Glavno pitanje nije ko će biti nova članica EU već kako Brisel organizuje novi talas proširenja: Šta nam donosi jesen?

Ako povratak Islanda za pregovarački sto zaista označi početak novog talasa proširenja Evropske unije, pitanje više neće biti samo “ko bi mogao da postane nova članica”, već i kako će Brisel upravljati procesom u kojem se više država istovremeno približava Uniji, ali različitim brzinama i pod različitim okolnostima.

Na referendumu će građani odlučivati o obnovi pregovora, a Savet EU je već potvrdio spremnost da, ukoliko odgovor bude pozitivan, pokrene njihovo obnavljanje.

Za Brisel bi to značilo da se u relativno kratkom periodu pred njim može naći grupa veoma različitih kandidata, čiji pristupni proces ima potpuno drugačiju geopolitičku težinu, i potencijalno Islanda, koji je već duboko integrisan u evropsko tržište i Šengen.

To je važna promena perspektive. Pitanje više nije samo ko će sledeći ući u Evropsku uniju. Brisel mora da počne da razmišlja kako da organizuje novi talas proširenja, a to je mnogo složenije pitanje jer bi nova faza mogla da zahteva nešto drugo – promenu same Unije kako bi bila sposobna da primi više novih članica.

Marta Kos najavila “vruću političku jesen” za proširenje EU

Marta Kos je tu bila vrlo konkretna. Na pitanje kako će EU odgovoriti na novi zamah, rekla je da će Komisija na jesen izneti sopstvene predloge “kako da pripremimo našu Uniju za više članica”. 

Ti predlozi, prema njenim rečima, treba da obuhvate tehničku procenu uticaja budućeg proširenja na funkcionisanje Unije i ključne politike, kao i promene struktura EU potrebne da bi proširena Unija mogla da funkcioniše.

Godinama je proširenje bilo pre svega pitanje pojedinačnih država kandidata: ko je sproveo reforme, ko je otvorio poglavlja, ko je zatvorio klaster i gde je neka članica odlučila da povuče ručnu kočnicu.

Sada se pojavljuje drugačiji model.

Na jednom kraju je Crna Gora, koja je najdalje odmakla. Na drugom su Ukrajina i Moldavija, koje su tek počele da otvaraju pregovaračke klastere. Između njih je Albanija, koja ubrzano napreduje kroz pregovaračku strukturu.

Ukoliko Island obnovi pregovore, Brisel će pred sobom imati kandidata koji već ima veoma visok stepen ekonomske i pravne integracije sa EU kroz Evropski ekonomski prostor i Šengen, ali i specifična pitanja koja bi pregovori morali da reše.

Zato novi talas proširenja verovatno neće izgledati kao 2004. godina, kada je deset država gotovo istovremeno ušlo u EU.

Mnogo je realniji scenario da “više država napreduje različitim brzinama, dok Brisel istovremeno priprema sistem koji može da primi sve one koje ispune uslove.”

I upravo tu počinje sledeće veliko pitanje evropske politike, kako upravljati proširenjem koje više nije jedan proces, već skup paralelnih procesa koji se kreću različitim brzinama?

Jedan odgovor već se nazire u načinu na koji je EU ovog leta vodila pregovore.

“Superutorak” kao najava novog modela

Četiri pristupne konferencije održane su 14. jula u jednom danu, sa Ukrajinom, Moldavijom, Crnom Gorom i Albanijom. Marta Kos taj dan je nazvala “Superutorak” i ocenila da proširenje napreduje najbržim tempom u poslednjih 15 godina, ali i da takav tempo zahteva liderstvo i poverenje svih 27 članica.

Brisel je time pokazao da može istovremeno da vodi više pristupnih procesa, bez potrebe da se oni odvijaju istom brzinom.

U tom talasu Crna Gora ima poseban značaj, ne samo kao najnapredniji kandidat, već i kao prvi veliki test novog modela. Marta Kos je 16. jula rekla da su države članice već počele da rade na nacrtu pristupnog ugovora za Crnu Goru, što nije rađeno od početka pregovora sa Hrvatskom 2009. godine. Prema njenim rečima, Podgorica bi pregovore mogla da završi do kraja godine, dok se u Briselu već govori o mogućem članstvu 2028. godine.

Komisija će na jesen, najavila je Kos, predstaviti i ideje o pristupnom ugovoru sa Crnom Gorom i zaštitnim mehanizmima koji bi mogli da posluže kao presedan budućim kandidatima.

Time se menja i perspektiva proširenja. Do sada se uglavnom postavljalo pitanje šta kandidat mora da uradi da bi postao član, dok se sada sve više otvara i pitanje šta sama EU mora da promeni kako bi bila spremna da primi nove kandidate.

Evropski savet je tu vezu između proširenja i unutrašnjih reformi već formalno postavio. Lideri EU će u oktobru održati stratešku raspravu o “proširenju i reformama”, dok su potvrdili i postepenu, zasluženu integraciju Zapadnog Balkana tokom pristupnog procesa.

Jedna od ključnih ideja u tom okviru jeste postepena integracija. Komisija će na jesen izneti nove predloge, uključujući mogućnost šireg pristupa pojedinim elementima evropske integracije, potencijalno i jedinstvenom tržištu, uz nastavak reformi i usklađivanja sa pravilima EU.

To bi moglo da bude jedno od ključnih rešenja za budući talas. Ako Crna Gora bude spremna za članstvo pre Ukrajine, a Albanija pre Moldavije, EU ne mora da čeka da svi kandidati stignu na istu tačku.

Drugi izazov je priprema same EU za veći broj članica, od načina donošenja odluka i budžeta do funkcionisanja institucija i sposobnosti Unije da reaguje u krizama.

Marta Kos ocenila je da se današnje okolnosti razlikuju od vremena velikog proširenja 2004. godine i poručila da EU mora da “evoluira”. Komisija će na jesen napraviti procenu uticaja budućeg proširenja na funkcionisanje Unije i ključne politike, kao i razmotriti potrebne promene u njenim strukturama.

Tako se uz reforme kandidata sve više otvara i pitanje reforme same EU.

Šta novi model znači za Srbiju?

Za Srbiju je ova promena posebno važna. Ako je ranije bilo moguće posmatrati proširenje kao proces u kojem zemlje regiona čekaju jedna na drugu, novi model sve više podrazumeva da će svaka država biti merena prema sopstvenom napretku.

Marta Kos je 16. jula upravo Srbiju navela kao primer te logike. Rekla je da Komisija već dugo preporučuje otvaranje Klastera 3 sa Srbijom i da smatra da su tehnički uslovi ispunjeni, ali da među pojedinim državama članicama i dalje postoji nedostatak poverenja koji sprečava jednoglasnu odluku.

Za Beograd je to važna poruka – novi talas proširenja neće automatski povući sve kandidate. Geopolitički značaj regiona može biti podsticaj za ubrzanje procesa, ali ne može zameniti reforme, političku usklađenost i poverenje država članica.

Istovremeno, novi način proširenja mogao bi da ponudi više konkretnih koraka između statusa kandidata i punopravnog članstva, kroz postepenu integraciju i pristup pojedinim koristima članstva.

izvor : (EUpravo zato.rs)