Za razliku od ranijeg Mercovog pisma, koje je težište stavljalo pre svega na Ukrajinu i ideju „pridruženog članstva“, novi non-pejper koji su Francuska i Nemačka zajednički predstavile 4. juna, uoči samita u Tivtu i predstojećeg samita EU-Moldavija 22. juna, fokus prebacuje na Zapadni Balkan (uz Moldaviju).

Naslovljen „Novi zamah za proširenje“, dokument polazi od ocene da je prošlo više od dve decenije od Solunskog samita i da politici proširenja hitno treba nova dinamika. Recept koji se nudi jeste pojačan sistem podsticaja u okviru postepene institucionalne participacije zasnovane na zaslugama.

Fridrih Merc

Težište: postepeno uvođenje u institucije

Predlog se već nadovezuje na postojeće rezultate postepene integracije. Među njima spadaju učešće u nizu programa Unije – od Erazmusa plus i Horizonta Evropa do Kreativne i Digitalne Evrope – kao i postepena sektorska integracija u jedinstveno tržište: SEPA, ukidanje rominga, Transportna zajednica, sporazumi o industrijskim proizvodima (ACAA), energetsko tržište, „zelene trake“ i slično.

Pored toga što se nudi pojačan pristup jedinstvenom tržištu, ono što ovaj dokument čini posebno zanimljivim jeste razrađena lestvica postepenog uključivanja država kandidata u rad institucija, gde je svaki korak vezan za konkretan uslov.

  • U prvom koraku su zajednički sastanci Evropske komisije i poslanika Evropskog parlamenta sa predstavnicima Zapadnog Balkana i Moldavije (dvaput godišnje), za šta je dovoljna već podneta prijava za članstvo.
  • Sledi učestalije održavanje zajedničkih parlamentarnih odbora, sastavljenih od evropskih i nacionalnih poslanika iz regiona, uslovljeno pozitivnim IBAR-om (izveštaj o prelaznim merilima) i pozivom Evropskog parlamenta. Ovo je uvezano sa činjenicom da je i sam Evropski parlament u više navrata pozivao na pružanje statusa posmatrača poslanicima iz regiona.
  • Potom dolazi učešće u pojedinim tačkama dnevnog reda neformalnih sastanaka Evropskog saveta i Saveta EU, a zatim i status posmatrača bez prava glasa u samom Savetu – ali tek nakon zatvaranja relevantnih poglavlja. Drugim rečima, što je veći broj zatvorenih poglavlja, to će kandidati imati veći pristup Savetu.
  • Poseban značaj ima učešće, takođe bez prava glasa, na Savetu za spoljne poslove, za šta je uslov privremeno zatvaranje poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), kao i pojačana bezbednosno-odbrambena saradnja – od PESCO projekata i tešnje saradnje sa Fronteksom do uključivanja u agenciju EU za sajber bezbednost.

Logika je jasna: kandidat postepeno dobija mesto za stolom, ali ne i pravo odlučivanja, srazmerno tome koliko je odmakao u pregovorima.

Benefiti za Zapadni Balkan

Reč je dakle o „uvođenju u institucije“ (en. institutional phasing-in) pre formalnog ostvarivanja članstva, čime se postižu višestruki benefiti:

  • Donosioci odluka iz država kandidata ranije osećaju opipljivu korist i time dobijaju dodatni podsticaj za sprovođenje reformi. Uslovljenost svakog koraka konkretnim merilom – prijavom, IBAR-om, zatvaranjem poglavlja – održava stalni pritisak na reforme.
  • Stavlja se akcenat na socijalizaciju, odnosno na jačanje prilika i mogućnosti za bolje međusobno upoznavanje. Zvaničnici regiona mogu da uče kako Unija zaista funkcioniše, dok EU testira sopstvene kapacitete za rad u proširenom sastavu, ali bez rizika, jer novajlije nemaju pravo glasa.
  • Stvara se okruženje koje podstiče postepeno jačanje administrativnih kapaciteta država kandidata. Što je vremenom kandidat institucionalno integrisaniji, to će po ostvarivanju članstva jaz biti manji, te će on biti spremniji da na efektivan način preuzme obaveze koje proističu iz članstva.

Crna Gora bi, na primer, već sada, ako zamislimo implementaciju datog predloga, mogla da učestvuje u polovini tela Saveta EU, dok bi aktivno sarađivala i sa Evropskim parlamentom. Albanija je nedavno dobila IBAR i očekuje se ubrzano zatvaranje poglavlja, te bi i ona mogla da očekuje koristi u kratkom roku. Srbija tek treba da ostvari IBAR, te bi tek po tom značajnom koraku mogla da počne saradnju sa Evropskim parlamentom; u telima Saveta EU mogla bi da učestvuje jedino u onima koja se odnose na kulturu i obrazovanje, budući da ima zatvorena poglavlja samo u tim oblastima. Za ostale države, ova ideja treba da bude podsticajna kako bi ostvarile pravovremene reforme.

Petogodišnje zaleđe: Model faznog pristupanja

Na kraju, vredi naglasiti da ovakav pristup nije nastao preko noći. On je plod gotovo petogodišnjeg zagovaranja Centra za evropske politike (CEP), koji je 2021. godine, zajedno sa briselskim CEPS-om, predstavio Model faznog pristupanja EU. Taj model je prvi sistematski razradio ideju proširenja u fazama, sa postepenom institucionalnom participacijom u fokusu, zajedno sa uvećanim pretpristupnim fondovima, mehanizmima reverzibilnosti i zaštitnim klauzulama nakon članstva.

Evropski savet je 2022. godine usvojio „postepenu integraciju“ kao zvanični pristup, a Model je inspirisao i razvoj Novog plana rasta. Sada je upravo njegov predlog o postepenoj institucionalnoj participaciji ono što su nemačko-francuski non-pejper, ali delom i nedavno Mercovo pismo, preuzeli. Budući da je Merc pozvao i na osnivanje posebne radne grupe za ovo pitanje, nacrt postepene institucionalne participacije sada je u idealnoj poziciji da iz koncepta pređe u konkretnu politiku.

izvor : mondo