Zašto Rusija i Ukrajina poslednjih meseci ruše mostove duboko iza fronta i šta to govori o daljem toku rata

Iako rat između Rusije i Ukrajine sve više obeležavaju napredne tehnologije, reke i dalje imaju presudnu ulogu u oblikovanju bojišta. Tokom protekle četiri godine obe strane uništile su brojne mostove duž linije fronta kako bi ometale ofanzivne operacije. Poslednjih meseci Rusija i Ukrajina proširile su ove napade gađajući mostove duboko iza neprijateljskih linija.

Cilj tih udara je da se poremete logistički pravci i oteža snabdevanje borbenih jedinica. Međutim, ova strategija ima i dugoročnije posledice. Uništavanjem mostova koji će im jednog dana biti potrebni za buduće ofanzive, obe strane možda šalju poruku da u skorije vreme više ne očekuju veliki proboj na frontu.

Zašto Rusija i Ukrajina gađaju mostove

Mostovi su oduvek bili među najvažnijim ciljevima na bojištu jer ih je teško zameniti. Predstavljaju ključne čvorove vojnih transportnih mreža. Za razliku od skladišta, mostovi se ne mogu premestiti, raspršiti niti sakriti, a njihov položaj je svima poznat, pa ih je relativno lako pronaći i pogoditi.

Još važnije, uništavanje jednog mosta može da zaustavi kretanje stotina vozila koja prevoze gorivo, municiju i pojačanja. Umesto uništavanja svakog vozila pojedinačno, jednim udarom može da se prekine čitava logistička ruta.

Ovakvi napadi postali su još značajniji jer i Rusija i Ukrajina raspolažu ograničenim kapacitetima za postavljanje vojnih mostova. Obe strane izgubile su veliki deo svojih inženjerijskih i pontonskih jedinica tokom rata, naročito prilikom pokušaja prelaska velikih reka poput Siverskog Donjeca i Oskila.

Zbog toga je zamena uništenog mosta često dugotrajan i složen posao. U pojedinim slučajevima vojnici na prvoj liniji morali su da improvizuju privremene prelaze koristeći materijal koji su imali na raspolaganju. To dodatno ukazuje na nedostatak specijalizovane opreme.

Pravi efekat ovih napada daleko prevazilazi samo uništeni most. Logističke mreže oslanjaju se na ograničen broj ključnih drumskih i železničkih prelaza. Kada jedan od njih bude uništen, saobraćaj mora da se preusmeri na alternativne pravce. A to znatno produžava svaku misiju snabdevanja.

Time se smanjuje količina zaliha koja svakodnevno može da stigne do jedinica na frontu. Istovremeno rastu potrošnja goriva i habanje vozila. Preostale rute postaju predvidljivije, pa bespilotne letelice i sistemi za dejstvo na velikim daljinama mogu da usmere napade na manji broj uskih grla.

U ratu iscrpljivanja, svi ti efekti se postepeno sabiraju i povećavaju cenu održavanja borbenih operacija.

Ruski napadi na mostove u oblastima pod kontrolom Ukrajine

Iako Rusija od početka rata sistematski gađa ukrajinsku infrastrukturu u okviru svoje kampanje strateških udara, mostovi dugo nisu bili među prioritetnim ciljevima. Međutim, poslednjih meseci postali su sve važniji. Sada se redovno pominju u dnevnim izveštajima ruskog Ministarstva odbrane o napadima na ukrajinsku vojnu infrastrukturu.

Koliki značaj Rusija pridaje uništavanju mostova pokazuje i intervju sa zamenikom komandanta jednog jurišnog odreda iz 10. tenkovskog puka.

Govoreći o strategiji zauzimanja Konstantinovke, rekao je da su ruske snage „rušile njihove mostove i prekidale njihovo snabdevanje“.

Iako nije precizirao koji su mostovi bili meta niti na koji način su uništeni, nagovestio je da je više prelaza srušeno u okviru ruske taktike infiltracije oko grada. Uništavanjem tih mostova Rusija pokušava da prekine dotok zaliha neophodnih ukrajinskim snagama za odbranu Konstantinovke.

Šire posmatrano, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je informacije o više napada dronovima i navođenim avionskim bombama na ukrajinske mostove.

Krajem juna objavljen je snimak na kojem navođena bomba FAB-500 uništava drumski most u Sumskoj oblasti kako bi poremetila ukrajinsku logistiku.

U jednom ranijem napadu istim tipom bombe uništen je most u Hersonskoj oblasti, nakon što su ruske snage utvrdile da predstavlja važnu logističku rutu.

Dodatni napadi na mostove dokumentovani su i kroz otvorene izvore i objave na društvenim mrežama.

Ukrajinski napadi na mostove u oblastima pod ruskom kontrolom

Tokom proteklog meseca ukrajinska vojska takođe je intenzivirala napade na mostove u delovima Ukrajine koje kontroliše Rusija.

Prema podacima Instituta za proučavanje rata (ISW), ukrajinske snage su nedavno gađale drumske mostove Čongar, Heničesk, Stilovij, Armjansk i most istočno od Vorone.

Ovi prelazi povezuju Krim sa okupiranim delovima Hersonske i Zaporoške oblasti i predstavljaju glavnu putnu mrežu kojom se snabdevaju ruske snage na jugu Ukrajine.

Prema dostupnim podacima iz otvorenih izvora, mnogi od ovih napada izvedeni su ukrajinskim dronovima velikog dometa. Uključujući domaće sisteme Fire Point i Behemoth.

Iako većina mostova nije potpuno uništena, oštećenja su smanjila njihov kapacitet i primorala ruske logističke konvoje da koriste alternativne pravce.

Ukrajina je istovremeno proširila kampanju i dublje na teritoriju okupiranog Krima, koji predstavlja glavno logističko čvorište Rusije za operacije na jugu Ukrajine.

Iako Kerčki most ostaje najznačajnija meta, poslednjih meseci Ukrajina se sve više fokusira na transportnu mrežu koja distribuira zalihe nakon njihovog ulaska na poluostrvo.

Tokom juna i jula ukrajinske snage pogodile su više mostova duž autoputeva M-17 i M-18, kao i železničke mostove kod Rozdoljnog i Ičkija.

Ukrajinski zvaničnici takođe su saopštili da su pogođeni mostovi duž magistrale A-291 Tavrida. Tako je poremećen jedan od glavnih logističkih koridora u regionu.

Iako ređi, ukrajinski napadi obuhvatili su i nekoliko važnih logističkih mostova na teritoriji same Rusije.

Početkom jula 2026. ukrajinske snage uništile su drumske mostove kod Šeljajeva i Urazova u Belgorodskoj oblasti, na oko 20 do 25 kilometara od granice.

Te železničke i drumske veze imaju važnu ulogu u dopremanju vojne opreme ka jugu Ukrajine. Njihovo uništavanje primorava Rusiju da teret preusmerava manje efikasnim transportnim rutama.

Osim vojnog efekta, napadi na železničku infrastrukturu stvaraju i ekonomsku štetu jer ometaju komercijalni teretni saobraćaj. To se uklapa u širu ukrajinsku strategiju napada na logistiku.

Šire posledice uništavanja mostova

Tokom protekle godine linije fronta između Rusije i Ukrajine uglavnom su se stabilizovale nakon što je Ukrajina uspostavila višeslojni sistem odbrane.

Rusija je u početku pokušavala da probije te linije, ali su je zaustavile ukrajinske „zone uništenja“ koje pokrivaju dronovi.

Kao odgovor, ruske snage prešle su na taktiku infiltracije malih jedinica kako bi zauzimale ključne položaje i ostvarivale postepene teritorijalne dobitke.

Istovremeno, Ukrajina je proširila domet svojih dronova i zone u kojima oni mogu da dejstvuju, čime je dodatno ojačala odbranu iza prve linije fronta.

Sve učestaliji napadi na mostove ukazuju na to da nijedna strana ne očekuje da će se ovaj način ratovanja uskoro promeniti.

Na početku rata i Rusija i Ukrajina uglavnom su čuvale mostove koje su planirale da koriste tokom napredovanja. To se sada očigledno promenilo.

Uništavanjem mostova duboko u operativnoj pozadini protivnika obe strane pokazuju da im je ometanje neprijateljske logistike postalo važnije od očuvanja infrastrukture koja bi jednog dana mogla da posluži za veliku ofanzivu.

Umesto priprema za manevarski rat velikih razmera, obe strane deluju usmerene na zadržavanje sadašnjih položaja, postepeno napredovanje i iscrpljivanje protivnika.

Kome to više koristi

Ovakva strategija verovatno će više pogoditi Rusiju nego Ukrajinu.

Ukrajina raspolaže kraćim linijama snabdevanja i gušćom drumskom i železničkom mrežom, što joj olakšava preusmeravanje logistike. Nasuprot tome, ruske linije snabdevanja su duže i ograničenije, pa gubitak jednog mosta ima znatno veće posledice.

Pored toga, ukrajinske operacije se sve više oslanjaju na bespilotne letelice. Njihovo funkcionisanje gotovo da nije pogođeno uništenim mostovima, jer mogu da deluju preko reka bez potrebe za prelazima.

Zbog toga je Ukrajina u boljoj poziciji da podnese posledice ove strategije, a da pritom nastavi da vrši pritisak na ruske snage.

Iako je ishod rata i dalje neizvestan, on će se jednog dana završiti. Tada će se u punoj meri videti stvarna cena uništenih mostova. Njihov nestanak imaće ozbiljne ekonomske posledice, naročito kada započne obnova pogođenih područja. Stanovnici će se suočiti sa dužim putovanjima, otežanom trgovinom i višim troškovima prevoza sve dok ne budu izgrađeni novi mostovi. Njihova obnova zahtevaće i mnogo vremena i velika finansijska sredstva.

Ipak, čini se da su obe strane spremne da prihvate te dugoročne troškove.

Neposredna vojna korist od ometanja protivničke logistike trenutno je važnija od očuvanja infrastrukture za budućnost.

Sve dok rat ostane rat iscrpljivanja, mostovi će ostati među najvažnijim metama na bojištu.

izvor : Vikram Mital, saradnik Forbes