Pre 211 godina rođen je neprevaziđeni Petar Petrović Njegoš !!!
10 najlepših citata harizmatičnog vladike, poete, filozofa i vladara. Jedan od najvećih srpskih velikana ostavio je budućim generacijama u amanet genijalne reči.
Dana 13. novembra 2024. godine obeležavamo 211 godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, jednog od najznačajnijih pesnika, filozofa i vladara u istoriji Crne Gore i srpskog naroda. Njegova dela, poput “Gorskog vijenca“, “Lažnog cara Šćepana Malog”, “Luče mikrokozme” te drugih ostavila su neizbrisiv trag u književnosti i kulturi.
Kratka biografija Petra II Petrovića Njegoša
Rođen 13. novembra 1813. u selu Njeguši, blizu Cetinja, Njegoš je kršten kao Radivoje, ali je bio poznat kao vladika Rade. Nakon smrti strica, vladike Petra I, 1830. godine, sa samo 17 godina preuzeo je duhovno i svetovno vođstvo Crne Gore.
Tokom svoje vladavine, radio je na ujedinjenju crnogorskih plemena i modernizaciji države. Njegoš je bio strastveni zaljubljenik u književnost i filozofiju, što se ogleda u njegovim delima koja su dubokim promišljanjima o ljudskoj prirodi i sudbini. Preminuo je 31. oktobra 1851. godine na Cetinju.
Dajemo vam 10 najlepših Njegoševih citata koji će vas podsetiti koji i posle više od dva veka osvajaju svojom dubinom i veličanstvenošću.
1. “Svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka!”
Njegoš kroz ovaj stih iz “Gorskog vijenca” duboko promišlja o prolaznosti ljudskog života, ali i o onome što ostaje iza nas. Smrt je neizbežna za svakog pojedinca, ali dela koja činimo, bilo dobra ili loša, ostaju u večnosti, živeći kroz sećanja drugih. On naglašava značaj časti i dostojanstva, jer su to vrednosti koje nas nadilaze i traju duže od života samog.
2. “Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj!”
Ovaj stih ističe Njegoševu misao o surovosti sveta prema plemenitim ljudima. Za one koji su skloni plemenitim idealima i vrednostima, svet može biti posebno nepravedno i okrutno mesto. Dok se tirani mogu prilagoditi, jer tiranija odgovara tiranima, blagorodne duše često trpe, jer svet ne nagrađuje uvek dobrotu i saosećanje.
3. “Ko na brdo ak’ i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom.”
U ovom citatu Njegoš simbolizuje prednost šire perspektive. Kao što osoba koja stoji na brdu može videti dalje i bolje, tako i oni koji se uzdižu iznad svojih svakodnevnih problema mogu steći bolji uvid u životne izazove. To je poziv na duhovno i intelektualno uzdizanje, na sagledavanje problema sa distance i iz šireg ugla.
4. “Bez muke se pjesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!”
Njegoš ovde ističe vrednost truda i rada. On poredi umetničko i ratničko umeće, naglašavajući da ni jedno ni drugo ne može dostići svoje savršenstvo bez upornosti i napornog rada. Umetnost i borba su podjednako vredne i zahtevaju posvećenost – bez muke nema napretka.
5. “Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi!”
Ovaj stih slavi besmrtnost koju pojedinci postižu svojim delima. Ljudi koji ostave za sobom nešto vredno žive zauvek kroz svoja dela i u sećanjima drugih. Njegoš ističe da je smisao života u stvaranju nečega trajnog, nečega što će nadživeti naš fizički život i biti razlog zbog kojeg smo postojali.
6. “U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci.”
Njegoš podseća da je lako ostati moralan i čestit kada su okolnosti povoljne, ali pravi karakter ljudi otkriva se u teškim vremenima. Pravi junaci se ne prepoznaju po svojoj hrabrosti kada je sve u redu, već po načinu na koji se nose sa izazovima i nevoljama – to je test prave vrednosti.
7. “Čaša meda još niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči.”
Ovaj citat predstavlja filozofski pogled na život i njegove kontraste. Svaka radost i svaki uspeh u životu često su prožeti dozom tuge, bola ili izazova. Njegoš ovde govori o neizbežnom balansu između zadovoljstva i teškoća, podsećajući nas da nijedna sreća nije potpuno bez prepreka i da su gorki trenuci sastavni deo svakog slatkog iskustva.
8. “Neka bude što biti ne može, neka bude borba neprestana.”
Njegoš poziva na borbu za ideale, čak i kada ti ideali deluju nedostižno. Ovaj stih inspiriše na istrajnost i snagu duha. Iako neka težnja može delovati kao utopija, vredno je boriti se za ono u šta verujemo. Ova misao odiše optimizmom i nesalomivom verom u bolje sutra, bez obzira na prepreke. Njegoš govori o bezuslovnom verovanju u ideale i vrednost borbe koja se vodi, čak i kada izgleda nemoguće pobediti. To je stav borca koji se nikada ne predaje, verujući da će kroz upornost doći do ostvarenja svojih težnji, bez obzira na prepreke.
9. “Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na slaba čovjeka.”
Njegoš koristi metaforu vuka i ovce kako bi opisao nepravdu tiranije u društvu. Kao što vuk, svojim zakonima prirode, može napasti slabijeg, tako i tirani nalaze način da iskoriste slabije ljude. Citat odražava surovu realnost i upozorava na opasnost kada moćni zloupotrebljavaju svoju snagu prema onima koji su nemoćni da se brane.
10. “Besmrtna je duša čovekova, jer potiče od božanstva i njemu ide.”
Ovaj stih odražava Njegoševu filozofsku i duhovnu misao o ljudskoj duši, njenom poreklu i njenoj težnji ka beskonačnom. Njegoš veruje u božanski karakter duše, njeno poreklo i konačni povratak ka izvoru, odnosno Bogu. “Luča mikrokozma” se, u celini, bavi velikim pitanjima postojanja, porekla, i prirode ljudske duše, što ovo delo čini jednim od najvažnijih filozofskih spisa u srpskoj književnosti.