Silvana, lepotica tužnog glasa i tragične slave !!!

“Kada odsvira poslednja pesma, nastupao je strah od samoće”.

Kada se preselila u Beograd, dodeljeno joj je umetničko ime Silvana, po italijanskoj glumici Silvani Mangano, na koju je ljude izuzetno podsećala.

Pevačica Silvana Armenulić upamćena je kao najistaknutija pevačica narodne muzike u Jugoslaviji. Njen glas obeležio je jedne od najvećih hitova nekadašnje države, koji i dalje žive u dušama kafana.

Ona je muzikom i velikim darom za pevanje uspela da pobegne od bede i nesreće koja je njenu porodicu zadesila, ali je blistav život provela strahujući.

Mladost

Zilha Bajraktarević, poznatija kao Silvana Armenulić, rođena je 18. maja 1939. godine u Doboju. Odrastala je u porodici bosanskih Muslimana, uz oca Mehmeda i majku Hajriju. Bila je treće najstarije dete od njih 13. Majka joj je bila domaćica, dok je otac radio u poslastičarnici.

Kao veoma mala, obolela je od difterije, ali je preživela. Nažalost, u sličnom periodu je njen mlađi brat, Hajrudin, preminuo. Njihov otac je to sve teško podnosio i smatrao je da bi mu alkohol ulepšavao sliku stvarnosti, zbog čega je sav teret pao na leđa njihove majke. U jednom intervjuu kasnije navela je kako joj je najveća želja bila da pomogne svojoj majci.

Zilha je oduvek volela muziku, a talenat za pevanje video se još od malih nogu. Međutim, od oca nije imala podršku. Kada se 1947. upisala u školu, na poklon je dobila mandolinu, koju je obožavala da svira.

Ubrzo, zbog odvojenosti oca od porodice, poslastičarnica je propala, što je mnogo otežalo stvari.

Mali koraci do velike karijere

Zilha je godinama težila da se profesionalno bavi pevanjem i od tog sna nije odustala. Sa 14 godina je svraćala po kafanama i pevala za sve pirisutne, kada ju je zapazio Aca Stepić, poznati kompozitor i harmonikaš. Njen glas ostao je duboko urezan u njegovom pamćenju. Godinu dana kasnije, odlazi u Sarajevo da živi kod tetke, a od pevanja nije odustajala, već je sa 16 godina počela da za novac peva po kafanama.

Jedne noći upoznaje harmonikaša Ismeta Alajbegovića Šerba, kojeg je oduševila glasom. Pozvao ju je da se priključi njihovom bendu, što je nakon pristanka roditelja i učinila. Šerba joj je ponudio hranu, prenoćište, ali i platu od 20.000 dinara. Tog momenta započinje njena profesionalna karijera.

Kada se preselila u Beograd kako bi nastavila da očarava mikrofonom, odlučili su da joj dodele umetničko ime Silvana, po italijanskoj glumici Silvani Mangano, na koju je ljude izuzetno podsećala.

Silvana Armenulic, Silvana Mangano
Foto: Youtube, Wikimedia/Mondadori Publishers

Kada se jedne noći pripremala za nastup 1958. godine, odlučila je da prošeta Leskovcem, ne bi li uhvatila malo svežeg vazduha. Šetajući naišla je na jednog mladića koji je spavao na klupi. Probudila ga je i sela do njega, počevši komunikaciju sa mladićem, kasnije velikim Tomom Zdravkovićem. On je došao u nadi da pronađe posao, ali je ostao bez novca i nije imao prilike da se vrati kući.

Očarao ju je karakterom i želela je da mu pomogne, pa ga je pozvala da joj pravi društvo te večeri na njenom nastupu. U jednom momentu je predala mikrofon i njemu, kada je otkrila njegov veliki talenat za pevanje. Toma je počeo da peva sa njom, a kasnije ga je upoznala sa diskografskom kućom, sa kojom je sam nastavio da gradi karijeru.

Silvana je počela da osvaja scenu velikim hitovima i snimljenim pločama i postala je najveća komercijalna folk zvezda Jugoslavije. Tomini i njeni putevi ponovo su se spojili 1969. godine kada su počeli ponovo zajedno da pevaju, a Zdravković joj je napisao jedan od najvećih hitova ikada u Jugoslaviji, pod nazivom “Šta će mi život“. Nove pesme su se nizale, ali tako i ponude za filmove, što je samo govorilo o njenoj karijeri.

Sa slavom su dolazila i gostovanja u raznim medijskim formatima, te je jedne godine prisustvovala novogodišnjem programu, kada su joj tražili da se pojavi u kupaćem kostimu i skoči u bazen. Međutim, u poslednjem momentu je odbila da išta uradi i kada se pojavila u haljini, zamerila se televizijama koje su joj zbog “neposlušnosti” zabranile bilo kakve promocije ili pojavljivanja i pominjanja u programima.

Sa svojim suprugom Radmilom Armenulićem, sa kojim se venčala 1961. godine, dobila je ćerku Gordanu. Nakon njegove prevare, napisala je čuvenu pesmu “Sedam godina ljubavi”.

Predviđanje smrti i tragičan kraj

Poslednjih nekoliko godina, Silvana je počela da tone u razmišljanja o smrti i sudbinama.

Kada je imala turneju u Bugarskoj, iskoristila je priliku i obratila se poznatoj i mističnoj Baba Vangi. Nakon tog susreta, osećala je da joj se približava kraj.

Početkom 1971. godine je doživela saobraćajnu nesreću u kojoj je umalo izgubila život.

– Možda sam baš u kafanama, u kojima sam nekad pevala, stekla taj strah od budućnosti. Jer kad muzika ugasne, kad prestanu da zveče čaše i raspevani gosti odu svojoj sreći, svojim kućama, a ja ostanem sama, pitajući se da li za mene postoji sutra – izjavila je jednom prilikom za Radio Sarajevo, 1973. godine.

Silvana Armenulić
Printskrin: Youtube

Silvana je sa njenom trudnom sestrom Mirsadom Bajraktarević išla na otvaranje jednog restorana, 1976. godine, u kome je trebalo da nastupa. Restoran je zamišljen da podseća na pećinu, te su sa plafona visili stalaktiti. Pevačica je prilikom ustajanja udarila glavom u njih, ali se ubrzo popela na binu i otpevala kraći repertoar. Nakon četiri pesme joj postalo loše od udarca, te su planirali da krenu nazad za Beograd. Nakon što se malo osvežila, u auto je ušla sa sestrom i poznatim violinistom Miodragom Jašarevićem. Prvo je vozila Silvana, ali se ubrzo zamenila sa Miodragom i zaspala.

Prilikom vožnje, njihov auto se oteo kontroli i skrenuo u suprotnu traku, udarivši u kamion u blizini Kolara, naselja kod Smedereva. Programi kojima se zamerila zbog “neposlušnosti” prvo su odbijali da prenose vesti o njenoj smrti.

Toma Zdravković, za koga se smatra da je veoma voleo Silvanu, posvetio joj je numere i nastupe.

Silvana je ostala da živi kroz njene pesme, a i dan-danas je upamćena kao jedna od najvećih zvezda muzičke scene. Film “Toma” umnogome je oživeo lik ove muzičke legende.

izvor : (Ona.rs / “Wikipedia.org” )

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *