Rok muzičari iz regiona u projektu “Krokodili dolaze”: Pjesmom protiv “igara na (ne)sreću” !

Gile, Električni orgazam, Atheist Rap, Rambo Amadeus, Dejan Cukić, Cane Partibrejkers, Mumin, Love hunters, TBF, Detour, Gibonni, Darko Rundek, Mile Kekin, Dubioza koleltiv, Zoster, Kanda Kodža i Nebojša, Zoe Kida, Letu Štuke, Zoran Predin, Lačni Franc, Vlatko Stefanovski, Zoran Maddox – ovi muzičari čine sjajnu ekipu koja se okupila oko projekta „Krokodili dolaze“.

Sa ciljem podizanja svesti o agresivnom reklamiranju kockarnica i igara na sreću, ex – YU i domaći umetnici snimili su spot i otpevati po jedan stih čuvene istoimene pesme „Krokodili dolaze“ grupe Električni orgazam.

„Krokodili dolaze“ je preventivni projekat udruženja „Epicentar NS za bolesti zavisnosti“, koji se bavi problemom zavisnosti od kockanja i klađenja, posebno među mlađom populacijom.

Aleksandar Janić Jana, di džej zaposlen u “Centru Duga” i Udruženju “Epicentar NS”, za Danas priča o tome kako je projekat pokrenuo i kako su mu muzičari u tome pomogili.

Jana kaže da je „Krokodili dolaze“ tim okupljen oko ideje svestan da kladionicama, za sada, ne može ništa, ali može “nama” – “svašta”. Čine ga volonteri iz raznih domena umetnosti, audio i video produkcije, medija…

– Projekat spada u polje podizanje javne svesti. Želimo da utičemo na svest javnosti o opasnostima koje donose agresivne promocije “igara na sreću”. Sam naziv „igre na sreću“ smanjenjuje opreznost i svesnost o mogućim opasnostima od bolesti zavisnosti. Narednim potezima, bavićemo se i javnim zagovaranjem potrebe za promenu zvaničnog naziva u „igre na nesreću“ – najavljuje Aleksandar Janić Jana.

Zatim nas vraća na ovu rundu, koja se trenutno realizuje.

– U prvoj rundi, pozvali smo grupu umetnika u kampanju, sa idejom da zamolimo da prestanu sa promovisanjem klađenja sve one koji već učestvuju u takvim akcijama: umetnike, sportiste, glumce, producente, influensere, režisere, pisce… – kaže Aleksandar.

Ne bi me iznenadilo ni da Bardun ima Madonin broj

Pitali smo ga kako je uspeo da okupi sjajnu ex YU ekipu, a on nam se pohvalio da je imao i pomoć prijatelja.

– Priča je neverovatna i još uvek je sebi prepričavam u neverici. Krenuo sam da pravim nešto što će se desiti mom gradu, dobaciti do Srbije, a da ću imati takvu čast da mi se pridruži ekipa iz “istorije” koja se zvala moja domovina… kanda je još uvek oplakujem. Ona je odgojila ove divne umetnike koji su se pridružili već posle prve molbe i pojašnjenja motiva. Svako od njih učestvovao je potpuno volonterski, pokrivši i usluge snimanja u svojim gradovima – priča Jana.

Prema njegovim rečima, teško da bi svega ovoga bilo bez grupe Atheist rap, jer su ga Atheisti podržali dok se ideja ‘koprcala’.

– Bio sam sa njima prošle godine na mini turneji i video zašto postoje 35 godina. Oni su na prvom mestu prijatelji, posle su Atheisti. Prijatelji se mole za pomoć. Strukturu pesme je napravio Radule, a sa njim je odsvirali Leki, Atcke i Branko. Dr Pop je odmarao. Menadžer Atheista, drugar Zlatko Bardun, mi je ponudio kontakte mnogih meni interesantnih muzičara, a ne bi me iznenadilo ni da ima Madonin broj – kaže Jana, koji je dobivši kontakte počeo da poziva muzičare.

Prvi mu je, kaže, odgovorio Saša Antić (TBF) i degažirao.

– Svidela mu se ideja i obećao mi pomoć bilo koje vrste. Tada sam počeo da gnjavim “sa krilima”. Dva dana kasnije, zove me Saša i pita “Jel’ može Gibo?” Nisam imao pojma ko je Gibo pa mi je objasnio da tako oni u Splitu zovu Gibonnija. Stav da sam daleko dogurao je upitan. Jel se meša neko “odgore”? – pita se Jana i dodaje – Tako ja zivkam, a snebivam se da pozovem čoveka kojeg poštujem, sa njim sam imao par najneobičnih nastupa u životu. Al’ sam zabrljao – kaže on i priseća se nemilog perioda kada je „odleteo u zavisnost, na 18 godina, uništio porodicu, prijateljstva, muzičku karijeru, sebe, sve“ i dodaje – Jedva sam se vratio!

Zatim deli priču kako je kontaktirao i ostale domaće muzičke legende.

– Skupih hrabrosti i nazvah Antonija (Rambo Amadeus) posle više od 20 godina. Rekao sam mu da sam 16 godina već kući, čist od heroina, kazao čime se bavim i izneo ideju „Krokodila“. Kroz nekoliko dana je bio u Novom Sadu. On je takođe jako pogurao. Tada je već bilo dosta umetnika uključeno, a Rambo je primetio da nam još nedostaju Slovenija i Makedonija. Jako mi je bio smešan mail koji je uputio Vlatku Stefanovskom, poput “Zdravo, Vlatko, hajde, skupila se ekipa, jel’ može jedan onaj tvoj solo”. Bio je petak, solo je stigao u nedelju. Ima veće srce od grudnog koša – ističe Jana.

Sagovornika smo upitali i zašto je čuvenu pesmu Električnog orgazma odabrao za naslovnicu projekta, a Jana odgovara da po njemu pesma “Krokodili dolaze” nosi upozorenje u tekstu, a u muzici nivo ozbiljosti. I tako smo se vratili na ozbiljnu temu, a to je zavisnost.

U Srbiji je sve više onih koji “beru” cvijeće, neko mora i da zaliva

– Ovo je šesnaesta godina kako se bavim bolestima zavisnosti. Pre malo više od četiri godine pojavili su se prvi otac i majka tražeći pomoć za sina koji je zbog zavisnosti od klađenja finansijski uništio svoju porodicu. Posle i emotivno. Sve češće su se javljale takve porodice. Primetio sam da je brzina propadanja jedne familije koja ima člana-zavisnika od klađenja nekoliko puta brža od svih ostalih. Brža i od porodica sa kokainskom zavisnikom. Krenule su sve tužnije priče. Nisam mogao da ćutim. Ovde u Srbiji, sve je više onih koji “beru” naše cveće. Neko mora i da zaliva – ukazuje Jana.

– Svi koji su pomogli ovaj projekat, pokazali su kako se nose “kante sa vodom”. I vi, Una. I novine Danas. Hvala Vam. Narod sa ovog prostora teško sistemski funkcioniše, ali zato nam gerilski, partizanski, ide – ističe naš sagovornik.

Mit o zabavnom i brzom finansijskom rješenju

Kao čoveka koji se dugi niz godina bavi problemom zavisnosti upitali smo ga da nam iznese srž problematike sa ovom bolešću.

– Problem je ogroman jer porodica može da “uvene” veoma brzo. Novac u Srbiji se lako može pozajmiti, ali su to obično udice sa kojih se teško možeš osloboditi. Odmaže i moda gde se mlad čovek mora prikazati kao “megauspešan”, kao nosač statusnih simbola, platežno moćniji od realnih mogućnosti… razne nametnute gluposti kad nam se svima oduzima “osećaj pripadnosti”. A to je jako važno – ističe sagovornik i dodaje „na vatru još i čest nacionalni mehanizam razmišljanja ‘Šta će komšija reći’”.

– Mnogo porodica znam koje se pretvaraju da je sve u redu. Nevolja! Mit o zabavnom i brzom finansijskom rešenju je najčešći motiv za prvi kontakt sa kladionicama. Na to mnogo utiču javne ličnosti koji kod određene grupe ljudi imaju autoritet, promovišući ovaj mehanizam. Sledeći problem je nuđenje raznih bonusa dobrodošlice, besplatnih pokušaja i drugih “udica”. Takođe, “disko” izgled fasada kladionica je neprimeren – primećuje Aleksandar Janić Jana.

Prema njegovim rečima, ogroman finansijski potencijal kladionica omogućava im “prezasićen” mehanizam promovisanja, tako da situaciju na sportskim kanalima ne možemo nazvati reklamiranjem, nego “ubeđivanjem”. Isto je i na društvenim mrežama, kaže on, prenosi Danas.

U tom kontekstu upitan da li se kod nas poštuje zakon o minimalnoj udaljenosti kladionica od škola i koji se još zakoni krše, Jana navodi da je pre dve godine sa udruženjem “Prevent” radio istaživanje o poštovanju zakonske udaljenosti kladionica od osnovnih škola, te su na teritoriji Novog Sada otkrili sedam objekata (koji je ne poštuju). Istraživanje je objavljeno, a podržaano je od Gradske uprave za zdravstvo grada Novog Sada. Što se tiče pitanja kako se država odnosi prema ovom problemu, sagovornik zaključuje:

– Ili nemoćno ili saveznički. Ne postoji treća opcija!