PRIČA O BANJALUČKOJ ROK SIMFONIJI ZA ČIJI NASTUP SE UVIJEK TRAŽI KARTA VIŠE
„ČAROLIJA NOTA KROZ ROK I KLASIKU“
– Trenutno spremamo veliki samostalni koncert na Kastelu 18. avgusta, a u dogovoru je saradnja sa Ivanom Dečakom (bend Vatra) i Markom Šelićem (Marchelom), najavljuje gitarista Dragana Moconja koji i pokretač Rok simfonije.
Oni su dokaz da Mtallica i Queen odlično zvuče uz violine, ali i Beethoven uz gitare upravo zato jer su veoma uspješni u spajanju modernog zvuka i klasike. Kad na bini udruže svoje instrumente nestaju sve žanrovske podjele i nastaje čarolija zvuka i energije koja osvaja publiku svojom jedinstvenošću i skladom, uprkos svemu onome što je naizgled nespojivo. Oni su grupa od oko 50 ljudi kojima je muzika ljubav, inspiracija i ljepša strana života, jer su istinski entuzijasti u potrazi za novim i neponovljivim zvukom koji će moći pokloniti publici. Kako se 50-ak muzičara različitih po vrsti muzike kojom se bave, ali i po mnogo čemu drugom odlučilo okupiti i svoje umjeće pokazati kroz „rok i simfoniju“ saznajemo kroz ovu priču.
– Ideja se prosto sama nametnula jer su ovakvi projekti u svijetu odavno već u opticaju. Baveći se muzikom jedna od želja je uvijek bila spoj ove dvije suprotne strane. Nakon što sam shvatio da je to moguće za realizovati, krenuo sam, neočekivajući previše, a dalje su se sve kockice same složile, kaže Dragan Moconja pokretač grupe i gitarista.
On navodi da je i njemu ali i svima to bilo nešto novo i zanimljivo. Većina se odazvala i pristupila tome sa entuzijazmom i voljom, te su tako uspjeli da se okupe ali i da opstanu sa onom istom idejom sa kojom su i stasali na scenu.
– U početku je bilo teže, sad to sve teče svojim tokom jer smo se uhodali. Orkestar je navikao da svira iz nota, dok mi sa druge strane to nikada nismo ni radili ni praktikovali i funkcionišemo na skroz drugačiji način, ali ipak učimo jedni od drugih. Iskoristili smo našu različitost i zajedno naučili mnogo stvari, opisuje nam Dragan sve ono što odlikuje rad ove simfonije. On dodaje i to da bi sve bilo teže bez njihovih aranžera Milane Smiljanić i Dušana Pokrajčića, koji raspišu svaku novu stvar i zato ih veoma mnogo poštuju.
– Nekada smo se okupljali redovno a sada smo već u kondiciji i uhodani u cijelu priču pa se nađemo onoliko koliko je dovljno za predstojeći koncert. Sve zavisi da li ponavljamo program ili se rade nove stvari, za šta naravno treba više vremena, kaže Moconja.
Organizovanje ljudi i proba u Rok simfoniji je poprilično zahtjevno, jer treba puno živaca i strpljenja, ali njima to ipak uspijeva. – Sama činjenica da nas se treba okupiti 50-ak i ozvučiti, to sve govori samo za sebe. Zamislite samo koliko kablova ide na 50 stolica, pokušava nam baš ovim riječima dočarati Dragan kako inače izgleda „njihova gužva“ na bini.
Simfonija sad već iza sebe broji mnogo nastupa, a najviše u Banjaluci, zatim koncerte u Novom Sadu, Gradišci, Trebinju… Kad je riječ o postignućima poručuju da se uvijek trude da idu stepenicu iznad samih sebe. – Zasad je meni lično najdraži koncert na Krašovom parkingu povodom Dana grada. Bilo nam je malo hladno, ali je atmosfera bila toliko dobra da smo se vrlo brzo prilagodili temperaturi, kaže Moconja.
Ono što trenutno pripremaju je veliki samostalni koncert na Kastelu 18. avgusta. – Zadržaćemo neke stare pjesme koje naša publika uvijek rado sluša, a pripremamo i nove poslastice. Obradili smo neke neizostavne klasike rok muzike, filmske muzike a i klasična djela, pod, naravno, distorzijom, otkriva nam Moconja.
Simfonija je spoj mnogih različitosti, ali nikako običnih ljudi i muzičara, jer su svi posebno talentovani i veoma uspješni.
– Većina je veoma dobra u tome što radi. Izdvojio bih Milanu Smiljanić koja je vokal a ujedno i raspisuje aranžmane za Rok simfoniju. Tu su svakako i Dušan Pokrajčić koji također radi aranžmane kao i Dušan Urošević, naš dirigent koji nas sve drži pod kontrolom svoje dirigentske palice, ali i Davor Tojčić koji je vokal baznog benda Rok simfonije, nabrajaju samo neke od članove svoje brojne grupe.
Od nastanka, simfonija ima dug spisak ljudi sa kojima sarađuje, a tako će kažu i nastaviti. – Do sad smo imali priliku da sarađujemo sa mnogim zvučnim imenima. Saradnja sa Dejanom Cukićem nam je ostala veoma draga i njega više ni ne doživljavamo kao gosta već kao dio nas. Bio je tu i svima dobro poznat Nele Karajlić. Sada pripremamo razne novine i goste. Ovaj put dijelićemo binu, zasad sigurno, sa Ivanom Dečakom (bend Vatra) i Markom Šelićem (Marchelo) i veoma se radujemo toj saradnji, otkriva nam ove informacije gitarista Dragan.
Za njihov nastup se uvijek traži karta više, jer publika oduševljena ovom vrstom muzike, a oni kažu da ne kriju radost što je tako, jer sve što rade je sa željom da to publika prihvati kao svoj omiljeni zvuk. – Drago nam je da su ljudi zainteresovani, a još draže što je upravo to ono što nam daje vjetar u leđa. Nadamo se da ćemo vremenom sakupiti još više publike, jer želimo da svi, i mi i vi uživamo u muzici i u ovome što radimo. Nama je podrška veoma bitna stavka, poručuju iz simfonije.
Ono što je veoma specifično za njihove nastupe je da im treba malo veća bina na koju bi se mogli smjestiti i oni i oprema, pa probe ne mogu održati bilo gdje, a često se dešavaju i neke anegdote. – Naravno, komformizam je jako bitna stavka. Probe radimo u Domu omladine u Banjaluci i bez tog prostora bilo bi nezamislivo da spremimo sve ovo. Takođe je bitna akustika prostora. Naše zvučne odnose je vrlo nezgodno izjednačiti pa kad se na to dodaju zakoni akustike, umije da bude poprilično nezgodno, prepričava kroz smijeh Dragan kako izgleda njihova buka u kojoj ni oni sami ponekad ne umiju da se snađu. Ipak i u tim situacijama postoji neko ko umije zavesti red, a to je kažu njihov vjerni tonac Marko Tica koji to sve drži pod kontrolom i uspješno se izbori sa svakom zadanom situacijom.
Novosti plus