Napustio je srednju školu i sa 25 godina postao najmlađi evropski milijarder koji je sam zaradio bogatstvo
Džejms Dakomb napustio je školovanje kako bi pokrenuo startap. Sada je, nakon što je njegova nova kompanija za razvoj AI čipova Oliks prikupila kapital uz procenu vrednosti od 3,3 milijarde dolara, najmlađi evropski milijarder koji je bogatstvo stekao vlastitim radom.
Džejms Dakomb napustio je srednju školu 2017. kako bi pokrenuo startap Ko Majnd, koji razvija tehnologiju za praćenje aktivnosti mozga. Četiri godine kasnije odustao je i od fakulteta zahvaljujući prestižnoj stipendiji Thiel Fellowship kako bi se u potpunosti posvetio preduzetništvu. Danas, sa samo 25 godina, najmlađi je evropski milijarder koji je samostalno stekao bogatstvo.
Njegovo bogatstvo zasnovano je na londonskoj kompaniji Oliks, proizvođaču čipova za veštačku inteligenciju osnovanom 2024. godine, kao i udelu u Ko Majndu, kojim i dalje upravlja kao zasebnom kompanijom.
Oliks je početkom avgusta utrostručio svoju valuaciju u samo šest meseci, dostigavši 3,3 milijarde dolara, nakon što je prikupio 312 miliona dolara svežeg kapitala. U investicionoj rundi učestvovali su njujorški investicioni fond Fundomo, proizvođač čipova Arm, američki kvantitativni hedž fond Hadson River Trejding, suosnivač Netfliksa Rid Hejstings i britanski državni fond Sovereign AI.
Dakomb poseduje oko 30 odsto Oliksa, što ga je učinilo milijarderom. Istovremeno ima i 12% udela u Ko Majndu. Kompanija je prošle godine prikupila dodatnih 102,5 miliona dolara, iako njena tržišna vrednost nije objavljena.
Oliks i Ko Majnd nisu odgovorili na zahtev Forbes za komentar.
Jedan od četvorice mladih milijardera izvan SAD
Dakomb je jedan od 11 milijardera u svetu mlađih od 30 godina koji su se sami obogatili. I jedan od samo četvorice izvan Sjedinjenih Država.
Drugi najmlađi evropski milijarder koji je sam zaradio bogatstvo je Arvid Lunemark, suosnivač AI kompanije Kursor. Ovaj 26-godišnji Šveđanin preselio se u SAD kako bi studirao na MIT-u. Tu je 2022. sa trojicom kolega osnovao kompaniju. Nakon što je Spejs X kupio Kursor za 60 milijardi dolara, vrednost imovine svakog od suosnivača gotovo se udvostručila na oko 2,4 milijarde dolara.
Još jedan 26-godišnji Šveđanin, Fabijan Hedin, suosnivač AI startapa Lovabl, takođe je prošle nedelje gotovo udvostručio svoje bogatstvo. Njegova kompanija prikupila je novih 400 miliona dolara uz valuaciju od 13,3 milijarde dolara. Tako je Hedinovo bogatstvo naraslo na procenjenih 3,1 milijardu dolara.
AI stvara sve mlađe milijardere
Nova generacija milijardera odraz je globalnog procvata startapova povezanih s veštačkom inteligencijom.
Titula najmlađeg milijardera koji je sam stekao bogatstvo u poslednjih godinu dana nekoliko puta je promenila vlasnika. Trenutno je drži Surja Midha, Amerikanac koji je imao samo 22 godine kada je njegov startap Merkor, specijalizovan za AI zapošljavanje, u oktobru prikupio kapital uz procenu vrednosti od 10 milijardi dolara. Njegovo bogatstvo procenjeno je na 2,2 milijarde dolara.
Pre njega titulu su držali osnivač Polimarketa Šejn Koplan i suosnivač Skejl AI Aleksander Vang.
Opklada protiv Envidije
Dakomb veruje da budućnost veštačke inteligencije ne leži u korišćenju jednog univerzalnog čipa za sve zadatke, kakve proizvodi Envidija, nego u razvoju specijalizovanih čipova optimizovanih za pojedine faze rada AI modela.
Oliks razvija fotonske čipove, u kojima se podaci prenose putem svetlosti umesto električnim signalima. Takva arhitektura smanjuje kašnjenje u obradi podataka i potrošnju energije. Pritom izbegava korišćenje skupe memorije velike propusnosti, koja je danas jedan od najvećih izazova u industriji.
Kompanija planira prve komercijalne isporuke svojih čipova tokom druge polovine 2027. godine.
Konkurencija se zaoštrava
Oliks nije jedini koji pokušava da promeni tržište AI čipova. Američki d-Matriks, iza kojeg stoji Majkrosoft, već prodaje svoje čipove Korser, dok su startapovi MatX, Etched i londonski Fractile u poslednjih godinu dana takođe prikupili stotine miliona dolara.
U trku se uključila i Envidija. Kompanija je u decembru potpisala 20 milijardi dolara vredan licencni ugovor s proizvođačem čipova Grok.
Iako pre osnivanja Oliksa nije radio u industriji poluprovodnika, Dakomb smatra da bi iskustvo koje je stekao razvijajući fotonsku tehnologiju u Ko Majndu njegovoj kompaniji moglo da obezbedi prednost u trci s mnogo većim konkurentima.
Kako je nedavno izjavio za Fajnenšel Tajms, velika ekonomska vrednost leži u razvoju čipova koji mogu brzo i uz niske troškove da pokreću velike jezičke modele za milione korisnika. Upravo zato, smatra, budućnost pripada specijalizovanom silikonu, a ne univerzalnim rešenjima.
izvor : Ališa Park, novinarka Forbes
