Banjalučanin pokrenuo prvi FOOD BLOG o burgerima u regionu
Nebojša Lakić, urednik muzičkog portala Serbian-Metal.org, web dizajner, gurman i ostrašćeni ljubitelj hamburgera iz Banjaluke, pokrenuo je nedavno prvi specijalizovani food blog o burgerima u regionu – BurgerMania.rs.
Ideja za blog, prema Lakićevim riječima, rodila se nakon zatvaranja McDonald’s restorana u najvećem gradu Srpske, 2015. godine.
“S obzirom da je to do tada bio jedini lanac brze hrane posvećen hamburgerima u najvećem gradu Srpske čije zatvaranje mi je teško palo, plan je bio da obiđem sve lokalne restorane koji u ponudi imaju burgere i da provjerim kvalitet, a utiske potom sumiram u tekstovima koje sam objavljivao na ličnom Facebook profilu”, priča za SeeSrpsku Nebojša.
Lakić kaže da su prve reakcije na te tekstove bila iznenađujuće pozitivne, kao i da su veoma čitani i van Banjaluke.
“Zbog svega toga, odlučio sam da se cijeloj priči konkretnije posvetim i početkom ove godine, napravio sam sajt i zakupio odgovarajući domen. Svi do sada napisani tekstovi prebačeni su na blog, a novost je i to da ću od sada, pored restorana i burgera iz Banjaluke, predstavljati i hamburgere iz regiona, u zavisnosti od prilike i slobodnog vremena. Priča će takođe biti proširena i na lokalne craft proizvođače piva, ljutih sosova i slično, a na blogu će se naći i recepti, saveti i druge preporuke na temu burgera”, kaže Lakić.
Nebojša ističe da ponuda burgera u Banjaluci poprilično zaostaje za onom u većim gradovima regiona.
“U početku me je poprilično iznenadila činjenica da burgeri postoje u brojnim restoranima u Banjaluci. Nisam preterano obraćao pažnju, a burgere sam do tada uglavnom jeo po Beogradu, Novom Sadu, Ljubljani, ili sam ih sam pravio. Nažalost, kvalitet istih u Banjaluci je uglavnom na nekom osrednjem nivou, ali primjetno je da i tu stvari idu na bolje. To me veoma raduje, jer poenta ovog bloga nije da kritikujem bilo čiji posao, već da se skrene pažnja na to što ne valja. YouTube nudi brojne recepte na temu hamburgera, napisano je beskonačno tekstova, knjiga i drugih saveta, stoga ne prihvatam nikakve izgovore za loš, amaterski pripremljen hamburger, a prečesto mi je takav poslužen u Banjaluci. Da ne govorim da Beograd, Zagreb ili Novi Sad nisu toliko daleko, i da bi logično bilo da ako već služiš neko jelo i baviš se ovom vrstom ugostiteljstva, skokneš i provjeriš kako to treba da izgleda. Burger nije nauka, ali treba mu se posvetiti, a to je, nažalost, još uvijek rijetka pojava u Banjaluci”, pojašnjava Lakić.
Na pitanje šta je to što burger čini tako specifičnim, i koje su ključne razlike između (kod nas ipak mnogo popularnijih) ćevapa i pljeskavica, naš sagovornik ističe da se radi o potpuno različitim jelima.
“Jedino zajedničko za burgere, pljeskavice i ćevape, bilo bi to da je glavni sastojak meso prženo na roštilju. Ali sam pristup tim jelima i finalni ukus potpuno se razlikuju. Prvo, burger meso čini čista 100% mljevena junetina, i u njega ne idu nikakvi začinski dodaci i pojačivači ukusa, osim soli i bibera prilikom pečenja. Serviraju se u posebnim zemičkama, po pravilu imaju odgovarajući sos i kombinaciju priloga koja otvara brojne mogućnosti za raznorazno eksperimentisanje. Ćevap je ćevap, svi ga naravno volimo, isto kao i pljeskavice, ali upravo te beskonačne kombinacije koje burger dozvoljava, kao i posvećenost strukturi, slaganju istog i igranje sa sastojcima su ono što me je posebno privuklo svemu ovome i zbog čega burger uvijek biram prije bilo kakvog ćevapa ili pljeskavice”, zaključuje Lakić.
