Aerodrom Zapadni Sidnej – australijsko čudo vredno skoro četiri milijarde dolara !
Sidnej je među prvih 15 najposećenijih gradova na svetu, prepun ogromnih područja prirodnih rezervata i parkova, sa ponudom koja uključuje neponovljivu luku u Sidneju i Kraljevski nacionalni park.
Plaža Bondi koja se nalazi sedam kilometara istočno od centralnog poslovnog okruga Sidneja, jedno je od najposećenijih turističkih mesta u Australiji i lokacija dve hit TV serije.
Skoro 40 miliona ljudi putovalo je kroz glavni sidnejski aerodrom. Aerodromi širom sveta žive najizazovniji četvorogodišnji period u istoriji industrije, nakon što je 2023.bila prva neokrznuta posledicama pandemije kovid-19.
Ovo je rezultiralo najvećim mesečnim prometom putnika na aerodromu u Sidneju od 2019. godine. U proseku 3,22 miliona svakog meseca. Prema većini dostupnih pokazatelja, 2023. je bila daleko prometnija od 2022, pa je broj domaćih putnika porastao je za 7,6 odsto. Broj međunarodnih putnika bio je veći neverovatnih 29,4 odsto. Uz sve to populacija samog Sidneja bi ubrzo mogla sa pet da se popne na sedam miliona stanovnika. Predviđa se da će se stanovništvo grada Sidneja, u periodu od 2021. do 2041. godine, povećavati u proseku za 94.939 osoba godišnje, odnosno po stopi 1,85%.
Sidnejske muke
Godinama unazad u Australiji je svima jasno. Aerodrom u Sidneju ovaj protok ne može da podnese. Ova briga predmet je političke debate koja traje od četrdesetih godina. Uprkos nekim proširenjima, realna je opasnost da će aerodrom koji se naziva i Kingsford Smit ostati bez kapaciteta do 2030. Brojni su primeri putnika, posebno iz Britanije i Amerike, čiji su letovi morali da budu preusmeravani na Melburn, zarad dopune goriva, zbog zauzetosti sidnejskog aerodroma.
Aerodrom u Sidneju je pravi veteran. Otvoren 1919. godine, jedan je od najstarijih na svetu. Bio je predmet nekoliko renoviranja tokom godina. Najvažnije je bilo proširenje pred Olimpijske igre 2000. godine, koje je koštalo skoro pola milijarde dolara. Postojeći terminali tada su prošireni i renovirani, a novi železnički tuneli su izgrađeni pomoću mašina za bušenje.
Sidnejski aerodrom je omeđen značajnim ograničenjima. Na jednoj strani je zaliv Botani. To je otvorena okeanska uvala, u koju je prvi put uplovio kapetan Džejms Kuk 29. aprila 1770. Tada je plovio po Australiji na svom brodu Endevor. Ostatak aerodroma je okružen stambenim zgradama u predgrađima Maskot, Merikvil, Voli Krik i Kaima. Prava građana ovde su nešto malo jača od aspiracija države.
Stanovnici koji žive u blizini nisu bili impresionirani mlaznjacima iznad svojih domova tokom celog dana. Zato aerodrom ima policijski čas svake noći od 23:00 do 6:00, zahvaljujući zakonu donetom 1995. Sidnejski aerodrom postao je žrtva svog rodnog mesta, zakovan između urbanih delova i mora.
Dobre vesti stigle su u novembru, kada su otkriveni ambiciozni planovi za modernizaciju domaćeg terminala T2. To je prva velika nadogradnja u više od 30 godina. Investicija od 200 miliona dolara poboljšaće iskustvo putnika uz pojednostavljenu prijavu, bržu sigurnost i ažurirane objekte. Novi izgled, više tehnologije ispuštanja torbe i bezbednosna infrastruktura sledeće generacije za ubrzavanje odlazaka i poboljšanje efikasnosti. Kada se završi, predviđa se da će 95 odsto putnika putovati kroz zgradu za manje od 15 minuta.
Aerodrom Zapadni Sidnej i Nensi-Bird Votson
Ove najave neće eliminisati pretnju prebukiranosti najveće gradske vazduhoplovne luke. Zato se rešenje pronašlo kroz gradnju enormno skupog aerodroma Zapadni Sidnej (Western Sydney Airport). Procenjen je na 5,3 milijardi australijskih dolara, što je otprilike 3,6 milijardi američkih dolara – za novi terminal, pultove za prijavu, pistu. Za oficijelni naziv izabrano je ime Nensi-Bird Votson. Reč je o „Anđelu iz zaleđa“, osnivačici i pokroviteljki Australijskog udruženja žena pilota. Ona je tridesetih godina prošlog veka postala kvalifikovani pilot sa 19 godina. Najmlađa Australijanka koja je stekla pilotsku dozvolu. Nalazi se oko 50 kilometara zapadno od gradskog centralnog poslovnog okruga i aerodroma u Sidneju. Trebalo bi da ugosti neverovatnih 82 miliona posetilaca godišnje.
Ambiciozni početak delovao je prilično na dugom štapu. Stada ovaca i goveda bila su potrebna da bi se pomoglo u čišćenju skoro 1.800 hektara grmlja. To je lokacija dvostruko veća od aerodroma u Sidneju. Ovo je bio jedan od najvećih projekata zemljanih radova u istoriji Australije. Čak 26 miliona kubnih metara zemlje i kamena prebačeno je da bi se lokacija izravnala. Uz korišćenje više od 300 mašina.
Preduzimači su isprva započeli postavljanje piste, rulnih staza i površina platformi. Očigledno je ključno da infrastruktura može da izdrži opterećenje, sa avionima punim putnika planiranim za 2026. godinu. Zbog toga je 4,5 miliona tona visokokvalitetnog drobljenog peščara položeno ispod površine kako bi se obezbedila stabilna osnova. U momentu u kojem se naša zemlja trenutno nalazi, teško je duboko ne uzdahnuti na ovakve i slične mere predostrožnosti.
U prvoj fazi će kapacitet iznositi do 10 miliona putnika godišnje, uz jednu pistu od 3,7 kilometara, terminalne platforme, rulne staze i druge odgovarajuće vazduhoplovne objekte. Objedinjavaće ih terminal površine do 90.000 kvadratnih metara, uz parking za oko 11.500 automobila, saobraćajnice i druge operativne zgrade.
Čudo od krova sa šmekom eukaliptusa
Sama zgrada terminala prostire se na četiri nivoa i 110.000 kvadratnih metara. To je prva grinfild lokacija u Australiji nakon više od 50 godina. Do juna ove godine završeno je oko 80% radova. Terminal je pokriven plafonom od aluminijumskih kutija, tretiranim da izgledaju kao drvo. Ujedno prati krivine, talase i uglove stvarnih Plavih planina. To je region zapadno od Sidneja, u Novom Južnom Velsu koji je poznat po dramatičnom pejzažu. Obuhvata strme litice, šum eukaliptusa, vodopade i sela prošarana pansionima, galerijama i baštama.
Svod koristi svetlosnu filtraciju, inspirisanu australijskim zelenilom. Cilj je da oponaša iskustvo stajanja ispod krošnje eukaliptusa. Centralna kičma i lopatice su dijagramski raspoređene tako da se dobije prirodno svetlo kroz krovne prozore iznad letvica.
| Korigovana državna analiza predviđa da će aerodrom direktno podržavati 3.231 radno mesto tokom izgradnje u periodu od osam godina. Tu je i 13.169 radnih mesta ako se u obzir uzmu aerodroma i biznis park tokom prvih pet godina rada odnosno 24.046 – aerodrom i biznis park kombinovano u narednih 10 godina. |
Spoljni krov se sastoji od 3.500 tona čelika i više od 44.000 kvadratnih metara lima. Obično bi to značilo mnogo spojeva iz kojih može doći do dosadnih curenja. Ali ne ovde. Dve najveće ploče te vrste u Australiji, dugačke 75 metara, smotane su na licu mesta i podignute pomoću prilagođenog okvira za te namene. Povrh ovih impresivnih ploča, krov je prekriven sa 6.000 solarnih panela koji pomažu u napajanju terminala i šire infrastrukture.
Trenutno se gorivo za terminal isporučuje kamionima, ali je u planu postavljanje namenske linije.
Kritike
Iako je najavljeno povezivanje sa metro terminalom, i gradnja nove pruga dužine 23 km, sa šest stanica koje povezuju zapadni Sidnej sa novim aerodromom, činjenica je da je transportni deo pomalo zaboravljen. Stanovnike Sidneja zbunjuje činjenica da nijedan voz neće saobraćati posle 22:00. Verovatno će to biti regulisano tokom vremena (metro je najavljen za 2026. godinu). Trenutno stanje stvari izaziva bojazan. Građani su proračunali da taksi usluge mogu da koštaju do 300 australijskih dolara. I da se na taj način samo dodaju već preskupi troškovi putovanja.
Aerodrom brine i obližnje stanovnike, koji nisu preterano srećni najavljenim saobraćajem 24/7 i potencijalnim vazdušnim koridorima, koji doduše još nisu uspostavljeni. Australijska kompanija Kvantas i njena podružnica Džetstar postale su prve aviokompanije koje su postigle komercijalni sporazum sa ovim aerodromom, da bi im se pridružila i kompanija Qantas Freight 2024. godine.
Postoje i zabrinutosti oko statusa svetske baštine Plavih planina. Australijska vlada obavezala se da obaveštava UNESCO o razvoju aerodroma i njegovim potencijalnim uticajima.
Ovaj aerodrom nije namenjen samo ka usmeravanju putnika ka centru Sidneja. Ovo je u potpunosti jedan novi tematski prostor, koji će privući urbanizaciju, i biće povezan novom voznom linijom 2032. godine. Nakon decenija i decenija čekanja, konačno će biti rešena sidnejska vazduhoplovna noćna mora.
izvor : Forbes
