Da li postoji zdrava preplanulost?

Prema rečima dermatologa, zdrava preplanulost ne postoji. Kada vide preplanulu kožu, oni u njoj vide znak oštećenja. Koža koja je potamnela od sunca zauvek sadrži ćelije čija je genetska struktura trajno oštećena sunčevim zracima.

Kako piše American Skin Association sunce emituje nevidljive ultraljubičaste (UV) zrake. Ultraljubičasti B (UVB) zraci kratke su talasne dužine i velike energije, a apsorbuje ih epidermis, odnosno spoljašnji sloj kože. Kada izgorite na suncu, koža reaguje na UVB zrake stvaranjem hemijskih supstanci koje se nazivaju medijatori upale. Neki od njih prodiru u dermis, srednji sloj kože, gde iritiraju sitne krvne sudove. Oni se šire, što izaziva crvenilo karakteristično za opekotine od sunca.

Istovremeno, UVB zraci utiču na genetski materijal ćelija epidermisa, izazivajući oštećenja koja mogu dovesti do raka kože. Drugi UVB zraci mogu da utiču na imuni sistem i oslabe sposobnost kože da se sama obnavlja.

UVB zračenje takođe napada melanocite, ćelije odgovorne za pigment kože. One reaguju pojačanom proizvodnjom melanina i slanjem melanozoma ka površini kože kako bi delovali kao zaštitni filter od sunčevih zraka. Međutim, sami sunčevi zraci oštećuju DNK pigmentnih ćelija. Takva genetska oštećenja dovode do pojave pega i tamnih staračkih fleka, ali još ozbiljnije – doprinose razvoju melanoma i drugih oblika raka kože.

UVA zraci i starenje kože

Ultraljubičasti A (UVA) zraci, koji imaju dužu talasnu dužinu od UVB zraka, takođe mogu izazvati trajna oštećenja. Oni prodiru dublje u kožu, utiču na DNK ćelija u dermisu, oštećuju ćelijske membrane i menjaju proteine koji čine kolagen i elastin – osnovu čvrste strukture kože.

Na taj način UVA zraci direktno doprinose nastanku bora i opuštanju kože. Takođe slabe potporu sitnim krvnim sudovima, koji se trajno šire, što se ispoljava kao trajno crvenilo ili vidljive kapilarne mreže na nosu, obrazima i bradi. UVA zraci imaju značajnu ulogu i u razvoju raka kože.

Kako tinejdžeri gledaju na preplanulost

Uprkos svim ovim činjenicama, istraživanje Američke akademije za dermatologiju pokazalo je sledeće stavove među tinejdžerima:

• 63 odsto tinejdžera smatra da izgledaju lepše kada su preplanuli.
• 59 odsto veruje da ljudi generalno izgledaju zdravije kada su preplanuli.
• 43 odsto kaže da se namerno sunča.
• 28 odsto devojaka i 14 odsto mladića nikada ne koristi kremu sa zaštitnim faktorom.
• Samo troje od 10 tinejdžera koji se sunčaju kaže da uvek koristi zaštitu od sunca.

Oštećenje ozonskog omotača povećava rizik

Nekada je ozonski omotač u atmosferi pružao zaštitu od štetnog sunčevog zračenja. Međutim, on se stanjuje zbog zagađenja vazduha. Zbog toga štetni UV zraci lakše dopiru do Zemljine površine, što je dovelo do porasta broja slučajeva raka kože.

Solarijumi

Verovatno kao posledica rasprostranjenih mitova o preplanulosti, povećana je i upotreba solarijuma. Stručnjaci upozoravaju da je to veoma opasna praksa.

Prema podacima Američke akademije za dermatologiju, korišćenje solarijuma pre 35. godine života povezano je sa značajno većim rizikom od melanoma, najsmrtonosnijeg oblika raka kože. Ipak, više od milion Amerikanaca svakodnevno posećuje solarijume, a čak 70 odsto njih čine devojke i žene uzrasta od 16 do 29 godina.

Smanjenje izloženosti ultraljubičastom (UV) zračenju najbolji je način da se umanji rizik od svih oblika raka kože, uključujući melanom. Budite odgovorni prema suncu. Ne koristite solarijume. Zaštitite svoju kožu i smanjite rizik.

Zaštita kože

Da biste zaštitili kožu od štetnog delovanja sunčevih zraka, važno je da izbegavate boravak na suncu između 10 i 16 časova, kada je UV zračenje najjače, da nosite zaštitnu odeću i koristite kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom (SPF) od najmanje 15.

Izloženost UV zračenju obično je najveća između 10 i 16 časova tokom letnjeg računanja vremena, kao i u kasno proleće i rano leto u Severnoj Americi. Ipak, zaštita od UV zraka važna je tokom cele godine. UV zračenje može biti veoma jako i tokom oblačnih ili maglovitih dana, a ne samo kada je nebo vedro.

Jačina UV zračenja direktno zavisi od položaja Sunca na nebu. Pravilo senke omogućava da to procenite posmatrajući dužinu svoje senke tokom dana. Kada je vaša senka kraća od vaše visine, UV zračenje je dovoljno jako da poveća rizik opekotina od sunca.

Zaštitna odeća

Najbolju zaštitu pruža široka, komotna odeća od gusto tkanog materijala. Tamnije boje obično štite bolje od svetlih, a suva odeća pruža veću zaštitu od mokre.

Šešir sa širokim obodom, koji pravi mnogo hlada, najbolji je izbor za zaštitu glave, lica i vrata. Ako zbog visokih temperatura ne možete da nosite duge pantalone i košulju dugih rukava, važno je da obučete suvu majicu. Što više boravite u hladu i obavezno koristite kremu za sunčanje.

Krema za sunčanje

Kreme za sunčanje štite kožu tako što upijaju, odbijaju ili raspršuju Sunčeve zrake. Neke sadrže i hemijska jedinjenja koja dodatno štite kožu od UV zračenja.

Njihova efikasnost označava se zaštitnim faktorom (SPF). Broj SPF pokazuje koliko dugo će vas krema štititi pre nego što je ponovo nanesete, odnosno koliko dugo možete da boravite na suncu pre nego što izgori koža.

Kreme za sunčanje štite kožu tako što upijaju, odbijaju ili raspršuju UV zrake. Njihova efikasnost označava se zaštitnim faktorom (SPF), koji pokazuje koliko dobro štite od UVB zračenja koje izaziva opekotine od sunca.

Stručnjaci danas preporučuju korišćenje širokospektralne kreme sa zaštitnim faktorom od najmanje SPF 30, a osobama svetle puti ili onima koje duže borave na otvorenom često se savetuje i viši SPF.

Da bi zaštita bila efikasna, kremu treba naneti u dovoljnoj količini 15 do 30 minuta pre izlaska napolje i ponovo je nanositi na svaka dva sata, kao i nakon plivanja, obilnog znojenja ili brisanja peškirom. Nijedna krema za sunčanje ne pruža celodnevnu zaštitu, pa se ne treba oslanjati samo na visok SPF, već i boraviti u hladu, nositi zaštitnu odeću i izbegavati sunce kada je UV zračenje najjače.

Ako uzimate lekove, pitajte lekara ili farmaceuta da li mogu povećati osetljivost vaše kože na Sunce. Pojedini antibiotici, kontraceptivne pilule, diuretici, antihistaminici i antidepresivi mogu povećati osetljivost na UV zračenje.

Kod nekih ljudi krema za sunčanje može izazvati alergijsku reakciju. U tom slučaju treba isprobati drugi proizvod ili se obratiti dermatologu.

Bez obzira na boju kože, preporučuje se korišćenje kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom od najmanje SPF 15. Čak i osobe sa veoma tamnom kožom mogu dobiti opekotine od sunca i oboleti od raka kože.

izvor : Forbes.rs