Koliko često treba vaditi krv i koja odstupanja od referentnih vrednosti su normalna.

Dolazi proleće, vreme je za sistematski.

Neretko se dešava da ljudi odu na svoju ruku da izvade krv te nalaze odnesu kod doktora, međutim u većini bolnica analize se rade ponovom jer ne priznaju tuđe rezultate. Prof. dr Andrija Bogdanović, internista hematologije KCS-a, objasnio je kada dođe do toga, zašto je to tako.

“U laboratorijskim nalazima postoje vrednosti koje važe samo dan-dva, a ako je neko teško bolestan, njihove vrednosti mogu da se menjaju iz dana u dan“, kažedr Bogdanović.

On ističe da za teške pacijente koji su na hemioterapiji i nalaze se u bolnici krvna slika važi jedan dan i uzima se na dva dana, dok za pacijente koji dolaze od kuće krvna slika može biti stara do deset dana.

Koliko često se proverava krvna slika

On kaže da je preventive radi dovoljno jednom godišnje proveriti krvnu sliku, i to je bitno da se radi na prazan stomak. Ukoliko pak neko ima tegobe zbog kojih se ne oseća dobro, najbolje je da ponovi laboratorijske testove.

“Kada pacijent nakon laboratorijske analize pogleda referentne vrednosti, to nam skraćuje rad.  Ako ove vrednosti ne odstupaju više od pet odsto od referentnih vrednosti, a nemate problema, uštedeli ste nam posao“, naglašava profesor.

Profimedia

 

Kad se dešavaju odstupanja

“Veoma je važno poštovati tri osnovne vrednosti: hemoglobin koji je parametar anemije, leukocite koji su parametar upale i parametre trombocita. Od toga počinjemo i veoma je važno da je formula leukocita približno normalna. To je onda relativno normalna krvna slika i nema šta da se doda.

Odstupanja od pet do deset odsto vrednosti se ne dešavaju slučajno. Postoji brojni razlozi zašto se normalni parametri mogu razlikovati, budući da nisu tačno definisani. Broj leukocita tokom dana može varirati kod iste osobe u roku od 20 minuta. Pošto rezultati mogu da variraju, veoma je važno vaditi krv posle sedenja, jer se cirkulacija smiruje“, objasnio je profesor.

Kada hrana utiče na rezultat

Hrana ne utiče na krvnu sliku već ba biohemijske parametre. Zato se merenje šećera vrši isključivo na prazan stomak.

“Rezultati krvi se mogu podeliti na tri dela: standardne analize, koje svi najčešće uzimamo, i specifične analize i parametri markera koji se koriste u izuzetnim situacijama. Ako pacijent ima standardne nalaze, to pokazuje da mu jetra i bubrezi rade normalno, ima normalan nivo i regulaciju šećera i normalnu regulaciju elektrolita“, rekao je dr Bogdanović.

Izvor 24 Sedam

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *