Džensen Hvang, introvert koji je verovao u AI pre svih: Životna priča jednog od najbrže rastućih bogataša u svetu

Vest da je izvršni direktor Envidije, Džensen Hvang, ušao među prvih 10 na Forbes rang listi milijardera (124,1 milijardi dolara) zatekla je samo one koji su zaboravili u kojem vremenu danas živimo, i gde se zapravo pravi novac.

Od svog osnivanja, Envidija je pionir u ubrzanom računarstvu. Envidijin pronalazak GPU-a, grafičke jedinice za obradu 1999. godine pokrenuo je rast tržišta računarskih igara, redefinisao kompjutersku grafiku i zapalio eru moderne veštačke inteligencije. Envidija danas pokreće promenu platforme ubrzanog računarstva i generativne veštačke inteligencije, transformišući najveće svetske industrije, duboko utičući na savremeno društvo.

Tajvan

Cela saga započeta je u Tajvanu, 1963. godine, u kojem je Hvang rođen. Tačnije u južnom gradiću Tainanu, koji je bio prestonica Tajvana tokom 250 godina holandske vladavine. Sa devet godina roditelji su ga zajedno sa starijim bratom poslali kod ujaka u Takomu u Vašingtonu, gde je pohađao osnovnu školu Oneidi. Ona je bila religiozna reformska akademija, a ne prestižni internat, kako je pretpostavljao njegov ujak.

Hvang je bio smešten sa sedamnaestogodišnjim problematičnim cimerom. Tokom njihove prve zajedničke noći, dečak je podigao košulju kako bi pokazao Hvangu brojna mesta na kojima je izboden u tučama. „Svaki učenik je pušio, a ja mislim da sam bio jedini dečak u školi bez džepnog noža“, prisetio se odrastanja Hvang u intervjua za Njujorker krajem 2023. godine. Pošto cimer nije bio pismen, Džensen ga je naučio da čita u zamenu za pravilne vežbe u teretani. Koliko se stotina sklekova isplatilo na njegovom zvezdanom biznis putu, ostaje nam samo da nagađamo.

Nasilje

Iako je živeo u akademiji, bio je premlad da pohađa časove. Azijat, sa naglašenim akcentom, bio je gotovo stalna meta klincima iz kraja. Put do škole vodio je preko jednog mostića gde su svakodnevno radile praćke nasilnih vršnjaka koji nisu bili sposobni da otrpe raznolikost. Te iste klince nekoliko godina kasnije Hvang je vodio na izviđačke avanture u šumu. Izdržljiv, trpeljiv, kao takvog ga se seća i jedini tadašnji prijatelj Ben Bejs. On je živeo sa još petoro braće u kući bez tekuće vode. Ceo kraj je odisao siromaštvom, uglavnom su to bile porodice koje su živele od plantaža duvana.

Saga u Vašingtonu postala je dril izdržljivosti, poput američkih foka. Hvang ih je stojički istrpeo, a most na kojem su ga gađali kasnije je ličnom donacijom popravio, kao i samu školu. Nakon Vašingtona put ga je sa porodicom vodio u Oregon (Državni univerzitet Oregon). Tu je bio besprekoran srednjoškolski đak, posebno se ističući u oblastima računarstva i matematike. I tenisa.

Obrisi biznisa kroz ljubav

Na časovima električnog inženjeringa glavni suparnik mu je bila Lori Mils. Bila je jedna od samo tri devojke, od ukupno 250 studenata na ovom odeljenju univerziteta. Svi muškarci su težili da dobiju naklonost devojaka kao u čuvenoj sceni filma „Good Will Hunting“ sa Metom Dejmonom i Benom Aflekom. Hvang koji je tada izgledao kao golobradi klinac, nije imao sjajnu početnu poziciju.

Impresionirao je Lori domaćim zadacima i posvećenošću, pa je kroz klinačko peckanje i kompetetivnost nastala i emocija. Ona je je obitavala i kroz biznis (postali su zajedno dizajneri mikročipova u Silicijumskoj dolini), kasnije brak i decu.

Poslovni i egzistencijalni pritisak bio je na Hvangu, koji je već vodio sopstvenu diviziju u navedenoj oblasti, dok bi uveče pohađao časove na Stenfordu. Hvang je već tada dokazano briljirao pod pritiskom.

Envidija

Envidiju je osnovao 1993. zajedno sa Krisom Malahovskim i Kertisom Primom, dvojicom veterana u dizajnu mikročipova. Iako je Hvang, tada tridesetogodišnjak, bio mlađi od Malahovskog i Prima, obojica su osećala da je spreman da bude CEO. „On je brzo učio“, izjavio je jednom prilikom Malahovski, koji je od osnivanja kompanije služio kao njen predsednik, glavni izvršni direktor i član upravnog odbora.

Koliko je samo bio u pravu. Envidija je danas jedina američka kompanija, uz Epl i Majkrosoft koja vredi više od tri biliona dolara (3,44), a ispred nje se nalazi samo Epl sa vrednošću od 3,5 biliona.

Prvobitna želja za naziv kompanije bila je NVision, dok nisu saznali da je ime zauzeo proizvođač toalet papira. Hvang je predložio Nvidia, koristeći latinsku reč invidia, koja znači „zavist“.

Hvang je voleo video igre i verovao je da postoji tržište za bolje grafičke čipove. Umesto da ručno crtaju piksele, umetnici su počeli da sklapaju trodimenzionalne poligone od oblika poznatih kao „primitivi“, štedeći vreme i trud, zahtevajući nove čipove. Envidijini konkurenti su koristili trouglove, ali su Hvang i njegovi suosnivači odlučili da umesto njih koriste četvorouglove. Kada je Majkrosoft najavio da će njegov grafički softver podržavati samo trouglove delovalo je da će Džensen nastaviti da honorarno radi kao konobar u restoranu „Kod Denija“, u kojem se i nastali njegovi prvi samostalni biznis koraci.

Nakon toga putanja Envidije bila je gotovo filmska, sa ogromnim rizicima, usponima i padovima, prodajom proizvoda Riva 128 u milion primeraka za samo četiri meseca. Do ivice bankrota kada je nastao neformalni moto kompanije, koji se održao i do dana današnjeg – „naša kompanija je na 30 dana od kraja svog poslovanja“. Deluje da je upravo danas, kada je kompanija na vrhuncu, ovaj moto najmanje utemeljen.

Duel sa Intelom

Decenijama je glavni proizvođač grafičkih kartica (CPU) bio Intel, koji je u nekoliko navrata pokušavao da izbaci Envidiju iz IT igre. Envidija je ipak 1999. imala spreman odgovor, u vidu alternativnog pristupa, predstavljajući grafičku karticu GeForce (GPU). Laički objašnjeno, CPU funkcioniše kao kamion za dostavu, ostavljajući jedan po jedan paket, dok je GPU kao flota motocikala koja krstari gradom.

Envidija je ponudila savršene igrice, i prvi put korišćenje 8K rezolucije. To je uradila zahvaljujući pasioniranom gejmeru i studentu Stenforda Janu Baku. On je odlučio da testira da li ova tehnologija može da se primeni i na nešto drugo osim na pucanje na kolege sa fakulteta ili vožnju brzim kolima. Nije prošlo mnogo vremena od kada je Bak postao supervizor Envidijinog softverskog paketa za superračunanje, poznatog kao Kuda (Cuda).

Hvang je 2006. širim masama omogućio superračunanje, dok je establišment bio skeptičan, misleći da ne postoji tržište za ovu inovaciju. Nakon kritičkog teksta u Vol strit žurnalu dve godine kasnije akcije su pale za nekih 70%.

Kuda kao prethodnica veštačkoj inteligenciji

U marketingu Envidija je kroz Kudu tražila kupce, uključujući trgovce akcijama, tragače za naftom i molekularne biologe. U jednom trenutku, kompanija je potpisala ugovor sa Dženeral Milsom kako bi simulirala termičku fiziku kuvanja smrznute pice. Jedna od tadašnjih aplikacija odnosila se i na veštačku inteligenciju. Činilo se da za nju nije bilo tržišta, niti je iko bio preterano zainteresovan, dok su neuronske mreže bile diskreditovane.

Jedan od retkih naučnika koji uz Hvanga nisu odustajali od ove ideje bio je profesor sa Univerziteta u Torontu, Džefri Hinton. On je zajedno sa svojim studentima, koristeći Envidijinu Kudu kroz neuronsku mrežu prepoznavao ljudski govor, i ohrabrivao ih da koriste navedeni program. Dve godine kasnije, dva njegova studenta, Aleks Križevski i Ilija Sutskever kupili su dve GeForce kartice preko Amazona, osposobljavajući neuronsku mrežu za vizuelno prepoznavanje na Nvidijinoj platformi za paralelno računarstvo. Dali su joj milione slika u samo jednoj nedelji. Upravo je Križevski bio pionir brojnih važnih tehnika programiranja. Njegovo ključno otkriće bilo je saznanje da specijalizovana GPU može da obuči neuronske mreže i do 100 puta brže od CPU opšte namene.

Sve navedeno dovelo je do stvaranja AleksNeta (AlexNet). Arhitekture konvolucione neuronske mreže koju je dizajnirao Križevski u saradnji sa Sutskeverom i Hintonom. Imala je 60 miliona parametara i 650.000 neurona.

Dobro jutro veštačka inteligencijo

Hvang je zaključio da će neuronske mreže revolucionizovati društvo, pa je odlučio da Envidiju još jednom stavi na kocku, za nešto u šta je malo ko verovao samo par godina pre. Odlučeno je da postaju kompanija za veštačku inteligenciju, u eri u kojoj za nju gotovo niko da nije ni znao. Hrabrost čoveka koji ne voli da se slika, javno govori, koji je introvert. Hvang ni dan danas nema sopstvenu kancelariju u dve velelepne trouglaste zgrade u Santa Klari. Često lunja po kancelarijama i konferencijskim salama.

Njegova skromnost i nepridavanje sopstvenom značaju verovatno su uticala da Envidija po brojnim anketama bude proglašena za jedno od najboljih mesta za rad u Americi. Svaka zgrada ima bar na vrhu, sa redovnim „happy hour“ matineima. Ukoliko se zaposleni zanesu i recimo jedu za konferencijskim stolom, „A.I.“ u roku od sat vremena šalje domara da počisti nered i mrvice sa stola.

Struktura Envidije je agilna i bez tipične hijerarhije. Do 50 izveštaja se šalje Hvangu, a njegovi najbliži saradnici formiraju nedeljnu listu od pet najvažnijih tema na kojima rade. Za to vreme Hvang neretko posećuje i najmlađe saradnike propitujući ih i deleći sa njima svoje sveobuhvatno znanje. I na samom vrhu nije se opustio, pa dnevno pošalje i više od 100 mejlova. Sve što nije uspon je pad.

I neuspeh mora da se deli

Hvangovo najradikalnije uverenje je da „neuspeh mora da se deli“. Početkom dvehiljaditih, Envidija je isporučila neispravnu grafičku karticu sa glasnim, preaktivnim ventilatorom. Umesto da otpusti menadžere, Hvang je organizovao sastanak na kojem su oni elaborirali svoje odluke. I ukoliko su bili previše defanzivno raspoloženi, znao je da je vreme za rastanak.

Nakon uspeha AleksNeta, venture kapitalisti su počeli da ubacuju tone dolara u veštačku inteligenciju. Od Andrisen Horovica do Ilona Maska. Svet im se našao na dlanu kada su isporučili svoj prvi superkompjuter DGKS-1, istraživačkoj grupi u kompaniji OpenAI.

Od kada su 2017. istraživači u Guglu predstavili novu arhitekturu za obuku neuronske mreže nazvanu transformator, Envidija je preplavljena zahtevima kupaca. Najnoviji modul kompanije za AI trening, poznat kao DGKS H100, metalna kutija od 168 kilograma košta i do 500.000 dolara, i sve porudžbine su izvršene. DGKS H100 radi pet puta brže od hardvera koji je trenirao ČetGPT, a mogao je da obuči AleksNet za manje od minuta. Envidija je samo dva meseca pre isteka prošle godine prodala pola miliona uređaja. Kome nije bilo jasno otkud Hvang na ovoj prestižnoj listi sada svakako jeste.

Pljusak priznanja

I to nije kraj, deluje tek početak. Najnoviji AI modeli imaju moći koje iznenađuju čak i njihove kreatore, a niko tačno ne zna za šta su sve sposobni. (GPT-4, naslednik ČetGPT-a, može da transformiše skicu na salveti u funkcionalnu veb lokaciju za jedan tren). Bruto profitna marža na Envidijinoj opremi približava se brojci od 70%, pa deluje da će neke buduće rang liste Hvanga i Envidiju moći da pozicioniraju isključivo naviše.

Naučna zajednica Hvangu nije ostala dužna, pa je izabran u Nacionalnu inženjersku akademiju i dobitnik je raznih nagrada i počasti – Udruženja industrije poluprovodnika, nagrade Robert Nojs, IEEE, Moris Čang, kao i počasne doktorske diplome sa Tajvanskog nacionalnog univerziteta Čiao Tung i Državnog univerziteta Oregon. Magazini Fortune, The Economist i Brand Finance proglasili su ga za najboljeg generalnog direktora na svetu, a magazin Tajm za jednu od 100 najuticajnijih osoba na svetu.

izvor : Forbes