Istorija malog Italijanskog šarmera
Nije retkost da automobil bude zamišljen kao jeftino prevozno sredstvo, a pri tom stekne toliku popularnost dapostane kultni status.
Fiat 500
Italijanski proizvođač automobila Fiat je danas u svetu najpoznatiji upravo po malim automobilima, a prvi takav proizvod od čega je sve počelo je bio model Topolino. Kada je predstavljen 1937., „mali miš“, kako je njegovo ime bilo u prevodu, je bio dostupan kao kupe, kabrio i karavan i uparen sa jednako malim motorom od 569 cc i četiri cilindra (13 ks), mogao da dostigne maksimalnih 85 km/h.
Upravo je Topolino postao prvi veoma uspešni mali automobil na svetu, zahvaljujući niskoj ceni od samo 8,900 lira i do 1955. prodat u preko 520,000 primeraka. Posle Drugog Svetskog Rata, dok se Evropa još oporavljala od ruševina, auto kompanije su razmatrale načine kako da opstanu u životu i privuku kupce.
Međutim, kao jedna od poraženih država u ratu, Italijani nisu imali veliku moć da predstave potpuno novi automobil, pa je posleratni Topolino u velikoj meri ličio na svog prethodnika. Do sredine 1950tih godina, Fiat nekako uspeva da se oporavi od rane krize i 1955. stiže model 600. Po početnoj ceni od 590,000 lira, ili oko 6,700 evra u današnjoj valuti, 600 je pružao motor pozadi, pogon na zadnjim točkovima i prostora unutra za četiri odrasle osobe. Ovaj automobil će se pokazati toliko popularnim da će se kasnije prodavati i pod Seat i Zastava oznakama širom sveta. U svakom slučaju, u roku od samo nekoliko godina Fiat uspeva da stekne dovoljno velike finansije da počne rad na potpuno novom automobilu.
Ovaj proizvod je trebao da bude duševni naslednik Topolina, ali sa modernijim dizajnom i mehanikom. Posao je ponuđen Fiatovom glavnom inženjeru Dante Giacosi, koji je od samog starta želeo manji 600 za šire narodne mase. Jednostavan, kvalitetan i pre svega jeftin, novi Fiat 500 je trebao da modernizuje Italiju i „pogura“ je u budućnost u smislu auto industrije. Fiat je takođe znao da, iako će profit na malom automobilu biti jednako mal, 500 je trebao da igra ključnu ulogu u zadržavaju liderske pozicije u ovoj državi. Naime, kupac je trebao da startuje sa 500, ali onda tokom godina pređe na veće i skuplje automobile kompanije, čime bi ostao veran kupac Fiata kroz ceo svoj život.
Giacosa, koji je takođe bio jedan od inženjera u razvoju Topolina, je imao težak zadatak pred sobom. Naime, njegov plan se zasnivao na maksimalnom prostoru za dvoje odraslih osoba, dvoje dece i putničkim torbama u automobilu dugačkim manje od tri metra. Da bi takav automobil bio uspeh, on je morao da se sa lakoćom probije kroz uske Italijanske ulice, a da pri tom bude toliko jednostavan da bi svaki vozač, sa minimalnim mehaničkim znanjem, mogao da ga popravi u svojoj garaži. Dok su 500 i 600 u velikoj meri bili dizajnerski identični, njihova velika razlika se odnosila na mehaniku. U oba slučaja motor je bio postavljen pozadi, za bolji raspored težine, a oba automobila su takođe prenosila snagu na zadnje točkove.
Međutim, dok je 600 imao motor od četiri cilindra, 500 je imao manji motor od samo dva cilindra, veličine 479 cc sa 13 ks, a snagu je prenosio na točkove preko četiri brzine manualnog menjača. Predstavljen u Junu 1957., rani 500 je bio dostupan samo kao kupe, ali za ekstra novac kupac je mogao da dobije i platneni krov . Fiat 500 je takođe u tom momentu bio jedan od samo tri automobila u svetu sa takozvanim „samoubilačkim vratima“, a uskoro Fiat nije mogao da proizvede dovoljan broj primeraka, pa su otvorene dodatne dve fabrike u Italiji.
Sredinom godine, 500 dobiva i svoju Sport verziju sa nešto većim motorom od 499 cc i 21 ks. Godine 1960 debituje i prvi karavan, a uskoro i prve kopije – Autobianchi Bianchina, Puch 500 i Vignale Gamine. 500 će ostati u proizvodnji sve do 1975. bez većih promena. Da bi zadovoljio sigurnosne mere, tokom navedenog perioda su debitovali i novi branici, kao i nešto veći motor od 594 cc i 23 ks. Iako je tokom cele svoje karijere bio veoma uspešan automobil u svim verzijama i prodat u približno četiri miliona primeraka, najviše pažnje svakako privlači sportska Abarth opcija. Iako u poslednje vrema malo aktivna, ova automobilska kuća je pedesetih i šezdesetih godina prošloga veka, stvarala istoriju, sa mnogobrojnim modelima izrađenim na bazi automobila Fiata, koji su slavu stekli kako na pisti, tako i na ulici.
Osnivač firme, Carlo Abarth, rođen je 1908. u Beču. Karijeru je započeo još dvadesetih i tridesetih godina vozeći moto trke i usavršavajući se kao mehaničar. Njegovoj afirmaciji pomažu i poznanstva sa velikanima svetske automobilske industrije kao što su Ferdinand Porsche i Rudolf Hruska, koji su smatrali Abartha za genijalnog inženjera. Životni put ga vodi preko Kraljevine Jugoslavije (gde je jedno vreme živeo), do Italije gde, a posle Drugog svetskog rata, osniva firmu Abarth, 1949., u Bolonji. Veoma brzo se osniva i trkačko odeljenje, a već 1951. kompanija se seli u Torino, gde počinje saradnja sa gigantom italijanske auto-industrije, grupacijom Fiat.
Abarth je bio najpoznatiji po proizvodnji auspuha za trkačke automobile , a među njegovim klijentima bili su Ferrari, Maserati i Alfa Romeo. Pored toga, fabrika je nudila i kitove za tjuning vozila Fiat, a na trkama je učestvovala sa svojim modifikacijama. Predstavljanje Fiata 600, kod nas poznatijeg kao Fića, 1955., bilo je prekretnica za Abarth. Veliki potencijal koji je ovaj automobil imao, inspirisao je Abartha da već sledeće godine na Salonu automobila u Briselu prikaže svoje viđenje. Novi model je nazvan Fiat Abarth 750 Berlina. Iza ovog dugačkog imena stajao je, spolja, skoro nepromenjeni Fića, dok su sve modifikacije bile ispod lima.
Posle uspeha sa 600, Abarth odlučuje da se oproba i sa popularnim Fiat 500, a serija prvih automobila stiže u Abarth garažu 1958. Slično kao i u slučaju 600, i Fiat 500 Abarth je izgledao kao svaki drugi 500 na putu dok se snaga automobila krila u mehanici. Da bi pokazao kupcima kvalitet svojih proizvoda, jedan od ranih modela je stalno vožen sedam dana i noći ukupno 18,186 kilometara, pri prosečnoj brzini od 108 km/h, čime je oborio šest svetskih rekorda.
Uskoro su krenuli i veliki uspesi na stazama, čime su 500 i Abarth stekli veliko ime za sebe. Ubrzanje do 100 km/h je iznosilo oko minut, što je ujedno bila i maksimalna brzina, ali za automobil sa težinom od ispod 500 kg, veći brojevi i nisu bili potrebni. Abarth je nastavio da nudi svoju verziju 500 sve do kraja karijere ovog automobila. U svakom slučaju, definitivan kraj za 500 stiže posle 1975., kada je debitovala zamena u vidu modela 126 (kod nas poznatiji kao Peglica), koji je nastavio sa prodajnim uspesima, ali nikada nije imao onaj šarm kao 500. Danas je 500 sigurno jedan od ikona Italijanske auto industrije i jednako poznat kao i egzotični super-automobili.
Ovaj trend je znao i sam Fiat, koji je odlučio da vrati svoj najpoznatiji automobil u serijsku proizvodnju 2007 . sa retro dizajnom. Međutim, za razliku od prethodnika, moderni 500 pruža motor i pogon napred, modernije benzinske i dizel motore, pa i premijum cenu, ali i pored svih razlika nastavlja sa duhom koji je započet još 1957 godine …
Autor: Talladega
Slike: Fiat
Preuzeto sa: www.brzabrzina.com