Američki konzulat u Kurdistanu najveći je na svetu: „Tvrđava“ od 800 miliona dolara !

Dok se Bagdad kao američka utvrda „prazni“, paralelno se suočava sa novim napadima zbog američkog i izraelskog napada na Iran. Šestog marta napadnut je kompleks aerodroma u Bagdadu. Dan kasnije kaćušama je napadnuta ambasada, bez žrtava.

Već osmog marta registrovano je korišćenje bespilotnih letelica u kombinovanim napadima na diplomatsko predstavništvo. Kao da su Amerikanci dobili potvrdu da je odluka za odlazak iz Bagdada bila ispravna, ali se ni Erbil u svetlu najnovnijih događaja ne čini baš kao sigurna luka.

Zamišljen kao vojno i obaveštajno čvorište, povlačenje u sigurnije, strateški važnije enklave, Erbil je sredstvo odvraćanja Bagdada i Teherana (čije je „srce“ baza Harir). Ali i garant unosnim energetskim sporazumima. Gde Amerika vojno kroči na Bliski istok, tamo mira nema, što ni u ovom slučaju nije izuzetak.

Mikro grad u Kurdistanu

Od početka najnovije eskalacije i napada na Iran, oblast Erbila u iračkom Kurdistanu bila je meta učestalih udara. Od 28. februara 2026, procenjuje se da je kurdistanski region Iraka, sa fokusom na Erbil, bio meta više od 190 projektila i dronova. Dogodila se serija eksplozija na Međunarodnom aerodromu Erbil koja je izazvala požare. Rudaw Media Network izvestio je o udarima na aerodrom i okolne lokacije u kojima su poginule dve osobe.

Novi kompleks konzulata SAD u Erbilu takođe je bio direktno ugrožen. Tokom napada 7. i 8. marta projektili i dronovi pali su u neposrednoj blizini objekta. Na društvenim mrežama pojavili su se snimci velikih eksplozija blizu same misije. Proiranske milicije poput Kataib Hezbolaha javno su zapretile direktnim ciljanjem ovog objekta.

Američki konzulat u Erbilu, čiji je kamen temeljac položen 6. jula 2018. godine, najveći je konzulat na svetu, bez obzira na to o čijoj se diplomatiji radi. Zvanični podaci Stejt deparmenta iz decembru 2025. potvrđuju da nijedna druga država nema konzulat te veličine. Niti je i jedan približno toliko koštao.

Centar za narednih nekoliko decenija

Erbil, moderni diplomatski štab za 21. vek, projektovan je da bude centar američkih operacija na Bliskom istoku u narednim decenijama. Američki zvaničnici izjavili su tada da je novi objekat „testament“ posvećenosti Vašingtona dugoročnom partnerstvu sa regionom Kurdistana.

Izgrađena na lokaciji od 206.000 kvadratnih metara na putu Erbil-Šaklova, severoistočno od kurdske prestonice, nova zgrada američkog konzulata koštala je oko 800 miliona dolara. To su pokazali podaci izveštaja Kombinovanih zajedničkih radnih snaga – Operacija „Inherentna rešenost“ (CJTF-OIR) iz marta 2019. godine. Prvobitni ugovor iz 2017. glasio je na 568 miliona dolara. Pandemija i dodatni bezbednosni zahtevi podigli su cenu.

Pitanje opravdanosti investicije odmah je bilo na talonu. Kritičari su dovodili u pitanje potrebu za tolikim objektom u vreme kada SAD smanjuju direktno vojno prisustvo u Iraku. Pojedini analitičari (sada vidimo potpuno opravdano) smatrali su da je veličina konzulata zapravo politička poruka Iranu o trajnom prisustvu SAD u regionu. Iza svega se ipak krila energetika.

Mesto za 1.000 ljudi

Dizajniran da primi do 1.000 ljudi, uključujući diplomate, bezbednosno osoblje i prateće timove, kompletno je useljen februara 2026. godine. Američka misija je tada zvanično predala staru zgradu konzulata u kvartu Ankava lokalnim vlastima. Time je završen prelazak u novi objekat.

Funkcioniše kao autonomna, visoko obezbeđena zona sa sopstvenim stambenim zgradama, maloprodajnim prostorima i energetski održivim sistemima (solarni paneli, reciklaža vode). Zbog visokog stepena pretnje, uveden je prvi sporazum te vrste gde su dva pomoćnika regionalnog oficira za bezbednost dodeljena isključivo nadzoru bezbednosti radne snage i objekta još tokom gradnje.

Za razliku od većine konzulata, ovaj vodi osetljive političke i bezbednosne operacije koje su inače rezervisane za ambasade. Služi kao strateško čvorište za operacije u regionu nakon povlačenja trupa iz ostatka Iraka.

Kor Mor

Iako je gasno polje Kor Mor udaljeno 180 km od Erbila, direktno je i neraskidivo sa njim povezano. Gasovod ide direktno do elektrane u Erbilu i napaja strujom ceo grad, uključujući i diplomatsku četvrt. Kor Mor je jedno od najbogatijih polja u Iraku. Prema procenama, rezerve su veće od osam milijardi kubnih stopa gasa.

Dolazak brojnih konzorcijuma i razvoj gasnog polja Kor Mor bili su direktno povezani sa širim političkim i ekonomskim ambicijama Erbila da postigne energetsku i finansijsku nezavisnost od Bagdada.

Ondašnji premijer Nečirvan Barzani postavio je 2007. temelje energetskog sektora. Ugovor sa kompanijama Dana Gas i Crescent Petroleum (obe kompanije dolaze iz Ujedinjenih Arapskih Emirata) bio je jedan od prvih velikih koraka u tom pravcu. Gas iz Kor Mora je rekordnom brzinom (za samo 15 meseci) sproveden do novoizgrađenih elektrana u Erbilu i Čemčemalu.

To je omogućilo da Kurdistan ima skoro 24-časovno snabdevanje strujom u vreme kada je ostatak Iraka bio u mraku. Masovni građevinski bum u Erbilu direktno je finansiran i podstaknut prihodima od nafte i gasa.

Bezbednost po visokoj ceni

Američko vojno prisustvo zapravo je zamišljeno da čuva leđa energetskoj mreži Kurdistana u kojoj su pronašli svoje lukrativne interese. Ne, besplatno naravno. Pored državnog finansiranja kroz DFC (Američka međunarodna korporacija za finansiranje razvoja), koja je u septembru 2021. odobrila 250 miliona dolara za proširenje polja Kor Mor, u regionu je prisutna kompanija HKN Energy iz Dalasa (vlasništvo porodice milijardera Rosa Perota Mlađeg). Ona je u maju 2025. potpisala ugovor vredan 40 milijardi dolara za razvoj gasnog polja Miran.

Kompanija iz Hjustona Western Zagros potpisala je ugovor od 70 milijardi dolara za gasni blok Topkana-Kurdamir. Turbine kompanije GE Vernova proizvode oko 90% struje u Kurdistanu, a kompanija kontinuirano investira u modernizaciju mreže.

Da li je baza u Erbilu zaštita ove mreže? Odgovor je da. Vojna baza u okviru Međunarodnog aerodroma Erbil i baza Harir de facto služe kao zaštitni štit za ove investicije. Iako je njihova primarna misija borba protiv ISIS-a. Američki PVO sistemi (C-RAM i Patriot) u Erbilu su jedina prepreka totalnom uništenju energetskih postrojenja od strane pro-iranskih milicija.

Mitski heroj Barzani

U novembru 2025. godine, gasno polje bilo je meta napada dronom koji je izazvao delimični prekid u snabdevanju električnom energijom širom regiona. Ovaj incident se dogodio samo nekoliko nedelja nakon proslave završetka projekta proširenja KM250 u oktobru 2025. godine. Njime je kapacitet polja povećan za 50%. Najsmrtonosniji napad dogodio se u aprilu 2024. godine.

Tada su u napadu dronom kamikazom usmrćena četiri radnika iz Jemena. Naneta je velika šteta postrojenjima. Polje je bilo meta napada i u junu 2022, januaru 2023. i januaru 2024. godine. Ipak, posledice po postrojenja i skladišta bile su minorne.

Baza u Erbilu kao „polisa osiguranja“ za energetski koridor koji SAD grade kako bi održale uticaj u Iraku i ograničile iransku dominaciju nad resursima u regionu podržana je i iznutra. Porodica Barzani koristi američko prisustvo kao „živi štit“, osiguravajući tako opstanak autonomije Kurdistana.

Mustafa Barzani, osnivač Kurdistanske demokratske partije bio je centralna figura kurdskog pokreta otpora protiv bagdadskih režima u 20. veku. On uživa status mitskog heroja među kurdskim nacionalistima.

Njegovi sinovi nastavili su tamo gde je on stao. Masud Barzani bio je njegov direktni naslednik na čelu partije. Dugogodišnji predsednik iračkog Kurdistana (od 2005. do 2017. godine) i ostaje najuticajnija figura u kurdskoj politici. Drugi sin Idris bio je ključna vojna figura. Preminuo je 1987. godine.

Treći sin Nečirvan, trenutni je predsednik. Porodica Barzani jeste transformisala Erbil u modernu metropolu. Ali, kritičari ističu da su pritom postali vlasnici ogromnog dela ekonomije. Sultanat, dinastička vladavina u kojoj je korupcija „dobar dan“.

Sami u tvrđavi

Kompleks od 800 miliona dolara u Erbilu ne bi bio ništa više od skupe mete da nema baze Harir, udaljene 60 km. Harir je poslednja linija odbrane koji omogućava diplomatiji da uopšte postoji u neprijateljskom okruženju. Ukoliko se desi scenario totalnog povlačenja iz Iraka (pod pritiskom Bagdada), Erbil i Harir ostaju poslednje kapije na Bliskom istoku, koje Amerika neće biti spremna da napusti.

Bagdad jeste najveća ambasada, ali je blokirana. Erbil jeste najskuplji konzulat, ali zavisi u potpunosti od vojne strukture. Amerika je izgradila savršene tvrđave i u njima je ostala izolovana od naroda i terena.

izvor : Forbes.rs