Žene u Formuli 1 – još par koraka do sna !

Teško da postoji sport sa naglašenijom muškom dominacijom od Formule 1, ali i jača determinacija od ženske. Formula 1, sa svojim uzbudljivim trkama i legendarnim vozačima, od Laude, Sene, Prosta, Mensela, Šumahera i Hamiltona bio je sport rezervisan za muškarce.

Međutim, učešće žena u šampionatu Formule 1 ima duboke korene koji datiraju još iz ranih faza takmičenja, što su bili retki izuzeci, omeđeni brojnim ograničavajućim faktorima.

Pionirke u Formuli 1

Marija Tereza ​​de Filipis postala je 1958. prva žena koja se takmičila u Formuli 1. Napolitanska vozačica debitovala je u Maseratiju 250F, u konkurenciji elitnih svetskih vozača. Iako je njeno učešće bilo ograničeno, Marija ​​je dokazala da i žene mogu da se takmiče na najvišem nivou, prkoseći predrasudama i konvencijama.

Njen najbolji rezultat bio je deseto mesto na Velikoj nagradi Belgije, što je u to vreme bilo izvanredno dostignuće. Uprkos teškoćama, njeno prisustvo u šampionatu označilo je istorijski trenutak, otvarajući put budućem učešću žena, poput Marije Gracije „Lele“ Lombardi i Đovane Amate.

Lombardi je do danas jedina žena koja je osvojila bodove u Formuli 1. Italijanka rođena tokom Prvog svetskog rata u gradiću Frugarolo, započela je karijeru kao vozačica turističkih automobila i kartinga, stigavši do Formule 1 1974. godine. Njen najznačajniji trenutak dogodio se 1975. godine na Velikoj nagradi Španije, kada je uprkos dramatičnoj trci obeleženoj teškom nesrećom završila na šestom mestu, osvojivši pola boda.

Tri i po decenije bez žena

Đovana Amati je bila poslednja Italijanka koja se takmičila u Formuli 1, 1992. godine sa timom Brabam. Nažalost, njeno neiskustvo i loša tehnička priprema tima učinile su da se ne kvalifikuje za prve tri trke, što je menadžment tima nateralo da je zamene Dejmonom Hilom, koji je četiri godine kasnije osvojio Svetsko prvenstvo Formule 1 sa Vilijamsom (ukupno 22 velike nagrade tokom osam sezona).

Ovi izuzeci nisu, dakle, bili deo nekog šireg sistema koji bi žene etablirao na „muškom“ tlu. Ipak, budućnost je donela ram koji je i mladim devojčicama koje su sanjale automobile, i igrale se „autića“ sa svojim drugovima po tepisima dao realniju šansu za ostvarenje snova u najelitnijim automobilskim takmičenjima.

Inicijative poput W serije, šampionata za žene, otvorile su put damama u automobliskom takmičenju, stavljajući ih i na medijsku mapu. Kasnije je na tim osnovama iznikla ideja i projekat F1 Akademije. Platforme posvećene podršci mladim vozačicama sa ciljem olakšavanja njihovog pristupa najvišim kategorijama motosporta.

Ženska akademija

F1 Akademija je prvenstvo u trkama jednoseda na nivou Formule 4, koje je osnovala Formula 1 grupa. Šampionat vuče korene iz 2004. godine. Tada je osnovana Formula žena zbog nedostatka ženskih vozača uraznim takmičenjima. W serija je 2019. stvorena iz istog razloga i održavala se više od tri sezone, da bi nakon sezone 2022. bila stavljena pod stečaj, likvidirana.

Formula 1 je F1 Akademiju ozvaničila krajem 2022. Cilj je bio lakši prelazak sa kartinga na jednosede. Pet timova su inicijalno učestvovali u seriji u prve dve sezone, da bi im se Hitech Grand Prix pridružio ove godine kao šesti tim. Na čelu organizacije nalazi se bivša škotska automobilistkinja Suzi Volf.

Početak nije obećavao, prva sezona nije medijski propraćena, izuzev finala. Ali, već u drugoj sezoni ova „nepravda“ je ispravljena. Tako su 23 emitera preuzela ovaj program za 160 zemalja. Sa ulaskom televizije sve je dobilo na ceni, pa i automobili. Za svaki pojedinačno bilo je neophodno uložiti isprva minimum 150.000 evra, da bi se ta cifra smanjila na 100, u sezoni 2024.

Format

Sezona 2023. trajala je sedam vikenda sa po tri trke, ukupno 21 trka, plus 15 dana zvaničnih testiranja. Svaki trkački vikend uključivao je dve trke od 30 minuta i jednu trku sa obrnutom startnom pozicijom od 20 minuta.

Osam najboljih vozačica iz kvalifikacija imalo je obrnute startne pozicije. Poslednja od sedam trka bila je trka podrške Formuli 1 tokom Velike nagrade Sjedinjenih Država. Sezona 2024. je takođe donela dodatne FIA Super licencne poene i učešća sa vajld kartama.

Prvih pet vozačica u šampionatu dobija bodove za FIA super licencu, (10 za šampiona, sedam za drugoplasiranu, pet za trećeplasiranu, tri za četvrto i jedan za peto mesto). Vozačice F1 Akademije moraju da budu starosne dobi između 16 i 25 godina i njihovo takmičenje je ograničeno na period od dve godine.

Bolidi F1 Akademije su napravljeni na šasiji Tatus F4-T421 koja se koristi u šampionatima Formule 4 širom sveta od 2022. godine. Sa modifikovanim prednjim i zadnjim krilom, koji ih čine jedinstvenim u aerodinamičkom smislu. Gume obezbeđuje partner Formule 1, kompanija Pireli. Motore isporučuje kompanija Autotecnica Motori. To je 1,4-litarski četvorocilindrični motor na turbo punjenje koji je sposoban da isporuči 174 konjske snage pri 5.500 obrtaja.

Stefano Domenikali kao jemac ambicioznog projekta

Mnogi će reći ambiciozan projekat, da li i realan? Sudeći po poslovnom iskustvu prvog čoveka kompanije (od 2021. godine) grupacije Formula 1, odgovor je da.

Stefano Domenikali, rođen je u kultnoj Imoli, sin je bankara. Kao klinac je veliki deo svog slobodnog vremena provodio upravo na autodrom Enco i Dino Ferari. Pomagao je u padoku i medija centru, što je bilo iskustvo koje je probudilo njegovo interesovanje za auto-trke.

Nakon završenog Univerziteta u Bolonji, pridružio se finansijskom sektoru Ferarija, da bi dve godine bio direktor trka autodroma Muđelo. Tim menadžer postao je 1996, a 2002. sportski direktor. Za vreme njegovog mandata Ferari je osvojiio 14 titula u prvenstvima konstruktora i vozača. Časopis Top Gir ga je proglasio čovekom godine u svetu automobilizma 2012.

Pre nego što je preuzeo funkciju izvršnog direktora Formule 1, najvećeg svetskog trkačkog takmičenja imao je izvršne rukovodeće uloge u kompanijama Audi i Lamborgini (prvi čovek), kao i u FIA (Međunarodnoj automobilskoj federaciji).

Domenikali je uticao da Formula 1 raste medijski. Posebno kroz inovativni sadržaj poput Netfliksove serije „Drive To Survive“. Izmestio je trke na nova tržišta i napravio partnerstva sa luksuznim brendovima. Domenikali je bio zagovornik ulaska Katara i Saudijske Arabije u „F1 cirkus“, uprkos brojnim kritikama. One su uključivale i optužbe za „robovske uslove“ radnika u ovim zemljama Persijskog zaliva.

Nove nade

Iz svega navedenog deluje da za žene, makar neke od njih, nema zime u Formuli 1 u bliskoj budućnosti. To je i želja top menadžmenta, a da li će se među njima naći i potencijalne pretendentkinje za titulu, zavisi samo od njih. Vozačice poput Britanke Džejmi Čedvik, bivše trostruke šampionke serije W, koja se sada takmiči za tim IDEC Sport u Evropskoj seriji Le Man, nagoveštavaju da ono što je do pre nekoliko godina zvučalo nemoguće, možda postane stvarnost.

Žene u Formuli 1 inspirisale su i filmadžije, pa je kompanija slavne glumice Riz Viderspun, Hello Sunshine, snimila niz dokumentaraca o Akademiji. Ovom temom bavi se i serija na Netfliksu „F1: The Academy“ koja je prvi put emitovana 28. maja ove godine. Petnaest mladih žena ruši barijere u jednom od najzahtevnijih sportova na svetu, u kojem decenijama dominiraju isključivo muškarci. U nastojanju da vrate vozačicu na startnu ravninu Formule 1.

Čekamo rasplet.

izvor : Forbrs.rs.