Helsinki pretvara najveći problem veštačke inteligencije u toplotu za 70.000 domaćinstava

Elektroni ulaze u data centar, gde pokreću čipove koji rade na veštačkoj inteligenciji. Ali ventilatori za hlađenje ne izbacuju toplotu koja se stvara u vazduh.
Umesto toga, ona napušta zgradu u obliku vrele vode, koja kroz izolovane cevi putuje do domaćinstava i zagreva ih.

To je dogovor koji su 31. avgusta potpisali OnZero, bečka kompanija koja razvija data centre, i Helen, energetska kompanija u vlasništvu grada Helsinkija. OnZero će izgraditi ono što naziva „AI fabrikom toplote“ u Helsinkiju. Očekuje se da će od 2027. proizvoditi do 525.000 megavat-sati toplote godišnje. To bi bilo dovoljno za grejanje oko 70.000 stanova.

Ovaj sporazum predstavlja test da li najveće slabosti buma veštačke inteligencije – ogromna potrošnja električne energije i toplota koju njeni čipovi stvaraju – mogu postati prednosti za grad koji želi da prestane da sagoreva goriva. Istovremeno, testira se i da li prelazak na zelenu energiju može biti profitabilan.

Obe kompanije veruju da može: OnZero dobija novi izvor prihoda, dok Helen dobija toplotu za koju tvrdi da je jeftinija od one proizvedene sagorevanjem drveta ili gasa.

Toplota iz data centara nije otpad

„Osnovna ideja je da se sve kritike, a samim tim i problemi data centara, mogu rešiti ako na data centar ne gledate kao na potrošača električne energije, već kao na deo energetskog sistema koji povezuje elektroenergetsku i toplotnu mrežu“, kaže Ali Sidiki, izvršni direktor kompanije OnZero. „Problem potrošnje vode, problem šta raditi sa toplotom, problem emisija – sve to nestaje“.

Većina data centara tu toplotu tretira kao otpad. Serveri pretvaraju gotovo svu električnu energiju koju potroše u toplotu. Operateri koriste dodatnu električnu energiju za ventilatore i rashladne uređaje kako bi tu toplotu izbacili napolje.

Mnogi veliki objekti koriste i rashladne tornjeve koji isparavaju vodu. Najveći Guglov data centar u SAD, u Kansil Blafsu u Ajovi, potrošio je 2025. godine gotovo četiri milijardi litara vode, odnosno oko 14 miliona litara dnevno, navodi kompanija.

A račun za struju nastavlja da raste. Data centri u SAD potrošili su 4,4% ukupne električne energije u zemlji 2023. godine. Do 2028. mogli bi da troše čak 12%, prema podacima Nacionalne laboratorije Lorens Berkli, čime se sa domaćinstvima i fabrikama nadmeću za isti kapacitet elektroenergetske mreže. OnZero veruje da otpadna toplota može da se proda.

Problem grejanja hladne zemlje

Amerikancima ovakav sistem može delovati neobično. U mojoj kući, kao i u milionima američkih domova, u prostoru ispod kuće nalazi se gasna peć. „Čudno je što u velikom delu sveta sami proizvodite toplotu u svom domu“, kaže Sidiki. Veliki deo Finske, Švedske i severne Evrope umesto toga oslanja se na daljinsko grejanje.

Energetska kompanija zagreva vodu u centralnim postrojenjima i pumpama je kroz podzemne cevi šalje do kuća, kancelarija i poslovnih objekata, na isti način na koji isporučuje električnu energiju ili pijaću vodu.

Takav model stvara neobičan problem za Helen. Finska električna energija već je gotovo bez emisija ugljen-dioksida, ali zemlja je hladna. Helenu je tokom zime potrebno čak 2,5 gigavata toplotne energije, kaže njen izvršni direktor Oli Sirka.

Energetska kompanija zatvorila je svoju poslednju elektranu na ugalj 2025. i sada se oslanja na toplotne pumpe, električne kotlove i drvo. Cilj joj je da do 2040. potpuno prestane sa svim oblicima sagorevanja, uključujući biomasu.

Ovaj potez ima i bezbednosnu dimenziju. Rusija je u maju 2022. obustavila izvoz gasa u Finsku nakon što su Finci odbili da ga plaćaju u rubljama. Toplotu proizvedenu iz domaće električne energije njihov sused ne može da im isključi.

„U gotovo svim drugim zemljama toplota iz data centara se hladi prema moru ili vazduhu, tako da je potpuno izgubljena“, kaže Sirka. Helen od 2010. ubacuje otpadnu toplotu iz data centara u svoju mrežu. Novina su razmere. Postrojenje OnZero-a trebalo bi da obezbedi približno 9% toplote koju je Helen prodao 2024.

Kako sistem funkcioniše

Serveri OnZero hlade se tečnošću i ne oslanjaju se na vazduh. Na taj način toplota se odvodi na temperaturi od oko 50 do 60 stepeni Celzijusa, navodi kompanija. Industrijske toplotne pumpe zatim podižu temperaturu vode na 95 stepeni Celzijusa, koliko zahteva mreža u Helsinkiju. Pošto se toplota odvodi kroz gradske cevi, data centru nisu potrebni rashladni tornjevi sa isparavanjem vode.

Oprema koja se koristi već je dostupna na tržištu. U drugim data centrima koji koriste otpadnu toplotu, voda se obično predaje na temperaturi od 60 stepeni Celzijusa, kaže Sidiki, pa energetska kompanija mora da kupi toplotne pumpe i električnu energiju potrebnu da se proces završi.

OnZero taj posao obavlja unutar svog kompleksa i prodaje toplotu spremnu za distribuciju kroz mrežu. Njegova navodna prednost je efikasnost. Sistemom upravlja softverski sloj pod nazivom Visper, za koji je OnZero podneo zahtev za patent.

OnZero je vlasnik zgrade i iznajmljuje prostor u njoj velikim kompanijama za klaud usluge i veštačku inteligenciju. Od njih naplaćuje zakup, a toplotu prodaje Helenu. Projekat u Helsinkiju projektovan je na 120 megavata i koštaće oko milijardu dolara, navodi kompanija. OnZero već upravlja sa dva manja objekta u Finskoj, svaki snage manje od pet megavata.

Šta kažu skeptici

Skeptici imaju opravdana pitanja. Prvo je pitanje električne energije. Data centri opterećuju elektroenergetske mreže od Virdžinije do Teksasa. Sidikijev odgovor zasniva se na pitanju šta bi Helen radio bez njega.

Nakon zatvaranja svojih elektrana na ugalj, energetska kompanija mora da proizvodi toplotu na neki drugi način, sve više koristeći električne kotlove i toplotne pumpe koje rade na električnu energiju iz mreže.

Postrojenje OnZero-a tu električnu energiju najpre koristi za napajanje AI čipova, a zatim Helenu predaje toplotu koja nastaje kao rezultat njihovog rada, tako da ista količina električne energije obavlja dva posla.

„Mi povlačimo energiju iz druge kante“, kaže on, misleći na električnu energiju koja zamenjuje fosilna goriva za proizvodnju toplote. Ovaj argument funkcioniše samo tamo gde postoji potreba za tom toplotom.

Drugo pitanje su same toplotne pumpe, koje takođe rade na električnu energiju. OnZero navodi da može da iskoristi do 99% toplote koju proizvode njegovi serveri, ali to ne znači da sistem ne troši dodatnu energiju.

Podizanje temperature na 95 stepeni Celzijusa zahteva električnu energiju. OnZero navodi da njegove toplotne pumpe proizvode oko pet jedinica toplote za svaku jedinicu električne energije koju potroše.

Treće pitanje je leto, kada potražnja za grejanjem opada. Mreža Helsinkija radi tokom cele godine zbog potrebe za toplom vodom, navodi OnZero. Svaki višak toplote odlazi u suve hladnjake – zatvorene sisteme radijatora koji koriste ventilatore umesto vode.

Konačno, OnZero navodi da još pregovara sa nekoliko kompanija za klaud usluge i veštačku inteligenciju o tome da postanu zakupci pre nego što postrojenje bude izgrađeno. To takođe nije jedini veliki projekat u regionu. Majkrosoft gradi data centre čiju toplotu finska energetska kompanija Fortum planira da koristi.

Odgovor skepticima

Helenovi sopstveni podaci predstavljaju najjači odgovor skepticima. Otkako je prestao da koristi ugalj, Helen je tri godine zaredom smanjivao cene daljinskog grejanja, istovremeno vraćajući taj biznis u zonu profitabilnosti, prema njegovim finansijskim izveštajima. Helen nije želeo da otkrije koliko će plaćati toplotu OnZero-u, ali Sirka kaže da je ona jeftinija od toplote proizvedene sagorevanjem drveta ili gasa.

„Uspeli smo da napravimo svojevrsnu formulu u kojoj svi dobijaju: veću profitabilnost, manje emisija i niže cene za naše korisnike“, kaže on. „Moramo biti u stanju da na tome zaradimo“.

Ako postrojenje OnZero-a bude isporučivalo očekivane količine toplote, otpadni proizvod industrije veštačke inteligencije postaje gorivo za grad, a električna energija koja pokreće četbot koristi se dva puta – pristup koji bi mogao da olakša prihvatanje data centara širom sveta.

izvor : Ken Silverstin, saradnik Forbes