Sledeća trka u naoružavanju biće za odbranu AI data centara od dronova i drugih pretnji

AI bum stvorio je ogromno tržište za računarske resurse – GPU, mrežnu opremu i ogromne data centre koji sve to pokreću. Istovremeno je ojačao i drugo, manje zapaženo tržište. Zaštitu tih objekata i „krunskih dragulja“ u vidu čipova od pretnji.

Pored rastućeg negativnog stava prema data centrima u SAD, rat u Iranu pretvorio je taj problem u konkretnu budžetsku stavku. „Data centri su sekundarne mete odmah posle očiglednih vojnih ciljeva“, kaže Met Mekren. On je bivši izvršni direktor u kompaniji za odbranu od dronova DroneShield. Radio je sa data centrima u SAD i na Bliskom istoku.

Ta promena je važna jer data centri za AI koji se danas grade nisu samo skupi. Oni su i potencijalno strateška infrastruktura u vreme rata. Neprijatelji ne moraju da pogode vojni objekat da bi oslabili protivnika. Mogu ciljati računske kapacitete koji podržavaju komunikacije, logistiku, platne sisteme, pa čak i vojno planiranje.

Rukovodioci zaduženi za bezbednost data centara kažu za Forbes da ova realnost povećava potražnju za naprednijom zaštitom. Posebno za sistemima protiv dronova, kako na Bliskom istoku, tako i drugde. (Postojeći kapacitet od jednog gigavata u regionu trebalo bi da se utrostruči kroz dodatnih 2,2 GW u izgradnji i još 12 GW u planiranju, prema javnoj kompaniji za nekretnine JLL.)

Oštećeni data centri u Bahreinu i UAE

Početkom marta, napadi dronovima oštetili su data centre Amazona u Bahreinu i UAE. Izazvali su značajan i skup prekid usluga. Više od mesec dana kasnije, kontrolne table i dalje su pokazivale da su usluge iz tog regiona „poremećene“ (iako su neke u međuvremenu obnovljene).

Amazon je vratio martovske kredite korisnicima, što je kompaniju koštalo procenjenih 150 miliona dolara, izvestio je The Register. Data centri obično imaju opsežne polise osiguranja. Ali gotovo sve isključuju štetu nastalu usled ratnih sukoba, kaže Tom Harper iz osiguravajuće kuće Galager. „Polise obično isključuju rat. Ako je u pitanju aktivni sukob, to neće biti pokriveno“.

Pretnja nisu samo eksplozivni dronovi. Tu su i „lebdeći“ dronovi koji ispituju bežične mreže i mapiraju raspored data centara u potrazi za slabim tačkama. Suština je jasna: kada američke tehnološke kompanije izgrade tako vredne i koncentrisane računske kapacitete, oni postaju primamljive mete u ratu.

Njihovo onesposobljavanje može imati posledice daleko izvan neposrednog mesta napada, čak i ako se ništa ne dogodi na teritoriji SAD.

Početkom aprila, iranska Revolucionarna garda objavila je listu meta koje uključuje objekte kompanija Majkrosoft, Orakl i Amazon. I implicitno je zapretila projektu Stargejt UAE, zajedničkom poduhvatu vrednom više od 30 milijardi dolara u kojem učestvuju OpenAI, Orakl, SoftBank i investicioni fond G42 iz Zaliva, a koji je prošle godine predstavljen u Beloj kući.

Troškovi data centara

Generalni direktor Amazon Web Services Met Garman rekao je za Forbes da industrija „preispituje“ bezbednost klauda kako globalni sukobi eskaliraju. „Svet je dugo bio u periodu sa relativno malo sukoba među državama, još pre rata u Ukrajini. Sada vidimo da se to menja“, kaže Garman.

Za privatne operatere i kompanije za bezbednost odgovor je jasan. Mnogo više fizičke zaštite i više alata za detekciju, odvraćanje i – gde regulativa dozvoljava (a u SAD trenutno ne dozvoljava) – uništavanje dronova.

Što više računarskih resursa koncentrišete na jednom mestu – naročito ako je to mesto blizu aktivne ratne zone ili u sredini gde lokalno stanovništvo strahuje da će data centri opteretiti elektroenergetsku mrežu i podići račune za struju – to više morate da ulažete da bi sistem ostao bezbedan i funkcionalan.

To je dobra vest za biznis. Kolin Sloan iz kompanije Ajron Sajt kaže da je to „drugi talas“ za sektor koji je pre pet godina delovao uspavano. Data centri žele napredniju bezbednost. A ona košta više, čak do 5% ukupnih troškova izgradnje, prema konsultantu Džonu Bekišu iz Guidepost Solutions.

Kompanija JLL procenila je prošle godine da izgradnja „ljuske“ data centra (zemljište, struja i objekat, bez GPU) košta oko 12 miliona dolara po megavatu. Sem Altman iz OpenAI rekao je da će mu u narednih osam godina biti potrebno čak 250 gigavata energije.

Gruba računica sugeriše da bi to moglo doneti do 150 milijardi dolara prihoda firmama za bezbednost data centara. To je tržište vredno više milijardi dolara za kontrolu pristupa, nadzor, senzore, ojačane zidove i reakciju na pretnje. Pre nego što se uopšte uključe sistemi protiv dronova.

Čak i manji objekti mogu imati velike troškove za bezbednost. Sloan navodi da ograde, kapije, barijere za vozila i slične mere mogu koštati između pet i 20 miliona dolara. Sistemi protiv dronova, prema procenama, koštaju od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona dolara.

U zavisnosti od veličine i značaja objekta. Kompanija Verkada, koja proizvodi kamere i softver za fizičku bezbednost, premašila je milijardu dolara prihoda prošle godine i vidi data centre kao novi izvor potražnje.

Posla preko glave

Tradicionalni igrači poput Honeywell-a, Allied Universal-a i Control Risks takođe bi mogli profitirati, kao i novi talas startapa. „Potražnja je ogromna… kada bismo izašli iz ‘stelt’ režima, ne bismo mogli da je ispratimo“, rekao je jedan osnivač firme koja obezbeđuje data centre i kritičnu infrastrukturu. Kompanije za odbranu od dronova, koje već dobijaju više zahteva za zaštitu elektrana, petrohemijskih postrojenja i aerodroma, takođe su u dobroj poziciji za rast.

Ima mesta za nove igrače. „Kod nekih klijenata nismo jedini dizajner bezbednosti“, kaže Bekiš. „Ima toliko posla da zapravo moramo da sarađujemo – nema nas dovoljno“.

Bezbednost data centara tradicionalno se fokusirala na pretnje sa zemlje. „Veoma je teško sprečiti napad dronom“, posebno u SAD, kaže Bekiš. Mekren dodaje da su zbog neposrednije pretnje na Bliskom istoku regulative fleksibilnije i dozvoljavaju privatnim kompanijama da koriste fizičke mere poput ometanja ili presretanja dronova (što je u SAD dozvoljeno samo određenim državnim agencijama).

To se sada menja zbog rata na Bliskom istoku i napada na AWS. Sve više pažnje usmerava se ka nebu. Jedan investitor rekao je za Forbes da mnoge odbrambene kompanije razvijaju sisteme za presretanje vazdušnih pretnji i traže partnerstva sa data centrima.

Sloan kaže da interesovanje naglo raste. „Svi znaju da ćemo morati da se nosimo sa dronovima“, ističe. Naziva to „trenutnim i budućim“ problemom za američke data centre. Ajron Sajt već testira senzore koji bi mogli da obaraju dronove.

Bliski istok pojačava brigu

Ova promena će verovatno koristiti kompanijama poput Didrona, Dron Šilda i Sentriksa. One su dobro pozicionirane za rast. Ehodajn, koji prodaje radare firmama za borbu protiv dronova, više je nego udvostručio prihode u poslednjih godinu dana.

Predstavnici Dron Šilda i Ehodajna kažu da su dobili upite za sisteme protiv dronova od operatera data centara u SAD i na Bliskom istoku. Direktno kao posledicu iranskog napada na AWS. Veruju da zaštita od dronova postaje neophodna za kompanije sa vrednom infrastrukturom. Poput sajber bezbednosti, postaje standardna stavka u budžetu.

„Postoji dodatna zabrinutost nakon onoga što se desilo AWS-u na Bliskom istoku, ali i opšta briga zbog dronova“, kaže Frankenberg.

Ako se rat na Bliskom istoku produži, neki stručnjaci strahuju da bi to moglo odvratiti velike tehnološke kompanije poput Majkrosofta i Amazona od daljih ulaganja u region. Ipak, drugi izvori iz industrije kažu da zasad nema znakova otkazivanja projekata ili povlačenja investicija.

Rizici su svima jasni – i već se ugrađuju u troškove bezbednosti, ali i osiguranja. Bilal Abu-Gazaleh, osnivač startapa 1001, kaže da je došlo do „promene načina razmišljanja“. Fokus se pomera sa operativne efikasnosti na upravljanje rizicima i odbranu. „Kako da zaštitimo ovo? Kako da imamo planove za vanredne situacije? Kako da pratimo sve rizike?“.

izvor : Fibi Liu, novinarka Forbes