Sudar stvarnosti za Orbana i Mađara: Forbes pogled iz Budimpešte na kraj jedne mađarske ere

Parlamentarni izbori u Mađarskoj 2026. godine, održani u nedelju, doneli su politički zemljotres. Pokret star jedva dve godine ostvario je ubedljivu pobedu nad aktuelnom vlašću koja je, prema navodima, koristila punu snagu države – uključujući i obaveštajne službe – kako bi ostala na vlasti.

Kasno uveče 12. aprila, sa prebrojanih 99% glasova, stranka Tisa, predvođena Peterom Mađarom, osvojila je 138 mesta u parlamentu koji ima 199 poslanika. Orbanova stranka Fides pala je na 55 mandata (sa 135 pre četiri godine), dok je krajnje desničarska Mi Hazank ušla u parlament sa pet mandata.

Tisa je porazila ključne ljude Fidesa i odnela ubedljive pobede čak i u simboličnim uporištima vladajuće stranke. Uključujući budimpeštanski okrug u kojem žive Viktor Orban i njegov prijatelj iz detinjstva, danas najbogatiji čovek u Mađarskoj Lerinc Mesaroš. Kao i Felčut, Orbanovo rodno mesto, gde je poznato da je izgradio stadion pored svoje vikendice.

Kako se to dogodilo? Ovo je kratak pogled iz Budimpešte.

Viktor Orban je 2010. obezbedio većinu u proporcionalnijem, dvokružnom izbornom sistemu. Globalna ekonomija se oporavljala od krize iz 2008, dok je odlazeća socijalistička vlada pod tehnokratskim premijerom Gordonom Bajnaijem već sprovela bolne mere štednje povezane sa uslovima pomoći EU i MMF-a. Političku cenu tih mera Orban nije morao da plati.

Mađarska je postala jedan od najvećih korisnika sredstava EU, dok je nemačka ekonomija ubrzavala. Kao integrisani deo evropske ekonomije, Mađarska je u drugoj polovini 2010-ih postala jedan od dobitnika globalizacije. Zaposlenost je dostigla rekordne nivoe.

U međuvremenu, pobeda Fidesa 2010. praktično je razbila opoziciju. Orban je imao i političke i ekonomske alate da dugoročno oblikuje zemlju.

Uspon i promena Orbana

Viktor Orban se prvi put pojavio na nacionalnoj sceni 1989. godine, kada je održao prkosni govor na Trgu heroja u Budimpešti. Postao je prvi istaknuti glas koji je zahtevao povlačenje sovjetskih trupa iz Mađarske.

Mladi pravnik, koji je studirao liberalizam na Oksfordu uz stipendiju fondacije Džordža Soroša, vratio se u domovinu na početku demokratske tranzicije i brzo napredovao. Već 1998. bio je premijer u svom prvom mandatu.

Njegove prve godine na vlasti, prema većini ocena, bile su uspešne. Ipak, posle samo jednog mandata, njegova vlada je pala. Trenutak koji je kasnije jedan partijski insajder opisao rečima: „Bili smo u vladi, ali ne i na vlasti”. Taj poraz označio je prekretnicu. Mnogi upravo tu vide početak Orbanovog zaokreta ka populističkoj, na moći zasnovanoj, političkoj strategiji.

Fides se transformisao u manje demokratsku, visokocentralizovanu partiju. Okupljenu oko jednog lidera. Lojalnost je sve više zamenjivala stručnost.

Kada se 2010. vratio na vlast, Orban je bio znatno drugačiji lider i odlučio je da izgradi državu po meri svoje partije.

Visoka cena ostanka na vlasti

Nasledio je zemlju oslabljenu nakon osam godina socijalističke vlasti. Prvi put u svojoj političkoj karijeri osvojio je dvotrećinsku većinu u parlamentu. Sa tom moći brzo je pristupio promeni Ustava Mađarske. Cilj je bio jasan: učvršćivanje vlasti. Taj prioritet nadvladao je sve ostalo.

Usledila je izgradnja dugotrajnog političkog sistema. Na tri naredna izbora Fides je ponovo osvajao ustavne većine. Ovog puta po izbornim pravilima oblikovanim tokom Orbanove vlasti. Time je dodatno učvrstio svoju kontrolu. Mađarska je platila visoku cenu da bi Orban ostao na vlasti.

Do 2026. godine, Mađarska je postala jedna od najsiromašnijih i najkorumpiranijih zemalja u EU. Javne usluge su se pogoršavale, a politika moći potisnula je kreiranje javnih politika. Godinama je vlada upravljala uglavnom dekretima. Najpre se pozivajući na migracije, zatim na rat. Istovremeno je sistematski preuzimala ključne institucije. Ništa nije ukazivalo na to da bi sistem mogao da se uruši za samo dve godine.

Šta se dogodilo?

Slabi ekonomski rezultati

Gledano sa strane, najjednostavnije objašnjenje je ekonomsko. Mađarska ekonomija nije rasla četiri godine, dok je kumulativna inflacija dostigla 47%. Zemlja je očigledno zaostala za regionalnim konkurentima.

Raniji rast životnog standarda je stao. Stotine hiljada Mađara su iz prve ruke osetile da toliko promovisani „mađarski model“ nije stvarni model, već politički proizvod.

Centralizovana ekonomija „visokog pritiska“ nije uspela da stvori zamajac rasta. Nije bilo vidljivog motora razvoja. Premijer – fokusiran na međunarodnu scenu – delovao je spremno da zanemari ključna sredstva iz EU.

Fides je dugo održavao percepciju kompetentnosti. Ali kako su se ekonomske prilike pogoršavale, ta percepcija se urušila. Zapravo, gubitak poverenja u sposobnost upravljanja bio je za birače još važniji od samih ekonomskih podataka. Ekonomija je samo učinila neuspeh vidljivim.

Moralni slom

Državni dom za decu u Bičkeu – blizu Felčuta – godinama je bio predmet optužbi da je njegov direktor zlostavljao decu. Nakon godina nečinjenja, na kraju je osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu. Jedan od njegovih zamenika pokušao je da izvrši pritisak na žrtve da povuku iskaze i takođe je osuđen.

Pre dve godine, jedan advokat iz unutrašnjosti primetio je u pravnom časopisu da je tom zameniku predsednica Katalin Novak, uz odobrenje ministarke pravde Judit Varge, odobrila pomilovanje.

To se dogodilo u trenutku kada je vlada vodila kampanju „zaštite dece“, u kojoj je pedofiliju povezivala sa homoseksualnošću kako bi stvorila novog političkog neprijatelja. Skandal – koji je razotkrio portal 444.hu – primorao je i Novak i Vargu da podnesu ostavke.

Do danas nije dato jasno objašnjenje zašto je pomilovanje dodeljeno osobi koja je štitila osuđenog zlostavljača. I koja je ionako bila na nekoliko meseci od izlaska iz zatvora.

Ovaj slučaj razorio je moralni narativ vlade. Otkrio je i sistemske propuste u zaštiti dece. I to da su visoki zvaničnici intervenisali u slučaju povezanom sa zlostavljanjem dece. Time je srušena slika moralne nadmoći koju je Fides godinama gradio.

U tom kontekstu, bivši suprug Judit Varge, Peter Mađar, pojavio se na nezavisnom Jutjub kanalu Partizan. Podneo je ostavku na državne funkcije i počeo otvoreno da govori o unutrašnjem funkcionisanju režima.

Za nekoliko dana, intervju su pogledali milioni. Za nekoliko nedelja, Mađar je odlučio da uđe u politiku.

Kolaps konstruisane stvarnosti

U završnim nedeljama kampanje, poruke Fidesa postajale su sve nekoherentnije. Stranka Tisa predstavljana je kao marioneta Ukrajine i Brisela, infiltrirana ukrajinskim špijunima, koji su, paradoksalno, prethodno navodno pokušavali da sruše Orbana.

Ulice Budimpešte bile su preplavljene plakatima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Čak više nego Orbanovim. Antiukrajinski narativ dominirao je svime. Paralelna stvarnost u kojoj bi Tisa uvukla Mađarsku u rat. A svako ko se suprotstavlja Fidesu bio je označen kao zagovornik rata.

Ta konstruisana stvarnost na kraju nije sadržala nikakvu stvarnu realnost – i urušila se.

Mađarski birači su se zasitili stalnih kampanja protiv izmišljenih spoljašnjih neprijatelja. „Antiratni“ narativ koji je bio uspešan pre četiri godine izgubio je snagu. Iako je zabrinutost zbog rata ostala, većina Mađara više nije videla realan rizik da bude uvučena u njega.

Ogromna propagandna mreža Fidesa – gotovo 300 medija – dugo je obezbeđivala disciplinu poruka. Međutim, kako su se narativi sve više udaljavali od stvarnosti, njihova efikasnost je opadala.

Kada su velike tehnološke platforme poput Mete i Gugla zabranile političko oglašavanje u EU zbog regulatorne složenosti, onlajn domet Fidesa naglo je opao. U jednom trenutku, provladini akteri bili su među najvećim oglašivačima na Meti u Evropi.

Politika ispred ljudi

Izbori daju legitimitet autoritarnim sistemima. Čak i prazni demokratski okviri zahtevaju izbornu potvrdu da bi opstali.

Ali Orban je sve više stavljao politiku ispred ljudi – na dva nivoa.

Prvo, težio je ulozi na globalnoj sceni. Postigao je vidljivost. Lider na čije se pozive javljaju od Vašingtona do Pekinga. Ipak, njegov uticaj je često bio ograničen.

Dok je gradio taj međunarodni imidž, izgubio je kontakt sa biračima kod kuće. Takođe je zanemario obnovu partije. Nakon odlazaka Novak i Varge, Fides se suočio sa generacijskim vakuumom, dok su mlađi birači ulazili u biračko telo.

Drugo, Fides je proširio politiku na sve sfere života. U njegovom pogledu na svet, samo njegove pristalice pripadale su „nacionalnoj strani“. Svi ostali postajali su neprijatelji: Brisel, Soroš, LGBTQ zajednice, nevladine organizacije, novinari.

Ova strategija „centralnog polja sile“ duboko je polarizovala društvo. Ipak, paradoksalno, saradnja preko političkih linija je i dalje funkcionisala u praksi. Na primer, među članovima biračkih odbora delegiranim od različitih partija.

Kako je Tisa jačala, Orban se vratio „terenskoj politici“, organizujući javne tribine prvi put posle više od decenije. Ti susreti su razotkrili tenzije. U Đeru, nekadašnjem uporištu Fidesa, povikao je na demonstrante: „Radite za Ukrajince, hoćete da šaljete mađarski novac Ukrajini“.

Možda je to bio njegov trenutak koji ga je najviše ogolio. Koji pokazuje lidera sve udaljenijeg od birača.

Ne postoje izolovane greške

Nakon skandala sa pomilovanjem, Fides je napravio niz neuobičajenih grešaka. Vremenom se pokazalo da to nisu izolovani incidenti već sistemski problemi.

Partija je izgradila stalnu kampanjsku mašineriju, optimizujući sve za maksimizaciju glasova. Samo upravljanje državom postalo je sporedno.

Javne usluge su se pogoršale: zdravstvo, obrazovanje, policija. Kampanja Petera Mađara konstantno je isticala ovu ključnu temu. Da država više ne funkcioniše za svoje građane.

Birači su sve više shvatali. Problem nisu pojedinačni politički promašaji, već sistem koji nije osmišljen da im služi.

U završnim nedeljama pojavili su se izveštaji da su obaveštajne službe pokrenule operacije protiv Tise. Čak su i provladini mediji povremeno pravili omaške, koristeći izraz „državna bezbednost“ – relikt iz komunističkog perioda – umesto „nacionalna bezbednost“.

To je naglasilo dublju stvarnost. Državni resursi bili su preusmereni da služe partijskog moći.

Od partije do pokreta

Ključni uspeh Tise bio je u tome što je uspela da kanališe frustraciju politički neangažovanih građana – posebno mladih – u aktivno delovanje.

Kroz lokalna „ostrva Tise“, pokret je funkcionisao manje kao klasična politička partija, a više kao građanska mreža. Mnogi su u tom procesu pronašli i svrhu i zajednicu u izgradnji demokratske organizacije.

Demokratija odjednom nije bila samo događaj jednom u četiri godine. Postala je svakodnevna praksa.

Pored mladih, Tisa je mobilisala još dve ključne grupe: intelektualce i žene.

Regrutovanjem kredibilnih i visokokompetentnih profesionalaca, stranka je pokazala da je stručnost važnija od lojalnosti. Takođe je ušla u nove prostore. Neočekivano i u frizerske salone i društvene mreže niše. Influenserke su počele da razgovaraju o politici sa publikom od više desetina hiljada ljudi.

Politički diskurs se proširio na mesta koja tradicionalno nisu bila deo mađarske, dominantno muške javne sfere.

Birači sa najmanje srednjim obrazovanjem, posebno u manjim gradovima, izlazili su u većem broju. I mnogi su podržali opoziciju.

Za mnoge, izborni rezultat iz 2026. deluje kao kolektivni čin. Za razliku od prethodnih tranzicija – bilo elitno vođene promene 1989–90. ili Orbanove reorganizacije 2010. – ova promena nosi širi osećaj zajedničkog vlasništva.

Hibris

Pad autoritarnih lidera često je vođen hibrisom.

Fides je izgradio realnost za svoje birače – i počeo da veruje u nju. Lojalnost je zamenila unutrašnju kritiku. Upozoravajući signali su nestali.

Čak i u završnim nedeljama, provladini mediji tvrdili su da Tisini događaji okupljaju mali broj ljudi. Uprkos jasnim dokazima suprotnog. Mađar je privlačio desetine hiljada ljudi, čak i u tradicionalnim uporištima Fidesa.

U međuvremenu, vlada je precenjivala sopstveni globalni značaj. Procureli razgovori između ministra spoljnih poslova Petera Sijarta i ruskog Sergeja Lavrova otkrili su upadljivo neravnotežu u tonu – što su mnogi tumačili kao podređenost.

Mađari su i dalje snažno pro-EU. Ipak, vlada je delovala kao da je usklađena sa Moskvom bez jasnog objašnjenja. Uprkos kupovini ruske energije po tržišnim cenama.

U sopstvenoj eho-komori, Fides je pretpostavio da neće biti pozvan na odgovornost.

Koja je pouka?

Sve dok demokratski okviri postoje – čak i nesavršeni – oni moraju biti korišćeni.

Demokratija nije jedan dan svake četiri godine. Ona je kontinuirani sistem učešća.

Kada je mađarsko društvo to prepoznalo, uklonilo je naizgled neuništivu strukturu moći.

Cena: 16 godina i procenjenih 20 milijardi evra izgubljenih sredstava EU.

Skupa lekcija. Ali možda i trajna.

Orban i njegovi saveznici izgradili su svet za sebe – ali ne i državu.

Jer država pripada svima. A da je to bio cilj, oni bi je i štitili.

izvor : Gerge Žiboraš, glavni urednik Forbes Mađarska