Švajcarska nije oduvek sinonim za čistu prirodu !
Kako je prešla put od zagađenih reka do “plavog zlata”.
Tragedija iz 1963. godine pokrenula je revoluciju u upravljanju vodama i pretvorila Švajcarsku u globalnog lidera. Njihovo iskustvo nudi ključne lekcije za zemlje poput Srbije.
Šezdesetih godina prošlog veka, švajcarske reke i jezera spadali su među najzagađenije u Evropi. Vodene površine bile su prekrivene algama, prljavštinom i uginulim ribama, a u rekama kao što su Ar i Limat kupanje je bilo zabranjeno jer su se direktno u njih izlivali kanalizacija i industrijski otpad.
Promene je pokrenula jedna tragedija: naime, 1963. godine u Cermatu izbila je smrtonosna epidemija tifusa izazvana zagađenom vodom. Ova kriza navela je državu da shvati ozbiljnost situacije i da zaštiti vodne resurse.
Godine 1971. zakonom su uveli obavezno prečišćavanje otpadnih voda. Dok je 1965. samo 14 odsto stanovništva bilo priključeno na sisteme za prečišćavanje, ta brojka je u međuvremenu porasla na impresivnih 98 odsto.
Ovaj podatak posebno dolazi do izražaja kada se uporedi sa situacijom u Srbiji, gde danas tek oko 15% stanovništva ima pristup sistemima za prečišćavanje otpadnih voda – što je gotovo identičan procenat koji je Švajcarska imala pre šezdeset godina.
Upravo zbog toga, njihovo iskustvo nudi dragocene lekcije.
Uspeh Švajcarske nije bio slučajan. Vlada kontinuirano ulaže značajna sredstva u kvalitet vode.
Srbija u oblasti prečišćavanja otpadnih voda značajno zaostaje za evropskim standardima, kao Švajcarska 60ih godina prošlog veka.
Naša zemlja trenutno prečišćava između 15 i 20 odsto ukupno proizvedenih otpadnih voda, što svrstava našu zemlju na dno evropske liste. Mnogobrojna postrojenja su van funkcije ili ne postižu zadovoljavajuće rezultate, a celokupan sistem opterećen je nedostacima u infrastrukturi, nedostatkom obučenog kadra i neusklađenim finansiranjem.
Prema zvaničnim podacima iz 2022. godine, Švajcarska je u upravljanje otpadnim vodama investirala preko dve milijarde evra, odnosno oko 200 evra po glavi stanovnika. To je duplo više u odnosu na engleske i velške kompanije, prenose mediji.
Osim osnovnog prečišćavanja, Švajcarska je postala svetski lider u uklanjanju mikropolutanata – sićušnih hemijskih čestica iz lekova, kozmetike i sredstava za čišćenje koje prolaze kroz standardne filtere. Prva su zemlja u svetu koja je 2016. godine zakonski regulisala uklanjanje ovih štetnih materija.
U Viletu, blizu Ženeve, nalazi se jedno od vodećih postrojenja za prečišćavanje vode koje svake sekunde može da obradi 250 litara otpadne vode. Proces se sastoji od više faza: prvo se mehanički uklanja vidljivi otpad, potom se organske materije razlažu biološkim putem, a na kraju se voda propušta kroz aktivni ugalj koji upija oko 80 odsto preostalih mikropolutanata.
Švajcarska nastavlja modernizaciju. Oko sedam postrojenja godišnje dobija ovu naprednu tehnologiju, a plan je da do 2040. njihov ukupan broj dostigne 140.
Sledeći švajcarski pristup, Evropska unija (EU) donela je prošle godine odluku da počev od 2045. i njihova postrojenja moraju da uklanjanju mikropolutante.
Od moćne Rajne koja protiče kroz kosmopolitski Bazel do pitomog Ara koji lenjo vijuga kroz slikovitu prestonicu Bern, reke u švajcarskim gradovima ponovo su postale omiljeno utočište za kupače u toplim letnjim danima.
Ova transformacija vode koja je u prošlosti bila opasna po zdravlje iziskivala je političku volju, dobre zakone i velika finansijska ulaganja. Nekada zagađene reke postale su, kako to Švajcarci kažu „plavo zlato”, demonstrirajući jasan putokaz za obnovu vodotokova širom sveta, posebno u kontekstu ubrzanih klimatskih promena i posebno u zemljama poput naše.
izvor : N1
naslovna fotografija: PutniKofer.hr
