Od balkanskih korena do uspešnog biznisa u Australiji: Lepa nije imala investitore ni planove, imala je mamin burek i 15.000 dolara

Oseća se kao Australijanka i žena balkanskog porekla. Ime je dobila po Lepoj Lukić i kao devojčica je imala priliku da je upozna, ali je tek kasnije shvatila koliko snažnu vezu sa sopstvenim poreklom može da nosi jedna naizgled jednostavna svar. Decenijama kasnije je i sama pronašla način da deo kulture kojoj pripada prenese ljudima koji su o njoj znali malo.

Lepa Flaiban rođena je u Sidneju, ali su u njenom domu živeli običaji i uspomene koje su njeni roditelji doneli iz Mrkonjić Grada, iz Republike Srpske. Kada je nakon očeve smrti počela da razmišlja o tome kako da sačuva ono što su joj ostavili, nije krenula od velikog poslovnog plana, investitora ili ambicije da izgradi „veliki“ brend.

Mama, koju od milošte zove Baba, bila joj je velika inspiracija na putu ka izgradnji nečeg mnogo ličnijeg. Počela je od njenog bureka. Danas je Burek on Wheels prerastao prvobitnu ideju. A uz brend Baba’s Milk, Lepa gradi posao koji raste i stiže do daleko šire publike od zajednice kojoj je ta hrana odavno bliska.

Balkan je prisutan u hrani, muzici, jeziku

„Ime sam dobila po srpskoj pevačici Lepoj Lukić. Oduvek mi se dopadalo to što me moje ime povezuje sa srpskom muzikom i kulturom. Čak sam i upoznala Lepu Lukić osamdesetih godina, kada je posetila Australiju. Bio je to veoma poseban trenutak.

Kao devojčica znala sam da delimo ime, ali mislim da tada nisam u potpunosti razumela šta ta povezanost znači. Kako sam odrasla, to ime postalo je važna veza sa kulturom koju su moji roditelji doneli sa sobom u Australiju“, na ovaj način je Lepa započela razgovor sa novinarkom Forbes Srbija.

Ističe da je dom iz kojeg dolazi bio veoma tradicionalan, te da je Balkan uvek bio prisutan u hrani, muzici, jeziku i načinu na koji su dočekivali goste.

„Australija je bila naš dom, dok mi je nasleđe roditelja pružilo snažan osećaj porodice i pripadnosti. Odrastala sam okružena tim tradicijama, a uspomene na okupljanja oko hrane i danas su mi veoma bliske. Bosna nam je oduvek bila važna jer je tamo bila moja porodica i to su koreni mojih roditelja.

Moja najdublja povezanost sa tim krajem proistekla je iz porodičnih veza, mesta iz kojih moji roditelji potiču i tradicija koje su preneli u naš dom. Hrana i muzika najživlje bude te uspomene. Čak i danas, kada se vratim u taj kraj i vidim mesta koja su povezana sa mojim roditeljima, obuzmu me emocije. To mi pomaže da bolje razumem gde je počela priča naše porodice“, priča ona.

Kako je nastao Burek on Wheels

Svoj preduzetnički put započela je nedugo nakon što joj je otac preminuo, u periodu kada je „nosila veliki teret tuge“. Pokretanje biznisa bilo je jedno od rešenja da se nosi sa bolom. Odrastanje u Australiji dalo joj je dodatno samopouzdanje. To je, kako je objasnila, bio način da oda počast roditeljima i sačuva njihove vrednosti kroz hranu, porodicu i gostoprimstvo.

„Burek je bio deo našeg porodičnog života mnogo pre nego što je postao posao. Nakon što mi je otac preminuo, počela sam da razmišljam o tome kako bih mogla da odam počast roditeljima i sačuvam ono što su nam ostavili. Burek je bio prirodan izbor za početak jer je u sebi nosio uspomene, porodicu i osećaj doma. Posao je nastao iz te lične povezanosti, a rastao je kako je sve više ljudi počelo da prepoznaje njegovu vrednost.

Tuga nije nestala, ali mi je stvaranje nečeg smislenog pomoglo da nastavim dalje i pretvorim ljubav prema porodici u nešto što mogu da podelim sa drugima. Ponosna sam što Australijancima mogu da približim deo svog nasleđa. Želim da ga upoznaju na način koji će im biti prijatan i koji će im doneti radost“, kaže Lepa.

Od ideje do Food Truck-a

Put do prvog kamiona sa hranom nije počeo u kuhinji, već tokom pandemije korona virusa, u periodu kada je Lepa radila u državnoj službi. Kada se ideja rodila, 2021. godine, radila je u kol centru na administrativnim poslovima.

„Kada je počela pandemija kovida, radili smo od kuće, a kretanje nam je bilo ograničeno na krug od pet kilometara. Živela sam u udaljenom delu Sidneja, gde u tom radijusu nije bilo prodavnica, prijatelja, a ni članova porodice. Bilo je to veoma usamljeno vreme“, priseća se ona.

Lepa je tada, od posla koji je radila, uspela da uštedi nešto novca.

„Kada sam videla da kamioni sa hranom i dalje mogu da rade, prepoznala sam priliku da izađem iz kuće, upoznam ljude i povežem ih međusobno. Tokom pandemije, food truck-ovi su bili manje popularni, a cene su pale, pa sam uspela da kupim jedan za 15.000 dolara. Za to sam potrošila svu svoju ušteđevinu. Danas food truck u Australiji može da košta i više od 80.000 dolara“, priča ona.

U tom trenutku, kaže, nije razmišljala o stvaranju velike kompanije.

„Nije bilo spoljnih investitora, niti prečica. Počela sam sa onim što sam uštedela, rizikovala i iskoristila priliku koja mi se ukazala. A zatim sam na otme gradila posao. Mislim da je jedna praktična lekcija za svakoga ko tek započinje svoj posao to da vam za prvi korak nije uvek potreban veliki kapital, niti investitor.

Ponekad možete da počnete od onoga što već imate. Da prepoznate priliku koju bi drugi možda prevideli i da postepeno gradite posao sopstvenim radom i verom u ono što radite“, objašnjava ona.

Kamion kao praktično rešenje

Kamion sa hranom videla je kao praktičan način da sa ljudima podeli mamin recept za dobar burek.

„Mogla sam da isprobam ideju, upoznam kupce i izgradim bazu stalnih mušterija, a da pritom ne moram odmah da otvaram restoran. Šira vizija razvijala se kako su se pojavljivale nove prilike i kako su ljudi počeli da traže sve više. Biznis smo gradili sopstvenim radom i ulaganjem novca nazad u posao, kad god smo to mogli.

Takav pristup dao mi je slobodu da donosim odluke koje su u skladu sa onim što naš brend predstavlja i da rastemo tempom koji mogu da kontrolišem. Istovremeno, morala sam pažljivo da biram u šta ću ulagati. Kada gradite posao bez velikih investitora, možda ne možete da napredujete onoliko brzo koliko biste želeli, ali naučite da razumete vrednost svake odluke“, navela je ona.

„Kvalitet je važan, ali biznis mora imati čvrste finansijske temelje“

U početku se, kaže, najviše usresređivala na proizvod i iskustvo kupca. Vremenom je ipak naučila da je jednako važno razumeti troškove, marže i novčani tok. Kako kaže, čak i proizvod koji se prodaje mora da bude finansijski održiv.

„Jedna od najvažnijih lekcija bila je da pažljivo sagledam brojke pre nego što prihvatim neku poslovnu priliku. Kvalitetna hrana je izuzetno važna, ali biznis mora da ima čvrste finansijske temelje kako bi mogla da nastavi da je nudi“, ističe Lepa.

Jedan od najvećih izazova bio joj je da nauči kako da razvija posao, a da sačuva njegov kvalitet i ono što ga čini posebnim.

„Svaka nova prilika donosi dodatne obaveze i procese koje treba uskladiti: proizvodnju, zaposlene, nabavku, transport i komunikaciju. Bilo je i trenutaka kada sam morala da nastavim dalje, a da nisam tačno znala kako će izgledati sledeća faza. Najveća prepreka često je bila to što sam istovremeno morala da obavljam mnogo različitih poslova, a da pritom sačuvam dovoljno jasnoće da razmišljam o budućnosti“, kaže.

Prvi dani

U prvim danima je učila svaki deo posla, korak po korak.

„Po struci sam kvalifikovana kuvarica. Imala sam iskustva u radu sa hranom, ali vođenje sopstvenog biznisa bila je sasvim drugačija škola. U prvim danima sam učila u hodu svaki deo posla. Od pripreme hrane i organizacije opreme do usluživanja kupaca i pronalaženja načina da posao bude finansijski održiv. Burek on Wheels sam gradila korak po korak, oslanjajući se na naporan rad, podršku porodice i uverenje da hrana koju nudim ima priču vrednu deljenja sa drugima“.

Na tom putu veliku podršku dobila je od mame.

„Moja majka, Baba, oduvek je ljubav pokazivala kroz hranu i velikodušnost. Kada sam odrasla i počela da gradim sopstvenu porodicu i karijeru, shvatila sam koliko se truda i pažnje krije iza svega što je ona radila tako prirodno. Naučila me je da ne morate da držite velike govore da biste nekome pokazali da vam je važan. Dovoljno je da otvorite vrata svog doma, iznesete hranu na sto i učinite da se ljudi osećaju kao kod kuće“, navodi.

Kako australijski kupci doživljavaju balkansko tradicionalno jelo

U razgovoru za Forbes Srbija, Lepa se prisetila i kako je izgledao prvi dan prodaje.

„Sećam se osećaja dok sam nudila hranu ljudima, nadajući se da će joj pružiti priliku. Možda se ne sećam svakog detalja prve prodaje, ali pamtim koliko mi je značilo da vidim ljude kako probaju nešto što je mojoj porodici bilo toliko blisko.

Kada su kupci počeli da se vraćaju i da preporučuju burek drugima, počela sam da verujem da od toga može da nastane pravi posao. Njihove reakcije su mi dale samopouzdanje da nastavim“, priseća se.

Ona je objasnila i da su kupci radoznali, a da kada jednom probaju burek, vrlo lako razumeju zašto Balkancima ovo jelo toliko znači.

„Burek sam objašnjavala jednostavno: to je tradicionalno balkansko pecivo koje se pravi od tankih slojeva testa, sa nadevima poput mesa, sira ili spanaća sa sirom. Ljudima koji ga ranije nisu probali objašnjavala sam šta se nalazi unutra i podsticala ih da ga probaju dok je još topao. Shvatila sam da dobroj hrani nije potrebno komplikovano predstavljanje“, ističe.

Kada je brend prestao da bude „mali porodični poduhvat“

Potencijal za rast i razvoj biznisa počela je da uviđa kada su ljudi počeli da traže hranu i van kamiona. To je podrazumevalo događaje, ketering, maloprodaju.

„Svaka nova prilika pokazivala mi je da ideja može da ode mnogo dalje nego što sam u početku zamišljala. Posebno mi je značilo kada sam videla da naši proizvodi stižu do poznatih mesta i kupaca izvan naše neposredne zajednice. To me je podsetilo da nešto što nastane iz veoma lične priče može da dopre do mnogo šire publike“, priča ona.

U početku, Lepa je radila u kamionu i usluživala kupce. Danas organizuje i ketering, događaje i radionice pravljenja pita, razvija proizvode, održava poslovne odnose i planira naredne korake.

„Najteže mi je bilo da shvatim da sama strast prema onome što radite nije dovoljna za vođenje biznisa. Potrebno je uspostaviti sisteme, donositi odluke, nastaviti dalje čak i kada je reč o poslu koji kupci nikada ne vide“, kaže ona.

Početak bez jasnog plana

U početku nije imala detaljan plan za svaku fazu razvoja. Pratila je prilike koje su za nju imale smisla, isprobavala ideje i obraćala pažnju na reakcije kupaca.

„Ketering se razvio iz zahteva ljudi da donosimo hranu na njihove događaje. Radionice su nastale iz želje da podelimo više od same hrane – da približimo i kulturu koja stoji iza nje. Baba’s Milk proistekao je iz iste želje da porodičnu priču prenesemo na nova mesta.

Ljudi uglavnom vide hranu i lepe trenutke, ali iza njih stoje dugi sati pripreme, logistika, organizacija zaposlenih, troškovi i planiranje. Mnogo toga mora da se obavi pre nego što stigne prvi kupac, kao i nakon što ode poslednji.

Kada se bavite hranom, kvalitet mora da bude ujednačen, a posao istovremeno mora da bude finansijski održiv. Najzahtevnije je nositi odgovornost za sve te stvari u isto vreme“, kaže ona.

Nakon Burek on Wheels, Lepa je pokrenula i brend mleka Baba’s Milk sa ukusima, inspirisan njenom majkom.

„Baba’s Milk nastao je iz želje da stvorim nešto što nosi ime moje majke i odražava toplinu koju ona unosi u našu porodicu. Želela sam proizvod kojim bismo do ljudi mogli da dopremo na drugačiji način nego što je to kroz hranu koju pripremamo.

Razvili smo mleko sa različitim ukusima napravljeno od australijskog mleka, u pakovanju koje omogućava čuvanje na sobnoj temperaturi. Interesovanje maloprodajnih lanaca i reakcije kupaca pomogli su nam da prepoznamo prostor za proizvod koji ima porodičnu priču, ali i potencijal da se dopadne širokom krugu ljudi“, objašnjava.

Šta je potrebno da bi mali brend došao do poznatih objekata

Proizvodi njene kompanije danas stižu do velikih i poznatih maloprodajnih i ugostiteljskih objekata širom Austarlije, uključujući i Sidnejsku operu. Lepa u razgovoru za Forbes Srbija objašnjava šta je sve potrebno da bi mali brend dobio takvu priliku i koje sve uslove mora da ispuni.

„Za mali brend, ulazak u velike i poznate objekte zahteva upornost i dobru pripremu. Potrebni su ujednačen kvalitet proizvoda, pouzdana proizvodnja, odgovarajuća ambalaža, ispunjavanje standarda bezbednosti hrane i sposobnost da isporučite ono što ste obećali. Svaki maloprodajni lanac i svaki objekat imaju svoje zahteve, pa morate biti spremni da učite i prilagođavate se“.

Majčinstvo i biznis

Kada je počinjala, za nju je uspeh bio da prebrodi težak period i stvori nešto čime će odati počast roditeljima. Danas smatra da uspeh i dalje podrazumeva rast ali i stvaranje nasleđa koje ostaje iza nje, otvaranje prilika za druge ljude i povezivanje sa ljudima.

„Promenila se i moja predstava o uspešnoj ženi. Uspeh se ne meri samo onim što postignete već i time da li ostajete verni sebi i da li ste ponosni na ono što ste izgradili. Može da bude teško kada posao koji je nastao iz porodične povezanosti i želje za zajedništvom počne da zahteva sve više vašeg vremena.

I dalje učim kako da uspostavim bolju ravnotežu. Trudim se da ne zaboravim zašto sam počela. Vreme za ljude koje volim, ali i za sebe, mora da bude deo života koji gradim, a ne nešto što stalno odlažem dok ne završim sve ostalo“.

Širenje na Balkan?

U daljoj budućnosti volela bi da svoje proizvode i iskustva približi Srbiji i širem Balkanu. Ta ideja joj mnogo znači jer je upravo ovaj region deo njene porodične priče.

„Želela bih da joj pristupim pažljivo, uz poštovanje prema hrani i kulturi koje ljudi ovde već dobro poznaju. Za mene bi to bilo mnogo više od ulaska na novo tržište. Bila bi to prilika da ponovo povežem porodičnu priču sa mestom iz kojeg je potekla“.

U narednih pet do 10 godina želi da izgradi međunarodno prepoznatljiv brend koji počiva na porodičnoj priči i balkanskoj kulturi.

„To podrazumeva dalji razvoj brendova Baba’s Milk i Burek on Wheels, širenje prisustva u maloprodaji i stvaranje novih iskustava koja okupljaju ljude. Uzbuđuje me i mogućnost da ono što smo izgradili predstavimo na novim tržištima. Ne želim da rast oduzme suštinu našeg posla – želim da ta suština dopre do još više ljudi“.

Danas bi više pažnje posvetila finansijskom planiranju

Kada bi danas ponovo počela od nule sa svim iskustvom koje je stekla, ponovo bi izabrala burek i kamion sa hranom.

„To mi je omogućilo da počnem od onoga što poznajem i volim, a ljudima je pružilo priliku da postanu deo naše priče. Sa iskustvom koje danas imam, više pažnje bih posvetila finansijskom planiranju i ranijem uspostavljanju sistema za vođenje posla.

Ali ne bih promenila razlog zbog kojeg sam počela. Želela sam da podelim majčinu hranu sa drugima i da okupljam ljude, a upravo to me i danas pokreće“, zaključuje Lepa.

izvor : Forbes.rs