Šta novi model proširenja EU donosi zemljama Zapadnog Balkana?
Evropska unija planira postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana, povezujući finansijsku pomoć sa reformama i investicijama.
- EU uvodi postepenu integraciju kandidata, uz raniji pristup politikama i finansijskim mehanizmima pre formalnog članstva.
- Za Zapadni Balkan podrška ostaje vezana za reforme i investicije, a kroz Plan rasta predviđeno je do šest milijardi evra do 2027. godine.
Evropska unija želi da promeni način na koji se priprema za buduće proširenje i da zemljama kandidatima ponudi jasniji i predvidljiviji put ka članstvu. Novi pristup, predstavljen u Strazburu, predviđa da se proces pristupanja ne završava tek ulaskom u Uniju, već da se zemlje kandidati postepeno uključuju u evropske politike, finansijske mehanizme i druge koristi članstva i pre formalnog pristupanja.
Zapadni Balkan je pritom jedan od ključnih delova tog procesa. Evropska komisija već kroz postojeći Plan rasta za region povezuje finansijsku podršku sa reformama i investicijama, a novi okvir trebalo bi da taj princip dodatno razvije i pripremi buduće članice za način na koji se upravlja novcem i sprovode politike unutar EU.
Komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da Komisija želi da proces učini operativnijim i predvidljivijim, posebno za zemlje koje su najviše napredovale.
Kao četiri predvodnice izdvojila je Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, za koje će, kako je najavila, 28. oktobra biti predstavljene okvirne mape puta sa narednim koracima, vremenskim okvirima i jasno definisanim ciljevima.
“Želimo da im pomognemo da održe tempo reformi, a te mape puta će definisati naredne korake. One će sadržati okvirne vremenske rokove i jasno definisane ciljeve. To će nam obezbediti veću predvidivost na putu ka pristupanju”, rekla je Kos.
Iako će prve mape puta biti namenjene najnaprednijim kandidatima, Kos je naglasila da se novi pristup ne odnosi samo na njih. Govoreći o zemljama koje trenutno nisu u grupi predvodnica, ona je napravila poređenje sa automobilom, poručujući da mapa puta ima smisla tek kada postoji stvarni napredak u reformama.
“Svesni smo da će neke od zemalja upitati: ‘Gde smo mi?’ Ali, kada sam govorila o mapama puta, one su tu za sve, ali imaju smisla samo za one koji su napredovali. Da, ima smisla da im se napravi mapa puta”, rekla je Kos.
“Uporedila bih ovo sa automobilom. Ako motor nije upaljen, nema nikakvog smisla da ga guramo. Motor može samo da radi ako ima goriva, a gorivo su reforme”, dodala je evropska komesarka.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Izveštaji Evropske komisije o napretku svih zemalja Zapadnog Balkana biće objavljeni 28. oktobra, zajedno sa mapama puta za četiri zemlje koje su trenutno najviše napredovale.
Novac kao deo novog modela
Jedan od važnijih elemenata novog pristupa odnosi se na finansiranje. U dokumentu Komisija navodi da priprema za buduće finansijske aranžmane počinje još pre pristupanja, a da podrška EU treba da pomogne kandidatima da sprovedu reforme, ojačaju administrativne kapacitete i smanje ekonomske, socijalne i teritorijalne razlike.
“Za Zapadni Balkan je već predviđeno do šest milijardi evra kroz Plan rasta za period od 2024. do 2027. godine. Sredstva su povezana sa dogovorenim reformama i investicijama, a isplate zavise od ispunjavanja utvrđenih uslova,” navodi se u dokumentu.
Time se, prema zamisli Komisije, finansijska pomoć ne posmatra samo kao podrška zemljama kandidatima, već kao instrument kojim se reforme ubrzavaju i usmeravaju ka približavanju standardima EU.
Ovaj princip trebalo bi da bude dodatno razvijen kroz predloženi instrument “Globalna Evropa”, čiji je okvir za period od 2028. do 2034. godine predviđen na 200 milijardi evra.
Njegov stub “Evropa” trebalo bi da objedini bespovratna sredstva, zajmove, budžetske garancije i tehničku pomoć, uz mogućnost da se podrška prilagođava potrebama pojedinačnih zemalja i njihovom napretku u procesu pristupanja.
Planovi zasnovani na učinku trebalo bi da povežu finansijsku podršku sa reformama, investicijama i postepenom integracijom. Istovremeno, zemlje kandidati bi kroz taj proces trebalo da se pripremaju za sisteme planiranja, upravljanja i kontrole koji postoje u državama članicama.
Drugim rečima, cilj je da se prepristupno finansiranje ne prekine naglo onog trenutka kada zemlja postane članica, već da se kroz period pripreme postepeno uvede u način funkcionisanja finansiranja unutar EU.
Crna Gora kao prvi primer
Crna Gora u novom modelu ima posebno mesto, jer je Komisija već napravila prvi finansijski paket za jednu zemlju kandidata. Paket je predstavljen 30. juna 2026. godine i, kako se navodi u dokumentu, predstavlja prvi put da je ovaj pristup primenjen.
Plan “Globalna Evropa” za Crnu Goru trebalo bi da bude pripremljen u skladu sa zahtevima budućih Nacionalnih i regionalnih partnerskih planova, dok bi po pristupanju bio preveden u okvir koji se primenjuje na države članice.
Time bi trebalo da se očuva kontinuitet finansiranja i izbegnu nepotrebne administrativne promene. Crna Gora bi nakon članstva mogla da učestvuje u budžetu EU i kao korisnik i kao uplatilac, dok bi dodatna sredstva i prenos već dostupnih resursa trebalo da spreče nagli pad finansiranja.
Važno je, međutim, da Komisija naglašava da ovaj finansijski paket ne prejudicira ni datum pristupanja Crne Gore ni ishod pregovora o budućem višegodišnjem finansijskom okviru EU.
Istovremeno, Kos je najavila da će upravo na Crnu Goru prvo biti primenjen i novi zajednički okvir za zaštitne mehanizme, s obzirom na to da je priprema sporazuma o pristupanju već u toku.
“Primenićemo ih prvo na Crnu Goru, s obzirom na to da već radimo na pripremi sporazuma o pristupanju”, rekla je Kos.
Članstvo bez prečica
Iako novi pristup donosi mogućnost postepene integracije i ranijeg pristupa pojedinim koristima članstva, Komisija insistira na tome da se osnovno pravilo proširenja ne menja.
Kos je naglasila da veća predvidivost ne znači prečicu do članstva i da će se napredovanje i dalje zasnivati na pojedinačnim dostignućima svake zemlje kandidata.
Komisija će, kako je najavila, do kraja oktobra napraviti pregled postojećih instrumenata postepene integracije i predložiti ambiciozniji pristup. Cilj je da zemlje kandidati budu sve više uključene u EU i pre formalnog članstva, ali uz jasnu vezu između napretka u reformama i koristi koje dobijaju.
Istovremeno, Brisel želi da pripremi i samu Uniju za prijem novih članica. Kos je ukazala na potrebu za efikasnijim institucijama i fleksibilnijim donošenjem odluka, kao i za mehanizmima koji bi omogućili odlučniji odgovor na ozbiljna kršenja pravila, uključujući mogućnost obustave finansiranja ili ograničavanja prava glasa.
“Sada ćemo ove ideje razmotriti sa državama članicama i raditi na tome da stvorimo veću, ali i snažniju Evropsku uniju, sposobnu da sama oblikuje svoju budućnost”, rekla je Kos.
Novi dokument tako proširenje postavlja kao proces koji počinje mnogo pre formalnog članstva. Za zemlje Zapadnog Balkana to znači više mogućnosti za postepeno uključivanje u evropske politike i finansijske tokove, ali istovremeno i jasniju vezu između onoga što dobijaju od EU i onoga što moraju da sprovedu kod kuće.
Za one koje napreduju, Brisel najavljuje konkretnije mape puta. Za ostale, poruka ostaje ista – put je otvoren, ali “gorivo” tog puta ostaju reforme.
izvor : eu upravozato
