje su Jevreji trpeli od strane nemačke vlade, što je pretočio u remek-delu “I have a thing to tell you”. Borba za čast stavila ga je na listu zabranjenih autora u Nemačkoj.

Nakon njegove smrti, “The New York Times” je napisao: “Bio je jedan od najpouzdanijih mladih glasova u savremenoj američkoj književnosti, živahan glas punog tona za koji je teško poverovati da bi mogao tako iznenada da utihne”. A “Time” se nadovezao: “Prošle nedelje smrt Tomasa Klejtona Vulfa šokirala je kritičare spoznajom da je od svih američkih romanopisaca njegove generacije on bio onaj od koga se najviše očekivalo.”

Pečat genija je bio na njemu, iako je to bio nedisciplinovan i nepredvidiv genije. U njemu je bila nepotrošena energija, neumorna snaga, neutoljiva glad za životom i izrazom koja ga je mogla odvesti u visine, ali ga je srušila.

A da li pamtimo misli ovog velikana?

1. “Kultura je umetnost koja je uzdignuta dovoljno da postane uverenje.”

2. “Samoća će uvek biti centralno i neizostavno iskustvo svakog čoveka.”

3. “Pisac piše knjigu da bi je zaboravio, a čitalac je čita da bi je upamtio.”

4. “Mlad čovek je odlučan, lud, snažan i tako izgubljen. On ima sve, ali ne može ništa.”

5. “Smrt je poslednje putovanje, najduže i najbolje.”

6. “Vrhunac uspeha je kad te ne zanima novac, komplimenti ili publika.”

7. “Najromantičnija stvar na svetu je kad ne želimo da umaknemo životu, već brinemo da život ne umakne od nas.”

8. “U snu smo goli i sami – umiremo u tami, a ne poznajemo smrt.”

9. “Onaj koji poseduje talenat a ne iskoristi ga – propao je. Onaj koji ga delimično iskoristi – delimično je uspeo. Onaj koji ga iskoristi u celosti – dostigao je svoju svrhu.”

10. “Uvek ću misliti na tebe i sećati se tog 4. jula pre tri godine, kada smo se upoznali na brodu, seli u kafić i pili, pa kasnije otišli na krov zgrade, dok je sva nepoznanica, moć i slava života bila nad nama.”

Trn u oku Zapadne civilizacije – Tomas Vulf

Tomas Vulf, američki književnik. Smatra se vodećom ličnošću američke književnosti i prve polovine dvadesetog veka. Buntovan i emotivan, u svojim delima nije ulepšavao istinu i zbog toga su ga mnogi osuđivali. Bavio se kritikom moderne civilizacije i materijalnih vrednosti koje je ona postavljala.

Tomas Vulf rođen je 3. oktobar 1900. u Ešvilu, u saveznoj američkoj državi Severna Karolina, kao najmlađe od osmoro dece Vilijama Olivera Vulfa i Džulije Elizabet Vulf.

Njegov otac je bio pogrebnik, dok se njegova majka bavila nekretninama. Tomas je bio najbliskiji sa Benom, njegovim rođenim bratom, koji je preminuo u 26. godini, i čija smrt je opisana u knjizi Pogledaj dom svoj, anđele.

Vulf je školovanje započeo na Univerzitetu Severna Karolina, kada je imao samo 15 godina. Tokom studiranja, sa uspehom je pisao drame i učestvovao u njihovom izvođenju.

Diplomirao je na Univerzitetu Severna Karolina 1920. godine i septembra iste godine upisao prestižni Harvard, koji završava za dve godine. Aktivno sarađuje sa Džordžom Pirsom Bejkerom, profesorom drame na Harvardu.

commons.wikimedia /

Pokušavajući da proda svoje drame, seli se u Njujork, gde počinje da radi kao profesor engleskog jezika na Njujorškom univerzitetu, gde se zadržava sedam godina.

Zbog dužine nije uspevao da proda svoja dela. Godine 1924. putuje u Evropu, posećujući Englesku, Francusku, Italiju i Švajcarsku. Pri povratku sa svog putovanja, upoznajte tada već udatu Ejlin Bernštejn, sa kojom započinje romantičnu vezu koja će potrajati 5 godina. Njihova veza značajno je uticala na nastavak njegove karijere.

Na leto 1926. godine, vraća se u Evropu i počinje da piše prvu verziju autobiografske novele Izgubljen, koja će kasnije prerasti u njegovo najpoznatije delo Pogledaj dom svoj, anđele, evocirajući sećanja iz rodnog Ešvila.

Knjiga Pogledaj dom svoj, anđele je jedan od najznačajnijih romana savremene američke književnosti. To je autobiografski roman koji govori o odrastanju mladog Judžina Ganta koji zapravo predstavlja samog autora. Njegov otac je umetnička duša i boem dok je majka žena sa ambicijom kojoj želja za sticanjem bogatstva postaje preča od porodice. Kao takvi, oni su nespojivi i prepuni sukoba. Ti sukobi su kobni za Judžina i njegovu braću i sestre, koji odbacuju roditelje i otiskuju se u svet.

Za života je objavio veliki broj pesama, priča, drama i dva romana. Njegovi romani su autobiografska ili poluautobiografska dela. Pisana s mnogo retoričke bujnosti, ističu se naglašenim individualizmom i gotovo mističnim uznošenjem mladosti, seksusa i Amerike, ali sadrže i izraženu kritiku društvenih odnosa.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *