Ovo je osnivač firme za leteće taksije koji će navodno biti korišćeni na Ekspu: Vizionar ili razmetljivac?

Bret Adkok je proteklu deceniju proveo pretvarajući sutrašnjicu u novac.

Prvih 30 miliona dolara zaradio je na tradicionalan način: izgradio je, a potom 2018. prodao sajt za zapošljavanje Veteri za 110 miliona dolara. Sve nakon toga proisteklo je iz određivanja današnje cene proizvoda koji će postojati tek sutra.

Kompaniju za leteće taksije Archer Aviation izveo je 2021. na berzu putem SPAC-a, prikupivši 858 miliona dolara uz procenu vrednosti kompanije od 1,7 milijardi dolara. I to pre nego što je njena letelica obavila ijedan komercijalni let.

Ubedio je investitore da Figjur vrednuju na 39 milijardi dolara dok su njeni humanoidni roboti još radili na malim pilot-projektima u fabrikama i u strogo kontrolisanim demonstracijama. Ovog maja prikupio je 700 miliona dolara za Hark, kompaniju koja razvija AI asistenta, uz procenu vrednosti od šest milijardi dolara, iako u tom trenutku na tržištu nije imala nijedan proizvod.

Posao je stvaran. Veteri je bila legitiman uspeh. Arčer je napravio letelicu pune veličine na električni pogon sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Figjurovi humanoidni roboti radili su na proizvodnoj liniji BMV-a i, prema podacima tog proizvođača automobila, pomogli u proizvodnji 30.000 SUV vozila X3.

Adkok, koji ima jedva 40 godina, stekao je reputaciju čoveka koji prikuplja ogromne količine novca, angažuje talentovane inženjere i uspeva da pokrene rad složenih mašina. Trenutno je izvršni direktor tri kompanije. A kada je reč o humanoidima, on je praktično nepresušni izvor entuzijazma.

„Tokom dugog vremenskog perioda, možda ćemo imati 10 ili 20 milijardi humanoida na planeti“, kaže on. „Oni će voditi čitav lanac snabdevanja. Gradiće vam kuće“.

Preuveličavanje doprinosa?

Adkok takođe ima reputaciju čoveka koji preuveličava stvari. Pilot-projekat postaje flota robota. Razlaz sa zvučnim partnerom postaje tehnički trijumf njegove kompanije. To nije usporilo njegov uspon. Rani napredak pretvara se u procenu vrednosti od 39 milijardi dolara.

Njegov rad, kao i način na koji ga javno predstavlja, doneli su mu bogatstvo od više od 20 milijardi dolara, ali su zbog toga BMV, OpenAI i Arčer javno morali da ispravljaju navode.

Adkokova tvrdnja da je, dok je bio u Arčeru, „osmislio, projektovao i testirao u letu pet generacija letelica“. Portparol Arčera to naziva „krajnje netačnim“, dodajući da je „od svog odlaska 2022. konstantno preuveličavao svoj doprinos“. (Adkokov portparol to osporava, tvrdeći da je Arčer „pokušavao da pripiše sebi zasluge za njegova dostignuća i da ih umanji“.)

A tu je i BMV-ov pilot-projekat iz 2025. godine. Prema Adkokovoj verziji, on je obuhvatao „flotu robota koji obavljaju operacije od početka do kraja“. BMV za Forbes kaže da je istovremeno radio samo jedan Figjurov robot, dok je drugi bio na lokaciji i menjao ga dok se prvi punio.

A onda je tu i dogovor sa OpenAI. Kompanija za razvoj veštačke inteligencije investirala je u Figjurovu rundu finansiranja serije B 2024. godine. Dve kompanije su krenule da zajedno razvijaju modele koji bi upravljali Figjurovim robotima. Sve se raspalo za manje od godinu dana.

OpenAI razlaz pripisuje Figjurovom „konstantnom neuspehu da ispuni dogovorene obaveze, nedostacima u softverskoj i hardverskoj podršci“ i nepreciziranim „izazovima u radnom odnosu“. Adkok kaže da je on otpustio OpenAI jer je njegov tim „ostavio OpenAI daleko iza sebe“.

Budućnost tržišta humanoida

Ništa od toga ga nije zaustavilo. Forbes sada procenjuje njegovo bogatstvo na 23,4 milijarde dolara. Ono je nastalo uglavnom zahvaljujući skoku procenjene vrednosti Figjura. Jer, ako humanoid teoretski može da uradi sve što može čovek, koju cenu onda možete staviti na njega?

Za sada je budućnost tržišta humanoidnih robota praktično nemoguće jasno proceniti. Morgan Stenli kaže da će do 2050. vredeti pet biliona dolara. Siti procenjuje sedam biliona. UBS kaže do 1,7 biliona. RBC navodi između devet i 12 biliona dolara. U toj euforičnoj magli, procena vrednosti Figjura porasla je sa 2,6 milijardi na 39 milijardi dolara za samo 19 meseci.

Upravo u toj neodređenosti Adkok najbolje funkcioniše. Zato može sa samopouzdanjem da govori o humanoidima koji će preuzeti veliki deo svetskog tržišta ljudskog rada vrednog 42 biliona dolara godišnje, uprkos ogromnim ograničenjima poput nedostatka podataka za obuku, sindikata radnika ili činjenice da je i dalje nemoguće naučiti humanoida da koristi makaze.

Ne zaboravite: ne postoji internet koji se lako može pretražiti i sa kojeg bi mogli da se prikupe podaci o ljudskom ponašanju za obuku humanoida.

Prijatelji poput Marka Beniofa impresionirani su njegovim maksimalističkim pristupom. „On je izuzetno pozitivan, izuzetno energičan i ima veliku viziju… Daje veoma ambiciozne izjave o budućnosti, o stvarima koje smo do sada viđali samo u naučnoj fantastici“, kaže suosnivač Sejlsforsa, koji je i investitor u Figjur.

Podrška i Hvanga iz Envidije

Adkok ima i dobro upakovanu podršku Džensena Hvanga, čelnika kompanije Envidija, moćne kompanije za AI infrastrukturu. Izvršni direktor Envidije kaže da Adkok ima „izvanrednu sposobnost da zamisli budućnost“ i da se uhvati u koštac sa „teškim poslom njene izgradnje“. Envidija je takođe investitor u Figjur.

Humanoidi su naša najstarija fantazija. Stari Grci zamišljali su Hefesta sa zlatnim sluškinjama koje mogu da misle i govore. Leonardo je nacrtao mehaničkog viteza koji je mogao da sedne i pomera ruke. Kompanija Vestinghaus poslala je robota Elektroa da 1939. tetura sajmom u Njujorku.

Bio je visok oko dva metra, imao je rečnik od 700 reči koje je reprodukovao gramofon. Sajle i remeni, releji, a sada neuronske mreže. Svako doba gradi ih od onoga što mu je na raspolaganju i preuveličava ono što je izgradilo.

Za Adkoka je budućnost jasna. Humanoid u svakom domu, iznajmljen za možda 500 ili 600 dolara mesečno, koji pere veš, prazni mašinu za sudove, čisti kuhinju i skuplja dečje igračke. Svet oslobođen mukotrpnih poslova.

„Mislim da će ga imati svaki čovek, kao telefon ili automobil“, kaže on.

Ogromno sedište Figjura u San Hozeu u Kaliforniji od 28.000 kvadrata projektovano je tako da impresionira. Kao da je izašlo iz filma Džejmsa Kamerona.

Roboti hodaju hodnicima poput običnih zaposlenih. Neki vežbaju prebacivanje paketa u simuliranom skladištu. Gostima se daju nalepnice kojima treba da prekriju kamere na telefonima. Zaposleni proveravaju da li su ih pravilno postavili. Adkok se smeši poput deteta koje pokazuje epski vulkan od papir-mašea.

„Prilično naučna fantastika, zar ne?“

Jedni sumnjaju, drugi daju novac

Jeste. A Adkok više voli da bude usred svega toga. Voli da radi u detaljima. Njegov sto nalazi se u centru kancelarije, u blizini malog muzeja Figjura. Radi neumorno. Kaže da dnevno prisustvuje na šest sastanaka o proizvodima i inženjerskim pitanjima, na kojima raspravlja o detaljima poput stopala robota, određuje prioritete za ispravljanje softverskih grešaka i pokušava da privuče nove talente.

Tokom sastanka o dizajnu tog popodneva, Adkok se oduševio prikazom buduće Figjurove stanice za punjenje. To je kružni stakleni sarkofag u koji humanoid ulazi unazad, poput blistavog naučnofantastičnog portala u budućnost.

„Ovaj punjač je ludilo“, kaže on. Ako se postavi u dom, dodaje oduševljeno, „to je umetnost“.

U Silicijumskoj dolini Adkokove kompanije neobično se nalaze izvan uobičajene hijerarhije fondova kapitala. Forbes je kontaktirao desetak vodećih investitora iz firmi sa naše Midas liste koji su ulagali u kompanije iz oblasti robotike. Svi su doveli u pitanje procenu vrednosti Figjura, a neki su izrazili rezerve prema Adkokovim tvrdnjama.

Njega nije briga. On i dalje prikuplja novac, preko zasebne mreže investitora koji udružuju pristup njegovim kompanijama i strateških investitora poput Sejlsforsa i Envidije.

„U meri u kojoj budemo morali da prikupljamo novac, imamo zaista ogromnu finansijsku snagu i veliko interesovanje i potražnju“, kaže Adkok. „Mislim da ćemo biti sasvim u redu“.

Samouverenost na visokom nivou

Prošle godine, kada je Figjur pokušavao da prikupi 1,5 milijardi dolara uz procenu vrednosti kompanije pre nove investicije od 38 milijardi dolara, bilo je predviđeno čak 1,2 milijarde dolara za dva relativno nepoznata fonda rizičnog kapitala, Parkway Venture Capital i Align Ventures.

Nijedan od njih nije imao dovoljno imovine za tako veliki iznos. Align je nedavno objavio da je prikupio fond od 125 miliona dolara namenjen malim ulaganjima u kompanije koje proizvode robu široke potrošnje. U njegovom portfoliju su brend gazirane vode Olipop i proizvođač flastera protiv bubuljica Starfejs.

Fondovi su svoje alokacije popunili putem SPV-ova (special-purpose vehicles), odnosno posebnih investicionih društava formiranih za jednu kompaniju, koja omogućavaju investitorima da učestvuju u rundi finansiranja. Align je prihvatao ulaganja od svega 100.000 dolara.

Kada je runda zaključena, procena vrednosti Figjura dostigla je 39 milijardi dolara, u odnosu na 2,6 milijardi godinu dana ranije, čime je kompanija ušla među 20 najvrednijih nelistiranih kompanija na svetu. Gotovo se izjednačila sa svojim zvučnim partnerom BMV-om. Adkok tvrdi da su investitori napravili dobar posao.

„Ako uspemo da budemo prvi koji će rešiti pitanje istinske inteligencije za humanoidnog robota na najvećem adresabilnom tržištu na svetu, mislim da je 40 milijardi dolara verovatno veoma jeftina cena“, kaže on.

Različito viđenje doprinosa

U središtu tog neverovatnog skoka procene vrednosti nalaze se flote robota koje tek treba da budu raspoređene kod dva velika klijenta: BMV-a i jedne neimenovane kompanije – za koju ljudi upoznati sa situacijom kažu da je to UPS.

Adkok je javno rekao da vidi „put do 100.000 robota u naredne četiri godine“ između te dve kompanije. U memorandumu namenjenom potencijalnim investitorima u SPV, Align je naveo da bi 100.000 robota tokom četiri godine predstavljalo devet milijardi dolara ARR-a (godišnjeg prihoda koji se ponavlja) prema tadašnjim pretpostavkama o cenama.

BMV-ov pilot-projekat, koji je završen krajem prošle godine, predstavljao je značajno dostignuće. Proizvođač automobila potvrđuje da su Figjurovi roboti učestvovali u proizvodnji desetina hiljada vozila, pomerajući oko 90.000 delova. Ali posao je bio znatno uži nego što ga je Adkok javno predstavljao.

Na društvenim mrežama tvrdio je da je Figjur za proizvođača automobila imao „flotu robota koji obavljaju operacije od početka do kraja“. BMV za Forbes kaže da je u svakom trenutku radio samo jedan Figjurov robot.

Kada je Fortune ranije objavio istu informaciju, Adkok je taj časopis optužio za „pogrešno predstavljanje činjenica i otvorene laži“ i zapretio pravnim postupkom. Nikada javno nije rekao šta je, po njegovom mišljenju, bilo netačno, ali portparol Figjura kaže za Forbes da je Fortune „pogrešno predstavio obim naše rane saradnje sa BMV-om“.

BMV daje drugačije informacije

U junu se Figjur vratio u fabriku ovog proizvođača automobila u Spartanburgu u Južnoj Karolini. Adkokove društvene mreže ponovo su se usijale od publiciteta. Video-snimci praćeni energičnom elektronskom muzikom prikazivali su unapređene Figjurove robote kako vuku teška kolica po BMV-ovom pogonu.

Opisujući projekat, Adkok kaže za Forbes da misli da je na lokaciji „šest ili osam“ Figjurovih robota i kaže da je „prilično siguran“ da ih BMV plaća, mada želi da obe informacije proveri sa svojim timom za komunikacije.

„Mislim da nam se sada plaća za sve robote“, kaže on. „Svi naši klijenti imaju određenu količinu robota predviđenu ugovorima i alokacijama. Trenutno pokušavamo da ih mnogo više isporučimo svima“.

To je neobično nejasna procena jednog velikog i važnog partnerstva. BMV-ova verzija je mnogo jasnija. Proizvođač automobila kaže za Forbes da je projekat bio test koji nije uključivao proizvodnju i da su u njemu učestvovala dva ili tri robota. Pošto je projekat sada završen, u fabrici trenutno ne radi nijedan Figjurov robot.

Od četiri robota prikazana u promotivnom videu, BMV kaže da je jedan obavljao posao, dok ostala tri nisu učestvovala. Takođe navodi da je Figjur poslao između pet i 10 ljudi kako bi se pobrinuo da snimanje prođe bez problema.

Kada je reč o odnosu dve kompanije, BMV samo kaže da one „nastavljaju saradnju kroz tekuću procenu i razmenu iskustava u vezi sa humanoidnom robotikom“. Kompanija odbija da kaže da li je novac prelazio iz ruke u ruku.

Suprotstavljene verzije i sa OpenAI

Kada je kasnije upitan o toj razlici, Adkok je bio neodređen. „Ne mogu da navedem tačan broj jer, dok zajedno istražujemo nove načine upotrebe, premeštamo robote između naših objekata kako bismo nastavili razvojni rad“.

Čini se da ni u UPS-u trenutno nema Figjurovih humanoida u aktivnoj upotrebi. Portparol sindikata International Brotherhood of Teamsters, koji zastupa radnike UPS-a, kaže da ga kompanija za dostavu nije obavestila ni o jednom testiranju Figjurovih robota.

To je, prema navodima sindikata, dužna da učini za svako testiranje koje utiče na njegove članove. UPS je odbio da komentariše bilo kakav odnos sa Figjurom, kao i Adkok.

Treći klijent, Katalist Brends, matična kompanija Džej Si Penija, koristi robote u operativnom radu. Figjur ne želi da kaže koliko humanoida tamo radi. Dve kompanije imaju zajedničkog investitora, Brukfild.

Bivši odnos Figjura sa AI gigantom OpenAI prati sličan obrazac suprotstavljenih verzija događaja. Kompanija koja razvija napredne AI modele kaže za Forbes da Figjur više puta nije ispunio dogovorene obaveze i da nije mogao da obezbedi hardversku i softversku podršku potrebnu njegovim istraživačima.

Na kraju je OpenAI zaključio da Figjur nije održiv partner za robotiku i obavestio Adkoka da planira da snažnije investira u sopstveni razvoj robotike. Figjur odbacuje tu verziju događaja. Njegov tim je, kada je reč o obučavanju modela na robotima, napredovao brže od OpenAI i nije želeo da taj posao prepusti drugima, pa je zato prekinuo saradnju, kaže portparol Figjura.

Roboti u kućama i rizici

Ovih dana Adkok priču o Figjuru usmerava ka domaćinstvima. Dok pokazuje video-snimke robota koji se obučavaju unutar Airbnb objekata, kaže da bi Figjurovi roboti već sledeće godine mogli da posećuju naše domove i pomažu u kućnim poslovima.

Ali humanoidi još ni izbliza nisu dovoljno bezbedni za tako nešto, kaže Rodni Bruks, suosnivač kompanije koja je napravila usisivač Rumba, prvog kućnog robota koji su ljudi zaista masovno kupovali. „Svakako ne bih želeo da [humanoid] bude u blizini mojih unuka“, kaže on.

Tužba zbog nezakonitog otkaza koju je u novembru 2025. protiv Figjura podneo njegov bivši šef bezbednosti proizvoda Rob Grundel opisuje internu raspravu upravo o tim rizicima. Početkom prošle godine, navodi se u tužbi, Adkok je pitao Grundela šta bi bilo potrebno da se roboti uvedu u domaćinstva.

Grundel je napravio plan usmeren na prepoznavanje obližnjih predmeta i sprečavanje robota da udare u živa bića. Tvrdi da je Adkok odbio da prisustvuje sastanku ili odgovori na poruke u vezi sa tim planom. Kada je insistirao na merama za smanjenje rizika, u tužbi se navodi da mu je jedan drugi rukovodilac Figjura rekao: „[Adkok] bi nas ubio zbog toga“.

Snaga robota

Grundel tvrdi da je humanoid Figjur 02, programiran tokom testa u julu 2025. da udara maksimalnom snagom, stvarao udarce više nego dvostruko snažnije od sile potrebne da se polomi lobanja odrasle osobe. Takođe je opisao kvar tokom kojeg je robot napravio udubljenje duboko šest milimetara u čeličnim vratima frižidera.

Pri čemu je za dlaku promašio jednog zaposlenog. Kaže da je pojačavao svoja upozorenja, protivio se otkazivanju rada na sertifikaciji sistema za hitno zaustavljanje i da je otpušten nekoliko dana nakon što je uputio svoje najdetaljnije pisane pritužbe.

Figjur osporava delove Gruendelovog iskaza i kaže da je posvećen „najvišim standardima bezbednosti“. Kompanija navodi da je otpušten zbog lošeg učinka i tvrdi da su mnoge njegove primedbe bile trivijalne ili neosnovane. Sudski postupak je u toku.

Biznisi Adkoka

Bret Adkok odrastao je na 810 hektara polja kukuruza i soje u mestu Muveka u Ilinoisu, okružen mašinama i preduzetnički nastrojenim rođacima koji su na poljoprivrednoj privredi izgradili kompanije – prodavnicu traktora i proizvođača silosa za žito.

Na Univerzitetu Floride do pripravničkog mesta u maloj investicionoj banci došao je tako što je telefonom nasumično kontaktirao ljude u kompaniji. Potom je došao Veteri. Zatim Arčer. Onda Figjur. Zatim Kaver, kompanija koja razvija tehnologiju za detekciju oružja kako bi sprečila pucnjave u školama.

Adkok za nju kaže da još nije prikupila kapital od eksternih investitora niti zaposlila radnike sa punim radnim vremenom. A zatim Hark.

Adkok gradi kompanije koje se suprotstavljaju aktuelnom duhu Silicijumske doline. U eri kada jedna osoba koja koristi Antropikov Klod može za nekoliko dana da napiše kod, lansira i proda proizvod, Adkok prikuplja ogromne količine novca, okuplja velike timove i promoviše grandioznu viziju pre nego što iko može da kupi bilo šta.

Njegov najnoviji poduhvat, Hark, možda je najčistiji primer toga. Ovog proleća prikupio je gotovo 750 miliona dolara u rundi koju je ponovo predvodio Parkway Venture Capital.

Kompanija već zapošljava oko 100 ljudi. Proizvod je nosivi AI asistent koji može da pamti život korisnika i obavlja radnje u njegovo ime. U marketinškom videu iz avgusta, koji počinje tako što stilista priprema Adkoka za fotografisanje, on izjavljuje: „U Harku stvaramo najmoćniju ličnu inteligenciju na svetu“. Nakon toga softver odlazi na internet i naručuje cveće.

Proboj u veštačkoj inteligenciji?

Dana Berlin, rukovoditeljka u Figjuru i Harku, opisuje današnje AI proizvode kao „praktično ništa“ u poređenju sa Adkokovom vizijom.

„Ono što vam govorim jeste da smo usred AI revolucije i da, koliko ja znam, postoji jedan čovek u Silicijumskoj dolini koji je shvatio recept za stvaranje potpuno drugačijih proizvoda veštačke inteligencije“. Hark nema presedan, kaže ona, jer „ne postoji model za način na koji se koristi računar. To ne postoji“.

Ali AI asistenti koji samostalno obavljaju radnje postoje već neko vreme. Gugl je demonstrirao svog AI asistenta kako telefonom zakazuje rezervacije u restoranima i termine kod frizera na konferenciji za programere Gugl I/O 2018. godine.

U avgustu je Instinkt, startap sa oko 10 zaposlenih, predstavio AI asistenta koji već obavlja zadatke za korisnike, poput pronalaženja podijatara koji su u mreži njihovog osiguranja i pregovaranja sa organizatorima venčanja preko WhatsApp-a. Nekoliko nedelja kasnije, Meta je predstavila Mjuz, ličnog AI agenta sposobnog za mnogo složenije zadatke od naručivanja cveća.

Sa tim se Hark suočava, a svoj nosivi uređaj još nije ni plasirao na tržište.

„Mislim da će Figjur i Hark eksplodirati ove i sledeće godine“, kaže Adkok.

Velika kompanija koja još ne postoji

Adkok je dokazao da Figjur može da napravi humanoidne robote. Još nije dokazao da može da izgradi poslovanje zasnovano na humanoidnim robotima u velikim razmerama. Kompanija je ostvarila stvaran napredak. Sam BMV to potvrđuje.

Problem je samo u tome što procena vrednosti, obim i prisutnost na tržištu opisuju veću kompaniju koja još ne postoji. Figjur je stvarna kompanija koja nosi brojke mnogo veće kompanije.

Adkok je veoma karakterističan proizvod ovog trenutka. Omasovljavanje generativne veštačke inteligencije ponovo je učinilo da se za velike vizije može dobiti novac. Ilon Mask koristi društvene mreže da direktno svojim pratiocima prodaje naučnofantastične snove.

Sem Altman iz OpenAI i brat i sestra Amodei iz Antropika planiraju izlazak svojih kompanija na berzu na osnovu obećanja da su mašine gotovo pametnije od ljudi.

Izazovi

Ali njihove kompanije imaju i ogromne konkretne uspehe. ČetGPT i Klod mogu da se koriste danas. Koristi ih najmanje milijardu ljudi. Figjur odbija da objavi prihod i nemoguće je precizno proceniti njegovu zaradu na osnovu dostupnih informacija. Od oko 1.000 humanoida koje je kompanija napravila nije jasno koliko ih je zaista raspoređeno na terenu niti gde se nalaze.

Evo u čemu je stvar. Humanoidni oblik je zapanjujuće efikasan marketinški alat. A u ovom trenutku on višestruko precenjuje mašinu koja se nalazi unutar tog oblika. Robot u obliku čoveka dolazi sa čitavim paketom pretpostavki i očekivanja o beskonačnom broju funkcija.

Ako ima šake, logično je pomisliti da može da složi veš ili isprži jaje. Ako ima noge, logično je pomisliti da će uskoro moći da gura kosilicu ili nosi bebu.

Mnogo je lakše prodati viziju budućnosti sa robotom u svakom domu kada njegov dizajn u našem umu odmah izgleda kao čovek. Zbog toga je lako zaboraviti da ljudsko telo ima četiri miliona mehanoreceptora, od kojih se 17.000 nalazi u svakoj našoj šaci.

Za većinu složenih pokreta celog tela potrebna je koordinacija desetina velikih mišića, miliona pojedinačnih mišićnih vlakana i kaskade milijardi, ako ne i biliona, sinapsi koje se aktiviraju u savršenoj harmoniji. Podaci potrebni za obuku sistema koji bi ponovo stvorio čak i delić toga moraju nekako biti prikupljeni, a mašine moraju biti dovoljno dobre da ih iskoriste.

Siguran u sebe

Uprkos tome, Figjur, što nije iznenađujuće, ponovo prikuplja novac, kaže Greg Hil, osnivač Parkway Venture Capital-a i član upravnog odbora kompanije. On kaže da je kompanija u procesu zaključivanja „milijardi“ dolara dodatnog finansiranja u okviru svoje runde serije C (kompanija je odbila da potvrdi da je trenutno u toku nova runda) i dodaje da će procena vrednosti u seriji D biti znatno viša.

I Adkok takođe tako misli. Kao i uvek, planovi rastu zajedno sa kapitalom.

„Ovde u kompaniji dešavaju se neke lude stvari“, kaže on. „Postavio sam jedan cilj početkom ove godine. Moja ambiciozna meta bila bi da odvedem robota u dom koji nikada ranije nije video i da tamo obavlja dugotrajne zadatke. Da odradi ceo proces pranja veša ili možda napravi kajganu. Osećam se veoma samouvereno“.

izvor : Ana Tong, novinarka Forbes