El komandante pobedio smrt, živi u svakom slobodoumnom čoveku !!!

Sahranjen je u neoznačenoj grobnici da bi 1997. zahvaljujući svedočenju jednog od ljudi koji su učestvovali u njegovoj likvidaciji, telo Gevare i njegovih saboraca bilo otkriveno u Boliviji i prebačeno u Santa Klaru gde je sahranjen uz državne počast1 

Reportaža o grobu Če Gevare spomenikFoto: D.K.

Stotine ljudi iz celog svega i 57 godina posle njegove smrti, svakodnevno stiže u kubanski gradić Santa Klaru sa jednim jedinim ciljem, da se poklone posmrtnim ostacima Kuba. Mauzolej koji je Če Gevari podigao njegov ratni drug Fidel Kastro postao je mesto hodočašća poklonika lika i dela velikog revolucionara.

Memorijalni kompleks je monumentalno zdanje na kojem dominira bronzana statuta Gevare visoka sedam metara na postolju od 15 metara. Legendarni revolucionar prikazan je onako kako je i zapamćen, u pohabanoj kožnoj jakni sa kapom i mitraljezom i postavljen tako da gleda ka Boliviji gde je i poginuo.

Za razliku od reprezentativne spoljašnjosti mauzoleja, unutrašnjost je baš onakva kakav je bio i El Comandante, skromna i dostojanstvena. U jednom delu nalazi se grobnica gde je osim Ernesta i njegovih muških saboraca sahranjena i čuvena gerilka Tanja, koja je takođe poginula prilikom Če Gevarinog neuspešnog pokušaja da podigne revoluciju u Boliviji. U unutrašnjosti mauzoleja fotografisanje je najstrože zabranjeno kako bi se sprečilo da fotografije ovog za Kubance svetog mesta, budu na bilo koji način zloupotrebljene. U polumraku naziru se male kvadratne ploče od kojih svaka označava po jedan grob. U centralnoj delu je Če Gevara, a njegovo večno počivalište od ostalih se razlikuje samo po ogromnom buketu svežeg cveća u dnu stuba grobnice.

Reportaža o grobu Če Gevare Santa KlaraFoto: D.K.

U drugom delu mauzoleja je muzej Če Gevare, kroz brojne fotografije prikazan je njegov život od detinjstva u Argentini pa sve do eshumacije njegovog tela u Boliviji. U staklenim vitrinama izloženi su njegovi predmeti, od diplome Medicinskog fakulteta u Buenos Airesu, preko uniformi, oružja, manjerki, lule, knjiga….

Međutim, grob legendarnog revolucionara nije jedino što njegovi poštovaci obilaze u Santa Klari. Ovaj grad pun je podsetnika na ulogu Če Gevare u kubanskoj revoluciji jer jer se baš na ovom mestu odigrala bitka koja je označila kraj vladavine diktatora Batiste. Decembra 1958. godine 450 gerilaca predvođenih El Comandanteom sukobila se 4.000 Batistinih vojnika. Genijalni strateg Ernesto Če Gevara odlučio je da ošteti prugu kojom su vladinim snagama stizala pojačanja. Kada je oklopni voz sa vojnicima iskočio iz šina, gerilci su ih zarobili i bitka za Santa Klaru je završila. Na fasadi hotela “Santa Klara Libre” i dalje su vidljivi tragovi metaka iz ovih borbi kao spomen na pobedu revolucije na Kubi.

Ubrzo nakon poraza u Santa Klari, Batista napušta Kubu a na njegovo mesto dolazi Fidel Kastro. U novoj vladi Če Gevara dobija značajno mesto, jedno vreme je direktor banke pa ministar privrede., diplomatski predstavnik Kube koji tokom svog putovanja po svetu dolazi i u Jugoslaviju i susreće se sa Titom. Tokom kratke karijere političara živi skormno, oblači se i dalje kao vojnik i odbija da prihvati bilo kakve benefite vezane za njegov visok položaj u vladi. Njegova ideja o svetskoj revoluciji vodi ga u Kongo gde pokušava da organizuje otpor diktaturi ali mu plan propada. Ubrzo nakon ovog fijaska odlazi u Boliviju sa istim ciljem gde ima identičan problem, nezainteresovanost tamošnjih komunista ali i stanovništva da podignu revoluciju.

Če Gevarine aktivnosti brižljivo je pratila CIA i odlučila da pomogne bolivijskim snagama da se obračunaju sa revolucionarom. Posle neuspešnih borbi, Gevara i nekoliko njegovih preživelih saboraca pokušali su da se sklone od potere ali su se 8. oktobra 1967. našli u obruču vladinih snaga. Ernesto je tokom bitke ranjen i zarobljen, kratko su ga ispitivali bolivijski pukovnik Andres Selić i agent CIA Feliks Rodrigez da bi ga dan kasnije tridesetdevetogodišnjeg Gevaru pogubili. Smrtonosne hice u njega je ispalio bolivijski vojnik Mario Teran a prema svedočenju očevidaca, Gevara mu je kazao : – Pucaj kukavice, ubićeš sam čoveka! Da su ove reči bile proročanstvo, svedoči to što je Ernesto i dan danas idol slobodoumnog sveta.

Da bi potvrdili njegovu likvidaciju, bolivijski vojnici su Čeu odsekli obe šake koje su najpre poslate u Ameriku a zatim dostavljene Kastru. Sahranjen je u neoznačenoj grobnici, da bi 1997. zahvaljujući svedočenju jednog od ljudi koji su učestvovali u njegovoj likvidaciji, telo Gevare i njegovih saboraca bilo otkriveno u Boliviji i prebačeno u Santa Klaru gde je sahranjen uz državne počasti.

U seocetu La Igera gde je ubijen Ernesta smatraju svecem jer njegovu mučeničku smrt porede sa Isusovim stradanjem. Seljani kažu da mu se mole i da im molitvu uvek usliši. Sa druge strane, ima i onih koji smatraju da je Ernesto bio nemilosrdni ubica koji nije birao sredstva kako bi došao do svog revolucionarnog cilja. Kako god bilo, ono što mu se ne može poreći je da je ostavio neizbrisiv trag u istoriji čovečanstva jer je za razliku od mnogih revolucionara koji bi nakon pobede zauzeli pozicije svojih prethodnika, odlučio da nastavi borbu za svoje ideale. Zato je sva njegova životna misija sadržana u rečima po kojima je zapamćen a koje su urezane na njegovom spomeniku: “Hasta la victoria sempre”- “Uvek do pobede”.

(Ona.rs/D.K)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *