Zdravko Čolić !!!

Zdravko Čolić, poznat i pod nadimkom Čola, je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije. Rođen je 30. maja 1951. godine u Sarajevu u 17 h i 15 min. Potiče iz skromne porodice, majka Stana je bila domaćica, otac Vladimir je bio policijski oficir u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a ima i brata Dragana koji je četiri godine mlađi.

Čolići su došli iz Hercegovine i živeli su zajedno sa porodicom Samardžić koja im se nije naročito obradovala. Samardžići su imali nešto što je Zdravka fasciniralo, a to je radio. Stalno im je tražio da ga sluša pa je tako i zavoleo muziku.

Leta je provodio u Trebinju kod bake i deke pa su mu povratak u Sarajevo i polazak u školu teško pali. Bio je odličan đak i učiteljičin miljenik.

U detinjstvu ga je više zanimao sport pa je bio golman u juniorima „FK Želje“. Nakon toga je trenirao atletiku i osvojio je drugo mesto na jednom od takmičenja, a prvi je bio bivši reprezentativac Nenad Stekić. Pošto više nije postizao značajne rezultate, okrenuo se glumi i primljen je u Pionirsko pozorište. Svoj talenat je demonstrirao u predstavama: „Dečaci Pavlove ulice“ i „Kekec i Mojca“.

Iako je išao u gimnaziju i u muzičku školu, muziku je doživljavao kao hobi. Svirao je gitaru i sa drugom Bracom Isovićem je u parku zabavljao prijatelje i poznanike. Prvi put je imao ozbiljan nastup 29. novembra 1967. godine na takmičenju pevača amatera u Bijeloj, u Boki Kotorskoj. Otpevao je veliki hit grupe Bitls „Lejdi Madona“ i osvojio je nagradu publike, kao i prvi pevački honorar. Potrošio ga je tako što je sa drugom otišao u Dubrovnik na ručak, a zatim vozom u Sarajevo gde je častio društvo. Taj događaj mu je promenio život jer je dobio potvrdu da je pravi pevač i zabavljač.

Od naredne godine je promenio nekoliko bendova i počeo je ozbiljnije da razmišlja o muzičkoj karijeri. Prvo je bio član grupe „Mladi i lijepi“, a od 1969. godine se priključio „Ambasadorima“, sastavu koji su činili vojni muzičari. Pošto su imali veliki broj ponuda koje vojnici nisu mogli da prihvate, Zdravko je sa gitaristom Slobodanom Vujovićem, takođe civilom, oformio grupu „Novi ambasadori“. 1970. godine su u Dubrovniku svirali sa Indeksima i nastupili su na festivalu „Vaš šlager sezone“ gde su osvojili sedmo mesto. Izveli su numeru „Plačem za tvojim usnama“ koju je publika odlično prihvatila.

To mu je otvorilo mnoga vrata pa je dobio ponudu da bude zamena u Indeksima ako ih Davorin Popović napusti. Zapazio ga je i poznati srpski kompozitor, Kornelije Kovač, koji je Zdravka pozvao da bude član „Korni grupe“ umesto Dada Topića. Uprkos tome što je bio na prvoj godini Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, došao je u Beograd i u grupi se zadržao šest meseci. Snimili su tri pesme: „Gospa Mica gazdarica“, „Kukavica“ i „Pogledaj u nebo“. Nakon toga se vratio u rodni grad i nastavio da studira. Da bi roditeljima ispunio želju, postao je diplomirani ekonomista.

15. april 1972. godine se može smatrati početkom Čoline samostalne karijere. Tada je nastupio na festivalu „Vaš šlager sezone“ sa pesmom „Sinoć nisi bila tu“ koju je Kemal Monteno prvobitno namenio Josipi Lisac. Zdravko je osvojio nagradu za interpretaciju, a na osnovu glasova publike je bio treći. Usledili su drugi festivali na kojima je postigao velike uspehe i privukao pažnju publike. Na festivalu u Splitu je izveo „Staru pjesmu“, a u Skoplju se predstavio numerom „Moj bol“. Singl „Tako tiho“ je objavio Beograd disk, dok je singl „Pod lumbrelom“ snimio za Jugoton. Sa „Indeksima“, Biserom Veletenlić i drugim kolegama je otišao na turneju po Sovjetskom savezu.

1973. godine je sa pesmom „Gori vatra“ predstavljao Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije u Luksemburgu, ali se nije plasirao u finale. Na festivalu „Vaš šlager sezone“ je otpevao „Bling blinge bling“, a u Zagrebu je promovisao pesmu „Duga“. Numeru „Julija“ je objavio za Jugoton. Devojke su ludele za Zdravkom, a slušale su ga i starije generacije.

1974. godine je pobedio na festivalu „Vaš šlager sezone“ sa pesmom „Zelena si rijeka bila“ i na „Hit paradi“ sa numerom „Ona spava“. Osim što je evergrin, za ovu pesmu je vezana i jako potresna priča. Zdravko ju je posvetio pokojnoj Milici Kostić, 18-ogodišnjoj učenici srednje medicinske škole, koja je skočila sa jedanaestog sprata Rubinove kule u Kruševcu jer je to bio jedini način da sačuva svoju čast i da se spasi od silovatelja koji su hteli da je povrede. U Opatiji je nastupio sa pesmom „Ne dam ti svoju ljubav“, a na Beogradskom proleću je izveo „Ljubav je samo riječ“. Potpisao je ugovor sa nemačkom izdavačkom kućom Suzi records i snimio je singlove: „Meine mutter“ i „Rock ‘n’ roll himmel“. Ipak, nije nastavio da radi na internacionalnoj karijeri, već se vratio u zemlju gde je imao mnogo ponuda. Za Jugoton je izdao numeru „Dome moj“.

1975. godine je osvojio prvo mesto na „Beogradskom proleću“ sa pesmom „April u Beogradu“, kao i na „Vašem šlageru sezone“ sa numerom „Zvao sam je Emili“. Za PGP RTB je uradio singlove: „Zaboravi sva proljeća“ i „Svitanje“, a za Jugoton singl „Sonata“. Snimio je prvi album pod nazivom „Ti i ja“ koji je izašao u izdanju Jugotona. Na njemu su se našle pesme: „Vagabunt“, „Loše vino“, „Ostanimo prijatelji“, „A sad sam ja na redu“, „Ljubav je ljubav“, „Zvao sam je Emili“, „Ti si svijetlo, ja sam tama“, „Život je lijep, Helene-Marie“, „Poslije raskoši i sjaja“, „Igraš se vatrom“. Producent je bio Kornelije Kovač, neke tekstove je radio Arsen Dedić, a muziku Goran Bregović. PGP RTB je objavio ploču „Zdravko Čolić“ gde su sabrani singlovi koje je do tada snimio.

1976. godine je na festivalu u Zagrebu osvojio četvrto mesto sa pesmom „Ti si bila, uvijek bila“. Zdravko je bio najveća zvezda te manifestacije i favorit publike. Sa Indeksima je krenuo na veliku jugoslovensku turneju. Svoj prvi koncert u Beogradu je održao u Dvorani Doma sindikata. Za Jugoton je snimio singl „Mujo kuje konja po mjesecu“.

1977. godine je ponovo nastupio na festivalu u Zagrebu, ovaj put sa pesmom „Živiš u oblacima“ koja je osvojila srca ženskog dela publike. Na Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pjesme u Zagrebu je otpevao numeru „Druže Tito, mi ti se kunemo“ koja je prodata u 300.000 primeraka. Snimio je singlove: „Titovim putem“, „Ljubav ima lažni sjaj“, „Balerina“ i „Zašto spavaš“. Za Jugoton je objavio i drugu ploču „Ako priđeš bliže“ koju je promovisao u Nemačkoj. Na njoj se nalaze pesme: „Pjevam danju, pjevam noću“, „Produži dalje“, „Jedna zima s’ Kristinom“, „Igra“, „Zagrli me“, „Glavo luda“, „Nevjerna žena“, „Jedina“, „Ljubomora“, „Juče još“. Ploča je prodata u 700.000 primeraka što je samo potvrdilo i uvećalo Zdravkovu popularnost.

1978. godine je učestvovao na festivalu Pesme iz vojničkog života sa numerom „Složni smo“. Započeo je jugoslovensku turneju „Putujući zemljotres“ na kojoj ga je pratila baletska grupa „Lokice“ na čelu sa Lokicom Stefanović. Na njegovim nastupima su gostovali: Kemal Monteno, Arsen Dedić, Dado Topić, Kornelije Kovač, itd. Tureju je završio koncertom na stadionu Marakani kom je prisustvovalo 70.000 obožavalaca. Svo vreme su snimani kadrovi za dokumentarni film o Zdravku Čoliću koji je prikazan u bioskopima. Pevač se odrekao prihoda od turneje i dao ih je Savezu slepih. List „Zdravo“ ga je proglasio „najdražom ličnošću“ na osnovu glasova publike. Ponovo je dobio poslovnu ponudu od nemačke izdavačke kuće pa je singlove „Jedina“ i „Zagrli me“ izdao i za njihovo tržište. Za Warner Bros Records je snimio je singlove: „I’m not Robot man“, „Light me“, „Alles Was Ich Hab“ i „Lampenfieber“, ali je, po drugi put, odbio da se preseli u Nemačku. Umesto toga, služio je vojni rok u Valjevu, Beogradu i Požarevcu. Dnevno mu je stizalo oko 200-300 pisama obožavateljki koje su mu izjavljivale ljubav. Krajem godine je izdao dva singla za Jugoton: „Loš glas“ i „Ne mogu biti tvoj“.

1980. godine je izdao treću ploču za Jugoton sa numerama: „Pisacu joj pisma duga“, „Zbog tebe“, „Smijem se bez smisla“, „Bar jedan ples“, „Odvešću te“, „Pusti, pusti modu“, „Pjevaću za svoju dušu“, „Prava stvar“, „Srce je čudna zvijerka“, „Pjesmo moja“, „Stari moj“. Prodata je u tiražu od 400.000 primeraka, a snimao ju je u Ujedinjenom Kraljevstvu. Saradnici su mu bili: Kornelije Kovač i njegova supruga Spomenka, Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić, itd. Ponovo je krenuo na turneju, ali umesto „Lokica“, pratili su ga engleski muzičari. Održao je tri koncerta u hali Pionir u Beogradu. Za rusko tržište je uradio tri pesme: „Любовь неповторима“, „Наша жизнь“ i „Она спит“ koje je objavila izdavačka kuća Мелодия.

1981. godine je u Londonu snimio novi album koji je snimio za Jugoton. Na njemu se nalaze pesme: „Mađarica“, „Sjedni mi u krilo“, „Zbogom, Ivana“, „Adam i Eva“, „Rođendanska pjesma“, „Malo pojačaj radio“, „Što si prepotentna“, „Nove lakovane cipelice“, „Oktobar je, počinje sezona kiša“, “ Kažeš da ti nekad izgledam k’o Dunav“. Sarađivao je sa Marinom Tucaković, Đorđem Novkovićem, Đorđem Balaševićem, itd. Pesme su bile u rok fazonu.

1983. godine je izašao novi album sa numerama: „Cherie, cherie“, „Afrika“, „Stanica Podlugovi“, „Crne čarape“, „Konačno sam“, „Šta mi radiš“, „Daj mi to“, „Tvoje oči“, „Pobjegnimo koji dan na more“, „Brodolomci“, „Doviđenja“. Tekstove su napisali Mišo Kovač, Arsen Dedić, Momčilo Bajagić Bajaga, itd., a producent je bio Kornelije Kovač. Na turneju je ponovo krenuo sa grupom Generacija 5 i glumcem Lazarom Ristovskim.

1984. godine je počeo saradnju sa Diskotonom za koji je izdao album „Ti si mi u krvi“ sa istoimenim hitom koji je jedan od najslušanijih u njegovoj karijeri. Ostalih devet pesama su bile u etno fazonu, a njihovi nazivi su: „Ruška“, „Ustani, sestro“, „Ti možeš sve, al’ jedno ne“, „Cura iz Zenice“, „Vala, vrijeme je“, „Južnjaci“, „Pamti me po dobru“, „Osvojio bi sve“, „Sto cigana“. Imao je delimičnu turneju po Jugoslaviji jer je sa Goranom Bregovićem osnovao izdavačku kuću „Kamarad“ kojoj se posvetio.

1987. godine je, nakon kraće pauze, snimio album koji je ponovo objavila izdavačka kuća Diskoton. Na njemu su numere: „Rodi me, majko, sretnog“, „Ne kunite, ne krivite“, „Samo ona zna“, „Da mi nije ove moje tuge“, „Hej, suzo“, „Hej djevojko, Selen Velen“, „Ko te ljubi kad nisam tu“, „Hvala ti, nebo“, „Jastreb“, „Ne daj se, mladosti“. Sarađivao je sa Kornelijem Kovačem i vratio se pop zvuku koji je negovao na početku karijere. Ovaj album je jedan od slabije zapaženih i prodat je u 200.000 primeraka. Ove godine Čola nije išao na turneju, već je nastavio privatni biznis.

1990. godine je uradio album koji je izdala beogradska izdavačka kuća Komuna. On se sastoji iz devet pesama: „Čija je ono zvijezda“, „Maslinasto zelena“, „E draga, draga“, „Rijeka suza i na njoj lađa“, „Spavaju li oči nebeske“, „Čaje šukarije“, „Mastilo i voda“, „Negdje na dnu srca“, „Da ti kažem šta mi je“. Najviše je sarađivao sa Goranom Bregovićem, a numeru „Da ti kažem šta mi je“ je uradio Dino Merlin. „Čaje šukarije“ je otpevao sa devojčicom Ivanom koja je glumila u filmu „Kuduz“. Zdravko nije mnogo promovisao album zbog rata koji je pretio, niti je imao turneju.

Sa svojom porodicom se preselio u Srbiju gde je nastupao po diskotekama, u Evropi je imao turneje sa Lazarom Ristovskim i pomagao je Bregi oko filmske muzike.

Biografija .org

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *