NOVOSTI PLUS SA ROK RADIŠOM O GLUMI I POZORIŠTU
„ILIJADA“ KAO UVOD U OZBLJNIJE GLUMAČKE KORAKE
Rok Radiša je mladi glumac Narodnog pozorišta Republike Srpske koji je za kratko vrijeme pokazao veliki talenat na daskama koje život znače. Neke od predstava u kojima gradi svoj glumački izraz, a koje se prikazuju u ovom pozorištu su „Ukroćena goropad“, „Kuhinja“, „Hasanaginica“, „Kandilo u Rozarijumu“, „Mrešćenje šarana“, „Na dnu kace“, „Sinovi umiru prvi“, „Poslednji mejdan Petra Kočića“, „Naši dani“…
Posebno je postao zapažen po svom autorskom radu „Ilijada“, koji je za njega kao mladog glumca bio veliki projekat, a za one koji prate i vole njegov rad, samo potvrda da od njega može uvijek nešto novo i drugačije da se očekuje.
Za predstavu “Ja imam talenat?” na festivalu mladog glumca “Zaplet 04” 2012. godine osvojio nagradu za najboljeg glumca, a na “Urbanfestu” u Nišu 2014. zlatni Konstantin za najboljeg glumca festivala za isto ostvarenje.
Njegovo ime, ali i porijeklo su specifični, pa osim glume i po tome plijeni pažnju. Za njega se ne može reći da je Slovenac, iako je rođen u Sloveniji, niti da je Bosanac, iako je rodom iz Travnika, ali ni da je Srbijanac, iako se školovao u Novom Sadu. Ako bi njega ptali odakle je, on bi vam rekao: „od svuda po malo“, jer je sabrao u sebi od svakog kraja po nešto i svugdje je dobro došao.
Njegov put nije stao ni u Novom Sadu, pa je Akademiju završio u Banjaluci, gdje trenutno živi i radi. Rokov pogled na odrastanje i put ka glumi je pun komičnih izjava i to izrečenih u onom maniru kako to glumci inače umiju, bar oni koji nose „ ono nešto“ u sebi, a on to baš ima, rekli bi oni koji ga poznaju i koji sa njim rade.
– Ja sam imao tu sreću ili nesreću da sa osam godina dobijem „instant brata“ (majka se udala za čoveka koji je imao dva sina). Taj instant brat je tad bio upisao Akademiju umetnosti i od tad sam ja u i oko pozorišta, kaže Rok i otkriva kako je on baš u svom domu našao inspiraciju u odabiru životne uloge.
Prvi susret sa gradom na Vrbasu ga nije baš oduševio, pa je mislio da mu ni tu neće biti konačno odredište.
– Pre tačno deset godina kada smo došli u Banjaluku, bio sam očajan. Ne zato što mi se nije dopao grad ili zato što je bilo loše na Akademiji. Bio sam očajan zato što je kiša padala tri meseca. Kao da smo u Londonu. Imati mokre noge je za nas bila svakodnevnica. Sećam se da sam razmišljali da ako ne prestane kiša da ćemo morati bogovima da prinesemo žrtvu i da moramo da bacimo nekog sa gradskog mosta, priča Rok.
Za glumu je kako reče od ranih dana imao uzor i jasan cilj, pa mu je taj put, bez obzira na sve nelogičnosti, bio uvijek logičan izbor.
– Da vam kažem, ja sam baš imao sreće sa tim poslom. Neposredno posle diplomske predstave na Akademiji umetnosti. To je bilo 20.12.2012. godine. Izabrao sam taj datum jer je trebao biti smak sveta, pa rekoh da bar diplomiram pre toga… Uglavnom, neposredno posle toga, je izašao konkurs u NPRS-u za glumca. Prijavio sam se, dobio posao i moram napomenuti: „Ne, nisam imao vezu“. Narodno pozorište godinama stvara ansambl uzimajući po jednog – glumca sa svake klase i na tome im svaka čast, prepričava nam Rok kako je izgledao njegov put od katedre do pozorišne bine, koji za većinu glumaca ne bude nimalo lak.
Ambiciozan i svoj, pa nije ni mogao dugo da čeka negdje u uglu, morao je da baci sebe ni manje, ni više nego u „Ilijadu“.
– Kod nas u pozorištu ima dosta glumaca i prosto se nekad desi da ne radiš na novoj predstavi. Ja ne volim da budem besposlen. Premijera „Ilijade“ je bila 20.12.2017. Godina nakon diplomiranja. Ja sam taj projekat vrteo po glavi par godina. Međutim nisam imao hrabrosti da uđem u realizaciju. Presekao sam tako što sam otišao kod tadašnjeg umetničkog direktora Narodnog pozorišta Aleksandra Stojkovića, dogovorio datum premijere i posle toga nije bilo vrdanja. Premijera je zakazana, predstava se morala napraviti ili bih se baš obrukao, otkriva Rok na koji način je sebi zadao veliki zadatak.
– Nikad ništa nisam radio sa takvim žarom. Jer sam se „borio“ sa sobom, sa gromadom od teksta i sa bremenom imena koji „Ilijada“ nosi sa sobom. Mnogo je manji teret kada se radi neki tekst za šalu i zabavu. „Ilijada“ i da nije ispala dobra predstava, a mislim da jeste, samim tim što sam naučio toliki tekst i pustio tu veliku priču kroz sebe. Ja sam već dobio nešto. Ako ništa drugo dobar trening. Zato glumac kao i sportista mora stalno da trenira i radi na sebi, poručuje Rok.
Iako voli pozorište, ne krije da bi mu prijao veći auditorijum i pogled u kamere. – Trenutno maštam o ekranu, o kameri… Svako mašta o onom što mu nedostaje, pa tako i ja.
Nedavno je postao otac i u toj ulozi se odlično snašao. – Čak mislim da me je to sve pošašavilo još više. Jedva čekam da moj sin malo poraste da možemo da pravimo nestašluke zajedno, jadna moja žena, kaže Rok.
Da bi se mogao vratiti glumi odmorne glave, često se opušta kao pravi bajker.
– Motor je način da malo pobjegnem od problema. Ništa ljepše nego kad sjedneš sa par dragih ljudi i odeš na more motorom, samo zato što možeš i da ti noge vide puta…
Osim toga, omiljena mu je i košarka.
– Ako nisam u pozorištu i ako nisam na motoru onda idem da treniram. Košarka je moja druga velika ljubav i da nisam sredio kolena moguće da bih sada igrao drugu Azarbejdžansku ligu, kaže Rok onako kroz humor dok završava ovu priču o sebi.
Novosti plus