Ni poslovi u Evropi nisu preterano sigurni: Nedovoljne plate u Nemačkoj, u Grčkoj zanemaruju prava

Gotovo svaki peti posao u Evropskoj uniji (19%) može se klasifikovati kao ranjiv, pokazuje novi izveštaj Eurofonda. Ranjiv je ako obezbeđuje nedovoljne prihode, ako je prisutna nesigurnost zaposlenja ili nedostatak prava na radnom mestu. U izveštaju Zaposlenost i uslovi rada najranjivijih radnika: Odgovor na trajni izazov javnih politika, analiziran je nivo ranjivost među zemljama članicama i to u periodu od 2009. do 2021. godine.

Neslavni rekord, najveći nivo ranjivosti rada u EU zabeležen je u Španiji. Izveštaj pokazuje da se 29% zaposlenih našlo ispod praga u najmanje jednom od navedena tri faktora. Visok nivo ranjivosti registrovan je i u Portugalu (25%), Luksemburgu (25%) i Italiji (24%). Najniže stope zabeležene su u Mađarskoj (17%), Malti (18%) i Bugarskoj (18%).

„Na nivou cele Evropske unije, ranjivost zaposlenja porasla je nakon finansijske krize iz 2007–2008. godine, pre svega zbog povećanja broja prinudnih privremenih i poslova sa skraćenim radnim vremenom. Od 2016. taj trend je u stalnom padu i danas je ispod nivoa zabeleženog pre krize. Iako među državama članicama i dalje postoje značajne razlike u obimu i prirodi ranjivosti“, navodi se u saopštenju Eurofonda.

Šta koga muči

Nisu svi segmenti ranjivosti dominantni u svim državama. U Nemačkoj i Austriji i još nekim državama centralne i istočne Evrope, napominje se u izveštaju, glavni problem su nedovoljni prihodi. U mediteranskim i nordijskim zemljama dominantna je nesigurnost zaposlenja.

Nedostatak prava na radnom mestu činio je najmanji udeo u ukupnoj ranjivosti zaposlenja u većini država članica. Ipak, njegov najveći udeo je zabeležen u Grčkoj.

„Podaci jasno pokazuju da nestandardni oblici zaposlenja sami po sebi ne znače da je radnik u ranjivom položaju. Rizik se povećava kada su takvi oblici rada prinudni ili kada se istovremeno prepliće više nestandardnih karakteristika zaposlenja“, napominje se u izveštaju.

Demografski faktori takođe utiču na ranjivost. Zbog razlika i stereotipa u većem su problemu žene, mladi radnici, migranti i osobe rođene u inostranstvu, pripadnici romske zajednice, osobe sa invaliditetom i LGBT.

„Tako se žene i dalje suočavaju sa teškoćama u usklađivanju poslovnih i porodičnih obaveza. Migranti često nailaze na prepreke koje proizilaze iz zakonskih propisa i priznavanja stručnih kvalifikacija“, pokazala je studija.

Iskustvo kao plus

Ovo istraživanje je došlo do zaključka da iskustvo ide naruku radnicima.

„Svaka godina radnog iskustva smanjuje verovatnoću da će radnik biti u ranjivom položaju za jedan procentni poen. Tokom dvadesetogodišnje karijere to znači ukupno smanjenje rizika od čak 20 procentnih poena“, poručuju iz Eurofonda.

U najgoroj poziciji su radnici koji su ranjivi u više kategorija. Višedimenziona ranjivost za sobom vuče lošiji kvalitet posla, slabije mogućnosti za napredovanje, ograničeni pristup obukama, manju autonomiju u donošenju odluka i nepredvidive prihode.

Svakako je za utehu da ranjivost na poslu ne znači i lošije zdravlje. Makar fizičko.

„Kada je reč o fizičkom zdravlju, nisu utvrđene značajne razlike između ranjivih i ostalih zaposlenih. Međutim, posledice po mentalno zdravlje su izraženije – radnici koji se suočavaju sa višedimenzionalnom ranjivošću češće prijavljuju simptome anksioznosti i depresije, iako ređe navode stres povezan sa poslom“, kaže se u izveštaju.

Buduće politike

Izveštaj zato poručuje da treba očuvati kvalitet radnih mesta uz istovremeno jačanje konkurentnosti. Od budućih politika se očekuju integrisana rešenja koja obuhvataju faktore vezane za posao, ali i pojedinca.

„Regulatorni okvir treba da nastavi da omogućava fleksibilnost poslodavcima i zaposlenima, ali i da spreči zloupotrebu atipičnih oblika rada. I adekvatno reguliše ugovore bez garantovanog broja radnih sati. Efikasna primena propisa zahteva jačanje kapaciteta inspekcija rada, obezbeđivanje dostupnih mehanizama za podnošenje pritužbi i redovno praćenje poštovanja propisa“, jedan je od zaključaka.

Istovremeno digitalizacija i veštačka inteligencija menjaju svet rada.

„Neophodno je kontinuirano preispitivanje regulatornog okvira kako bi se zaštitio kvalitet radnih mesta, uz istovremeno podsticanje inovacija. To bi trebalo da bude praćeno zakonodavnim i političkim merama, kao i podizanjem svesti. Radi suzbijanja diskriminacije povezane sa ličnim karakteristikama i obezbeđivanja jednakog pristupa kvalitetnim radnim mestima“, takođe je poruka izveštaja.

izvor : Forbes.rs