„Ne daj se generacijo“: Alen Muratović o vremenu, ljubavi i likovima Bebe i Ruže

Impuls za predstavu

Impuls je došao iz onog ličnog, iz mene, to su moji najbliži, oni koji više nema, ja sam svjestan prolaznosti vremena, kako idem u godine, kako taj kalendar radi to što radi. Želim da to vrijeme koje preostaje, da sam ga svestan, da pokušam s njim raspolagati na neki najracionalniji mogući način. Želim biti svjestan ljudi oko sebe, želim im posvećivati pažnju, biti posvećen. Želim biti svjestan neke ljubavi koja ne sme da se podrazumjeva, već moramo da radimo na njoj.

O predstavi „Ne daj se generacijo“

Ovako počinje priču za „Novosti plus“ Alen Muratović, tvorac predstave „Ne daj se generacijo“, pozorišnog komada o Bebi koju glumi Mario Drmać i Ruži koju je oživio Alen Muratović, dugogodišnjim prijateljicama koje se uprkos izazovima treće životne dobi odbijaju prepustiti stereotipima i ustaljenim društvenim normama.

Kreativni proces: Beba i Ruža

Obzirom da je u predstavi lik Ruže (Alen) racionalan, dok je lik Bebe (Mario) pomalo živahan, i želi da ostvaruje snove bez obzira u kojoj životnoj dobi se nalazi, i na riječi „Baba“ koje joj upućuje Ruža, reaguje revoltom, Alena smo pitali da li je u samom procesu nastajanja pozorišnog komada „Ne daj se generacijo“, među njima neko bio racio, a neko pokretač.

– Malo ko nas bolje zna, tačno se vidi ko je Beba, ko je Ruža, zna se tačno. Mario i ja smo zajedno studirali, sarađujemo preko dvadeset godina, imali smo nekih predstava, i ja kada sam pisao ovaj komad, tačno sam znao šta je Mario, kakve vokalne sposobnosti ima, koju vještinu ima, koju energiju ima, znao sam šta treba ponuditi tom liku, čemu može odgovoriti, i isto tako sam znao za sebe, koliko je to jedna drugačija vrsta energije. I tu smo pogodili, sasvim sigurno, ali tu je vodilo i znanje i iskustvo o Mariju i o meni samom. Nije tu bilo dilema, od početka smo bili Beba i Ruža, prvo slovo kad smo pisali, prvu rečenicu, ja sam njega vidio, vidio sam sebe i uopšte nije bilo nedoumice – kazao je Alen pa objasnio koliko je izazovno bilo oživjeti lik žene, lik Ruže.

Izazovi u igranju ženskih likova

– Jako je izazovno bilo udubiti se u ulogu žene, pozitivno izazovno, kreativno, lijep je to osjećaj. Mi smo sada na četrdesetoj reprizi, i mislim da sam mnogo napredovao od premijere, koliko god bilo složeno, ali osjećam da vremenom još prodirem, još pronalazim detalje, u nekim stvarima, i zapravo je to lepota da svakim igranjem otkriješ nešto novo. Dijametralno sam drugačiji od tog karaktera u svakom smislu, tako da posla još ima mnogo, ali mi se dopada taj osećaj kako tačno sada pronađem nešto što nisam mogao prije godinu dana – govori Alen pa nam otkriva ko će on da bude u trećoj dobi, Ruža ili Beba.

Ko je ko: Ruža i Beba

– Ja sam Ruža, tu nema dileme, kao što je Mario Beba, ako doživim tu treću dob, to je to, ja sam ta varijanta, polako, čekaj, nemoj. Mario je daj daj odmah sve i sada. Zanimljivo je da publika zaista pravi tu neku selekciju između sebe, među prijateljicama, ko je Beba, ko je Ruža, kao da se svi odmah pronađu, ti si Beba, ja sam Ruža i obrnuto. To nas prati od početka, i to je najljepše, da ljudi u ta dva lika prepoznaju sebe, svoje bližnje, vide se, identifikuju se, što znači da mi minimalno lažemo, blizu smo te istine – objasnio je Alen.

Emocionalna reakcija publike u Banjaluci

Na predstavu je Banjaluka reagovala jako emotivno, pored gromoglasnog i nekontrolisanog smijeha, bilo je tu i suza.

Razmišljanja o kraju predstave

– Tu je bilo jako dilema da li treba Ruža da umre, ja sam od početka definitivno mislio da treba da umre, ali Mario me u jednom trenutku pokušao razuvjeriti, ali jednostavno ne, to je život, moramo da naučimo iz tih lekcija, danas jesmo, sutra možda nismo, ne smijemo dangubiti, ne smijemo podrazumjevati, stvarno nemamo puno vremena. Vrijeme je resurs koji trebamo mudro i pametno iskoristiti i zato je taj kraj morao biti takav kakav jeste, čisto da nas osvjesti, iako mi to svi znamo, ali u ovoj brzini dešavanja, događaja sterilnosti, sintetici, stvarno pogubimo ljude koji su nam najbliži – napomenuo je Alen i kazao da bi volio da se opet vrati u Banjaluku.

Povratak u Banjaluku

– Želio bih opet da se vratim u Banjaluku, ono što mene raduje, je sigurno da ćemo se vratiti, jer gde god smo igrali, tu smo se i vratili, i plan je da se vratimo. Već smo petnaestak gradova prošli, i nije bilo mjesta u kojem nisu rekli dođite nam opet. Mislim da će nam se to desiti sa Banjalukom – ispričao je Alen te pohvalio sam koncept Aprilili festa.

Pohvala organizaciji festivala

– Ovo malo koliko sam došao u prostor u koji sam došao, osjetim detalje, mnogo detalja se posvećuje publici, vidio sam dosta i marketinških stvari, prepoznajem i vidim osećaj da neko zaista vredno radi iza svega ovoga. Najbitnije je da publika bude zadovoljna, a evo, ovo što sam ja malo iskusio, i kao glumac, sve pohvale, zaista – zaključio je Alen.