Srbija i Trampova odluka da suspenduje sankcije Rusiji: Ostaje li NIS u ruskim rukama?

Trampova odluka s kraja prošle nedelje da stopira primenu takozvanog Grejemovog zakona o ruskim sankcijama smirila je cene nafte. Ali uznemirila svetsku javnost. Naime, odluka američkog predsednika da na neodređeno obustavi primenu dela zakona Lindzija Grejema o uvođenju sankcija Rusiji i Iranu, doživljena je među zaštitnicima Ukrajine kao držanje Putinove strane.

Trampova izjava da je ovo uradio „da Rusiju zadrži za pregovaračkim stolom“, ocenjuje se suprotno. Da je ovo zapravo propast težnji da se na ovaj način Rusija primora na mirovni dogovor sa Ukrajinom. Dakle, Tramp sa jedne strane tvrdi da nije želeo produbljivanjem sankcija da otera Rusiju iz pregovora. Protivnici njegove odluke veruju da je upravo to uradio.

I dok američki predsednik u odluci da zamrzne primenu pomenutog zakona, iako je prethodno 18. septembra potpisao isti, tvrdi da je to u nacionalnom interesu SAD-a, svetski analitičari to tumače kao čist predizborni potez. Odnosno njegovu nakanu da smiri cene i utiče tako na šanse svoje stranke na predstojećim izborima. Podsetimo da je ovome prethodila i odluka da se ruski dizel uvozi u Sjedinjene Države.

Zvanična Moskva ovaj njegov potez naziva „važnim i istorijskim“, dok Zelenski to doživljava kao Trampovo svrstavanje na stranu Putina u ovom ratu.

I Srbija ovde ima svoj interes. Rešenje pitanja vlasništva nad Naftnom industrijom Srbije. Naime, licenca za operativni rad NIS-a ističe 30. septembra. Isti dan ističe i licenca za pregovore MOL-a i Gasproma o kupovini većinskog udela u NIS-u. Licence je američki OFAC odobrio početkom ovog meseca.

Forbes Srbija istraživao je šta ovo može značiti za NIS? Da li je najnovija odluka Trampa da suspenduje sankcije korak bliže ka postizanju mirovnog dogovora? A time i korak bliže ka ruskom ostanku u NIS-u?

Šta je Tramp zaustavio

U odluci koju je potpisao, Donald Tramp kaže da je „18. septembra ove godine potpisao Grejemov zakon. Njime je predviđeno uvođenje određenih sankcija stranim licima, ograničenja koja se odnose na određena lica, kao i carinske dažbine na robu koja se u SAD uvozi iz Rusije i određenih drugih zemalja“.

Dalje, on podseća da se jednim članom ovog zakona predsedniku SAD-a daje ovlašćenje da izuzme od primene bilo koju odredbu koja se odnosi na strano lice, odnosno carinsku dažbinu. I to pod uslovom da Kongresu dostavi pisanu potvrdu da je takvo izuzeće u nacionalnom interesu SAD-a.

Zakon je, naime, predviđao da se carinska stopa na robu poreklom iz Rusije povećava za 500 odsto na vrednost robe. Kao i da se carinska stopa na robu iz pet najvećih zemalja uvoznica sirove nafte i prirodnog gasa poreklom iz Rusije povećava za 100 odsto na vrednost robe.

I to ukoliko ta zemlja svesno izvrši nabavku nafte ili gasa poreklom iz Rusije 18. oktobra ili nakon tog dana, jer je tada zakon trebalo da stupi na snagu.

U Trampovoj odluci o prolongiranju primene ovih sankcija kaže se da će predstavnik SAD-a zajedno sa administracijom pratiti okolnosti u vezi sa uvozom nafte i gasa ruskog porekla. I da će o tome redovno obaveštavati samog Trampa, a time i predlagati dalje mere.

Jesmo li bliže miru

Ovakva odluka Donalda Trampa izazvala je revolt i među republikancima i među demokratama. Pogotovo što je Grejemov zakon donet uz dvostranačku saglasnost.

Zapadni analitičari, što američki što evropski, ovu odluku Donalda Trampa tumače kroz prizmu izbora i potrebe da smiri cene nafte i derivata i time utiče na birače u SAD-u. Oni oštriji, pak, veruju da je Tramp ovim potezom otvoreno stao na stranu Putina i okrenuo i Ukrajini i Evropi leđa.

U autorskom tekstu za dnevni list Danas, nekadašnji diplomata Slobodan Raković kaže, pak, da demokrate u SAD-u, poput senatorke Elizabet Voren napadaju Trampa da popušta Vladimiru Putinu. Ali da ćute o tome da je ulog zapravo cena goriva i rat sa Iranom.

„I dok Vašington bez pardona ublažava sankcije i izdaje odobrenja za uvoz ruskog dizela sve do aprila 2027, Evropska unija u isto vreme sprema svoj 22. paket sankcija Rusiji. Raskol je potpun.

Amerika gleda samo svoj interes, a Evropu ostavlja da kroz ispražnjene zalihe i skupe račune shvati da je slepo praćenje Vašingtona vodi u čisto žrtvovanje sopstvene ekonomije i bezbednosti.

Ovde se potvrđuje ona stara misija Henrija Kisindžera: „Opasno je biti američki neprijatelj, ali biti njen prijatelj je fatalno“. Tu lekciju danas zajedno uče i Zelenski i Evropska unija“, piše ovaj bivši ambasador.

On kaže da Tramp nije promenio stranu, on samo brani svoju fotelju i američki interes… „Na kraju, rat, naoružanje i energetsku krizu u potpunosti plaća Evropa“.

Trampova politika fleksibilnosti

„Ne može se tvrditi da su odnosi Moskve i Vašingtona dobri, odnosno da je ovo dokaz da je američka spoljna politika naklonjena Rusiji. Postoji u američkom establišmentu segment spoljne politike koji kontinuirano naginje ka Ukrajini u ovom sukobu.

I tu nema radikalnog zaokreta. Sa druge strane, jasno je da Tramp i njemu bliski ljudi imaju želju da ne radikalizuju politiku prema Rusiji, u smislu produbljivanja sukoba“, kaže za Forbes Srbija Strahinja Obrenović, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Naš sagovornik ističe da ove odnose treba posmatrati i kroz prizmu sukoba na Bliskom istoku. Odnosno neizvesnosti koja se dešava na energetskom i naftnom tržištu.

„Vidljiva je fleksibilnost u Trampovoj politici. U smislu igranja između eskalacije i deeskalacije sukoba. Jasno je da stalnim odlaganjem većeg pritiska na Rusiju, kada govorimo o sukobu u Ukrajini, Tramp igra na toj liniji fleksibilnosti“.

Obrenović podseća da je vidljiva politika prolongiranja primene sankcija, ne samo kada govorimo o NIS-u. Nego i u slučaju drugih ruskih kompanija, poput Lukoila ili Rosnjefta.

Ostaje li NIS ruski

Naš sagovornik kaže da je teško tvrditi kakva će ubuduće biti politika SAD-a prema Rusiji i sankcijama. Govoreći o uticaju ovakve odluke na NIS ili potpuno ukidanje sankcija Rusiji, on kaže:

„Jasna je namera Rusije da ostane u ovoj zemlji i zadrži vlasništvo u NIS-u. To nije samo ekonomska, već geopolitička odluka. I dok god joj odluke američke administracije budu išle na ruku, ona neće izaći iz vlasništva“, kaže Obrenović.

On dodaje da veruje da se uprkos demantiju zvaničnika i u Srbiji i u mađarskom MOL-u, pregovori između dve kompanije o prodaji ruskog udela u NIS-u sada ne vode.

„Ne mogu sa sigurnošću ovo reći, ali činjenice da su okvirni dogovor i glavni elementi kupoprodajnog ugovora dogovoreni pre 10 meseci, a da nema konačnog ugovora, govore da je ozbiljno zapelo. Odnosno da Gasprom ne želi da proda udeo u NIS-u“.

Podsetimo, kako je Forbes Srbija već pisao, prema saznanjima od izvora bliskih vlasti, pregovori MOL-a i ruskog Gasproma o kupovini većinskog paketa akcija NIS-a su praktično propali.

Ukidanje sankcija kao trenutno olakšanje

Stefan Vladislavljev, programski direktor Fondacije BFPE kaže za Forbes Srbija da bi čak i povlačenje sankcija prema Gaspromu, odnosno vlasništvu u NIS-u samo kratkoročno moglo da obezbedi Srbiji i ovoj kompaniji veći manevarski prostor.

„Ukoliko do toga dođe i NIS ostane većinski ruski, to neće ublažiti sistemske nedostatke koji su postali očigledni po uvođenju sankcija. Naime, postojanje visokog nivoa zavisnosti od jednog dobavljača u sektoru energetike čini sistem snabdevanja kompromitovanim.

To dovodi do prelivanja rizika i izazova i za ostale sektore. Poenta je, ako Gasprom ostane većinski vlasnik NIS-a, Srbija će i dalje biti izložena rizicima u oblasti snabdevanja energentima. I biće energetski zavisna od stranih aktera“, ističe Vladisavljev.

izvor : Forbes.rs