Kako Srbi reaguju na globalni trend: Mogu li audio-knjige potisnuti štampana izdanja?

Audioknjiga u svetu poslednjih godina doživljava pravi bum. Samo u Velikoj Britaniji audioknjige su 2025. donele 255 miliona funti prihoda, deset odsto više nego godinu ranije, i već čine oko deset odsto ukupnog izdavačkog tržišta. U Španiji je rast još dramatičniji: tržište audioknjiga je sa svega 2,02 miliona evra 2020. poraslo na 15,3 miliona evra 2025. godine, uz rast od čak 53,3 odsto samo u poslednjoj godini.

Audioknjige odavno više ne čitaju samo profesionalni spikeri.

U britanskim izdanjima glasove pozajmljuju najveće filmske i pozorišne zvezde: Tom Henks čita roman „The Dutch House“ En Pačet, Kejt Vinslet „Matildu“ Roalda Dala, dok u novoj audio-verziji Orvelove „1984“ učestvuju Endru Skot, Endru Garfild, Sintija Erivo i Tom Hardi.

U Španiji je Hose Koronado glas „Velikog Getsbija“ i „Kraljice juga“, Leonor Votling pročitala je kompletnog „Harija Potera“, dok Mišel Žener čita Koeljovog „Alhemičara“.

Dodatnu revoluciju na tržištu napravio je Spotify koji je u oktobru 2023. u Velikoj Britaniji počeo da uključuje audioknjige u Premium pretplatu, približavajući knjigu publici koja je na istoj platformi već slušala muziku i podkaste.

I u Srbiji je bilo pokušaja da se razvije tržište audioknjiga, a ima ih i danas, ali je Storia.rs do sada verovatno najozbiljniji i profesionalno najzaokruženiji projekat te vrste. Reč je o legalnom pretplatničkom servisu sa više od 500 audioknjiga na srpskom i srodnim jezicima, profesionalnom produkcijom i poznatim glumcima kao naratorima.

Mesečna pretplata omogućava neograničeno slušanje biblioteke, a ovakav model posredno može da doprinese i suzbijanju piraterije i potisne piratski, često tehnički jezive, snimke knjiga čije je slušanje ravno najgorem horor filmu koji godinama kruže internetom a na jutjubu su se poslednjih godina “rascvetali”.

Platforma Storia.rs dostupna je kao aplikacija za iOS i Android. O tome kako je projekat nastao 2022. godine, kako biraju naslove i glumce, ko danas u Srbiji sluša audioknjige i šta će se uskoro naći u njihovoj ponudi, beogradski dnevni list “Danas” razgovarao je sa Aleksandrom Petrovićem, direktorom i jednim od osnivača ove platforme.

* Kako je nastala ideja da pokrenete platformu za audioknjige?

– Sve je krenulo prilično spontano, iz lične potrebe. U jednom periodu mnogo vremena sam provodio u saobraćaju i razmišljao kako bih mogao kvalitetnije da ga iskoristim. Tada sam otkrio Audible, veliku stranu platformu sa ogromnim fondom audioknjiga i veoma kvalitetnom produkcijom. Zapitao sam se postoji li nešto slično kod nas.

Kada sam video da takva ponuda praktično ne postoji, odlučio sam da sa prijateljem pokrenem čitavu priču. Počeli smo 2022. godine, a u međuvremenu smo razvijali aplikaciju i postepeno širili fond. Danas je sve to već ozbiljno zaživelo.

Trudimo se da imamo što više savremenih naslova, klasika i knjiga iz oblasti ličnog razvoja, ali nam je jednako važno i ko ih čita. Dobar glumac može potpuno da promeni doživljaj audioknjige.

* Šta se može pronaći na vašoj platformi i koji su trenutno najtraženiji naslovi?

– Među trenutno najpopularnijim naslovima su „Umro sam u petak“ Nenada Gugla, autobiografska knjiga „Voli me više od svega na svijetu“ Mire Furlan i „Zera luče“ crnogorske književnice Jasenke Lalović. Pored toga imamo veoma raznovrsnu ponudu – od klasika poput „Derviša i smrti“ Meše Selimovića do fantastike, kao što je „Kosingas 1: Red Zmaja“ Aleksandra Tešića, i trilera Miodraga Majića, među kojima su „Ostrvo Pelikana“, „Pod tuđim suncem“ i „Deca zla“.

* Posebnu draž vašim audio knjigama daju poznati glumci koji ih čitaju. O kome je reč?

– Imamo veliki broj renomiranih glumaca. Predrag Miki Manojlović čita „Grobnicu za Borisa Davidoviča“ Danila Kiša, Snežana Savić roman „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Mirjane Drljević, a Tihomir Stanić Andrićev „Most na Žepi“.

Tu je i Nebojša Glogovac, koji čita roman „Komo“ Srđana Valjarevića, dok Amar Selimović, sarajevski glumac i rođak Meše Selimovića, čita „Derviš i smrt“ Meše Selimovića. Nama je veoma važno ko čita određenu knjigu, jer glas, ritam i interpretacija mogu potpuno da promene način na koji slušalac doživljava tekst.

* Kako glumci reaguju kada im ponudite da snime audioknjigu?

– U početku im je često neobično, jer mnogi od njih ranije nisu imali iskustva sa ovakvom vrstom rada. Čitanje audioknjige je veoma specifično – razlikuje se i od pozorišta i od filma, a zahteva veliku koncentraciju, kontinuitet i drugačiji pristup interpretaciji.

Naš cilj je da širimo ponudu i domaće i svetske književnosti, ali i da produkcija bude na što višem nivou i da knjige čitaju kvalitetni glumci. Na taj način želimo da ljudima omogućimo da lakše uđu u svet knjige i da književnost bude prisutna u većem delu njihovog dana.

* Šta novo korisnici mogu da očekuju u narednom periodu?

– Do sada smo bili veoma usmereni na domaće autore i savremenu književnost, naravno, uz klasike. U narednom periodu želimo da uvedemo više naslova namenjenih mlađoj publici, mada verujem da će u njima uživati i stariji slušaoci. Uskoro nam stiže i „Četvrto krilo“ Rebeke Jaros, prvi roman iz njenog popularnog serijala „Empyrean“.

Reč je o globalnom fenomenu, spoju fantastike i ljubavnog romana, odnosno žanru koji poslednjih godina privlači ogromnu publiku. Planiramo i nova dela Nenada Gugla, dela Rumene Bužarovske, kao i dalje širenje fonda klasika, među kojima su „Tvrđava“ Meše Selimovića i „Travnička hronika“ Ive Andrića.

* Pratite li razvoj tržišta audioknjiga u svetu?

– Naravno. To nam je od početka bio jedan od podsticaja i potvrda da ovakav projekat ima smisla. Tržište audioknjiga u svetu raste iz godine u godinu. Veliki zamah dogodio se tokom pandemije kovida, od 2020. godine, a taj trend se nastavio i kasnije.

Mislim da je to povezano i sa savremenim načinom života. Sve više vremena provodimo u saobraćaju, stalno smo u pokretu i živimo ubrzano. Audioknjiga omogućava da knjiga bude sa nama tokom mnogo većeg dela dana.

* Ko danas najviše sluša audioknjige u Srbiji?

– Prema onome što mi primećujemo, najveći deo naših slušalaca čine žene, uglavnom starije od 30 godina. To zapravo nije veliko iznenađenje, jer žene i inače čine veliki deo čitalačke publike. Istovremeno, reč je o ljudima koji bez problema prihvataju nove tehnologije i koriste aplikacije kao još jedan način da dođu do književnosti.

* U kontaktu ste sa korisnicima. Šta oni najčešće traže?

– Jesmo, i upravo nam komunikacija sa korisnicima dosta pomaže pri izboru novih naslova. Povremeno pravimo ankete i pitamo ih koje bi knjige želeli da čuju. Jedan od naslova koji su nam često tražili jeste „Moj muž“, kao i „Toni“ makedonske književnice Rumene Bužarovske.

To je knjiga koju planiramo da uvrstimo u ponudu. Još nije definitivno odlučeno ko će je čitati, ali očekujemo da ćemo to veoma brzo znati. Verujem da će, kada se pojavi, biti među naslovima koji će privući veliku pažnju slušalaca.

* Postoji i deo ljudi koji smatra da audioknjiga ne može da zameni štampanu knjigu. Kako odgovarate na to?

– To nam se neretko govori. Postoje ljudi koji su veliki ljubitelji štampanog izdanja i klasičnog čitanja i to je potpuno razumljivo. Ali ono na šta uvek želimo da skrenemo pažnju jeste da ovde nije reč o takmičenju jednog formata protiv drugog.

Audioknjiga i štampana knjiga su komplementarne – one se dopunjuju. Audioknjiga se, prema mom mišljenju, mnogo više „takmiči“ sa podkastima ili muzikom, jer se koristi u situacijama u kojima bismo inače nešto drugo slušali. Mi verujemo da svaki format koji promoviše knjigu na kraju pomaže i ostalim formatima.

* Moguće je, dakle, i da neko najpre posluša audioknjigu, a zatim poželi da kupi štampano izdanje?

– Apsolutno. I to je upravo jedan od primera kako se ti formati međusobno dopunjuju, a ne isključuju.

Saradnja sa bibliotekama

* Sarađujete i sa narodnim bibliotekama. Kako to izgleda, u kojim bibliotekama čitaoci mogu da pozajme vaša izdanja?

– Danas sarađujemo sa više od deset biblioteka širom Srbije, a taj segment smo počeli da razvijamo uz veliku podršku vodećih ljudi iz Biblioteke grada Beograda. Danas članovi partnerskih biblioteka mogu preko njih da dobiju pristup Storia platformi i našem fondu audioknjiga, a cilj nam je da u narednom periodu taj broj biblioteka dodatno povećamo – kaže Petrović, prenosi Danas.

izvor : banjaluka.net