Najmoćnije dame sveta u 2024: Vreme je za žene !!!
Od filantropkinje Melinde Frenč Gejts do predsednice Meksika Klaudije Šejnbaum, stotinu najmoćnijih žena sveta upravlja ekonomskom snagom od ukupno 33 biliona dolara i utiče na živote više od milijardu ljudi.
Kada je Klaudija Šejnbaum u oktobru položila zakletvu i postala predsednica Meksika, dvoranom je odjeknuo istorijski usklik: “Predsednica! Predsednica!”
Šejnbaum je prva žena predsednica u 200-godišnjoj istoriji nezavisnog Meksika – 12. najveće ekonomije sveta. “Mnogi od nas u detinjstvu su čuli verziju istorije zbog koje smo poverovali da su samo muškarci bili vođe. Ali malo po malo, ta vizija je promenjena”, rekla je Šejnbaum u svom inauguracionom govoru. “Vreme je za žene”.
Većina sveta tu poruku nije čula. Iako je Šejnbaum prvi put na Forbes listi najmoćnijih žena sveta, i to na četvrtom mestu, nekoliko žena s liste je nestalo. Američka potpredsednica Kamala Haris, nekad treća na listi, izgubila je na predsedničkim izborima i barem za sada gubi moć. Tajvanska predsednica Tsai Ing-ven (nekad 30. na listi) napustila je poziciju u maju, a sada već bivša slovačka predsednica Zuzana Čaputova (nekad 84. na listi) napustila je poziciju u junu, odlučivši da neće tražiti drugi mandat.
Javnost ima sve manje poverenja u sposobnosti žena
Istovremeno, Rejkjavik indeks – sveobuhvatno istraživanje zemalja članica G7 – otkriva kako je poverenje javnosti u vođstvo žena u biznisu i politici u padu. “Podrška za vođstvo žena neće se pojaviti samo zato jer smo pretpostavili da će svet vremenom postati ravnopravniji”, kaže osnivačica indeksa Mišel Harison. “Žene se suočavaju s nizom regresivnih sila koje otežavaju, umesto da olakšavaju njihove napore da dođu na pozicije moći i tamo se zadrže”.
Mnoge od žena na rang-listi za 2024. ipak prkose tom trendu. U maju je Malina Ngai preuzela poziciju izvršne direktorke AS Watson – najveće međunarodne maloprodajne kompanije u industriji zdravlja i lepote. Ove godine prvi put je na popisu, na 75. mestu.
Melinda Frenč Gejts obećala je da će tokom naredne dve godine donirati milijardu dolara za poboljšanje položaja žena širom sveta. Zato je ove godine na osmom mestu, dva mesta više nego prošle godine. Zbog načina na koji je ove godine privukla pažnju sveta na ženski sport, Kejtlin Klark zaslužila je 100. mesto.
Popularne pevačice Tejlor Svift i Bijons Nouls našle su se na 23. odnosno na 35. mestu.
Kriterijumi
Rang-lista je određena prema četiri kriterijuma: novac, mediji, utisak i sfere uticaja. Što se političkih liderki tiče, Forbes je merio BDP i populaciju. Za korporativne vođe u obzir se uzimaju prihodi, procene vrednosti i broj zaposlenih. Za sve žene Forbes je analizirao spominjanje u medijima i društveni uticaj.
Rezultat je 100 žena koje ukupno upravljaju ekonomskom snagom od 33 biliona dolara i utiču – politikama ili vlastitim primerom – na više od milijardu ljudi. Njihovo vođstvo u sferama finansija, tehnologije, medija i šire moćan je odgovor svima onima koji sumnjaju da su žene sposobne da budu na pozicijama moći.
Ili, rečima dobitnice Nobelove nagrade za mir i bivše predsednice Liberije, Elen Džonson Serlif: “Žene zaslužuju ravnopravnost i jednake prilike jer su ih već zaradile. Zaradile su ih svojim znanjem, obrazovanjem, primerom koji pružaju, onime što one jesu”.
Ovo je 10 najmoćnijih žena sveta za 2024:
1. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije
| GODINE: 66 | DRŽAVA: Belgija | KATEGORIJA: Politika |
Ursula fon der Lajen postala je predsednica Evropske komisije u julu 2019. godine. Ona je prva žena na toj poziciji, a pre toga je bila nemačka ministarka odbrane u mandatu kancelarke Angele Merkel.
Fon der Lajen je 2020. predvodila donošenje zakona o 750 milijardi evra vrednom paketu pomoći za borbu protiv pandemije koronavirusa, a 2022. je postala jedna od najčvršćih zapadnih saveznika Ukrajine.
U julu 2024. izabrana je za drugi mandat. Tada je rekla da će joj najvažniji zadatak biti osnaživanje demokratije u Evropi.
2. Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke
| GODINE: 68 | DRŽAVA: Nemačka | KATEGORIJA: Politika |
Lagard je 1. novembra 2019. postala prva žena u istoriji na čelu Evropske centralne banke. Lagard, kao odgovorna osoba za evropsku monetarnu politiku, mora proći ključni test: osigurati da pandemija koronavirusa ne unese dodatni haos u evrozonu. Od 2011. do sredine 2019. bila je na čelu Međunarodnog monetarnog fonda, čiji je zadatak da obezbedi stabilnost globalnog monetarnog sistema. Bila je prva žena na toj poziciji.
Analizirajući finansijsku krizu iz 2008. godine, Lagard je naglasila ulogu “groupthinka” – odnosno insistiranja na istim mišljenjima – u industriji kojom dominiraju muškarci, pozvavši na rodnu reformu.
3. Đorđa Meloni, premijerka Italije
| GODINE: 47 | DRŽAVA: Italija | KATEGORIJA: Politika |
U oktobru 2022. godine, Đorđa Meloni postala je premijerka Italije, prva žena u istoriji te zemlje na toj poziciji. Meloni je takođe predsednica italijanske desničarske stranke Braća Italije, a tu poziciju preuzela je u martu 2014. godine. Kao petnaestogodišnjakinja pristupila je mladima Italijanskog socijalnog pokreta, stranke koju su osnovale pristalice bivšeg italijanskog diktatora Benita Musolinija, a koju opisuju kao “neofašističku”.
“Da prirodnim roditeljima, ne LGBT lobijima, da seksualnom identitetu, ne rodnoj ideologiji”, rekla je Meloni u govoru u junu 2022. što je izazvalo strahove da će njena pobeda na izborima dovesti do smanjenja prava za žene i LGBTQ osobe.
U novembru 2023. Meloni je podržala predlog ustavne reforme kojom bi se omogućio direktan izbor premijera, nazvavši to naporom za smanjenje političke nestabilnosti u Italiji.
4. Klaudija Šejnbaum, predsednica Meksika
| GODINE: 62 | DRŽAVA: Meksiko | KATEGORIJA: Politika |
Klaudija Šejnbaum ušla je u istoriju kao prva predsednica Meksika u junu 2024. godine. Rođena je u jevrejskoj porodici u Meksiko Sitiju, što je čini i prvom osobom jevrejskog porekla na poziciji predsednice Meksika.
Od 2018. do 2023. godine, Šejnbaum je bila gradonačelnica Meksiko Sitija. Jedno od njenih postignuća je i uvođenje novog sistema koji je poboljšao javni prevoz u gradu.
Šejnbaum je inače uspešna naučnica s doktoratom iz energetskog inženjerstva. Bila je 2007. u grupi naučnika i političara koji su podelili Nobelovu nagradu za mir.
5. Meri Bara, izvršna direktorka, Dženeral Motors
| GODINE: 62 | DRŽAVA: SAD | KATEGORIJA: Biznis |
Meri Bara postala je izvršna direktorka Dženeral Motorsa 2014. kao prva žena na čelnoj poziciji jednog od tri najveća automobilskih proizvođača u SAD-u.
Bara je investirala milijarde dolara u razvoj električnih vozila, autonomnih automobila i uslugu deljenja vožnji Mejven. U Dženeral Motorsu počela je da radi 1980. godine, kao studentkinja.
Ona je predsednica grupe Business Roundtable koja okuplja najmoćnije korporativne izvršne direktore u SAD-u, a takođe je i članica upravnog odbora kompanije Volt Dizni.
6. Abigejl Džonson, izvršna direktorka, Fidelity
| GODINE: 62 | DRŽAVA: SAD | KATEGORIJA: Finansije |
Ebigejl Džonson postala je izvršna direktorka kompanije Fidelity Investments 2014. godine, preuzevši tu poziciju od svog oca. Predsednica uprave postala je 2016.
Njen deda, Edvard Džonson II osnovao je ovaj investicioni fond 1946. Džonson ima vlasništvo nad 28,5 odsto udela u kompaniji, koja, zaključno s podacima od septembra ove godine, upravlja imovinom vrednom 4,5 biliona dolara.
Džonson je prihvatila pojavu kriptovaluta: Fidelity je 2018. pokrenuo platformu koja institucionalnim investitorima omogućava trgovanje bitkoinom i eterom.
Kao studentkinja, radila je letne poslove u Fidelity-u, a kompaniji se na puno radno vreme pridružila kao analitičarka 1988. nakon što je diplomirala na Harvardu.
7. Džuli Svit, predsednica i izvršna direktorka, Accenture
| GODINE: 54 | DRŽAVA: SAD | KATEGORIJA: Biznis |
Džili Svit postala je izvršna direktorka kompanije za globalne usluge Accenture u septembru 2019. godine. Pre toga je bila glavna savetnica i čelnica kompanije za Severnu Ameriku – najveće tržište za Accenture.
Svit je takođe članica grupe Business Roundtable, Međunarodnog poslovnog saveta Svetskog ekonomskog foruma, kao i odbora direktora Catalyst-a.
8. Melinda Frenč Gejts, filantropkinja
| GODINE: 60 | DRŽAVA: SAD | KATEGORIJA: Filantropija |
Melinda Frenč Gejts jedna je od najmoćnijih žena u svetu filantropije. U junu ove godine napustila je poziciju kopredsednice fondacije Bil i Melinda Gejts nakon gotovo 24 godine. Ona nije objasnila svoj odlazak, ali Bil i Melinda razveli su se 2021.
U oktobru je Forbes gotovo utrostručio svoje procene imovine koju je dobila u razvodu od Bila na oko 29 milijardi dolara.
Frenč Gejts i ranije je obećala da će podržavati prava za žene i devojčice. U maju ove godine najavila je da će za te napore u naredne tri godine donirati milijardu dolara.
Njena misija je da smanji jaz u finansiranju za preduzetnice i osnivačice kompanija kroz svoju kompaniju za investiranje i dobrotvorni rad, Pivotal Ventures.
9. Mekenzi Skot, filantropkinja
| GODINE: 54 | DRŽAVA: SAD | KATEGORIJA: Filantropija |
Mekenzi Skot je filantropkinja, autorka i bivša supruga osnivača Amazona Džefa Bezosa, s kojim je u braku bila 25 godina. U sklopu njihovog razvoda 2019. godine dobila je 4% udela u Amazonu.
U maju 2019. godine potpisala je takozvanu Giving Pledge, obećavši da će najmanje polovinu svog bogatstva donirati u dobrotvorne svrhe tokom života.
Na stranici Yield Giving Skot objavljuje pojedinosti o 17,3 milijarde dolara donacija koje je podelila u više od 2.300 neprofitnih udruženja. Udruženja kojima ona donira novac imaju punu kontrolu nad time kako će sredstva i potrošiti.
Uz to, objavila je i dva romana. Skot je bila studentkinja ugledne spisateljice Toni Morison na Prinstonu, a za nju je neko vreme i radila kao asistentkinja.
10. Džejn Frejzer, izvršna direktorka, Citigroup
| GODINE: 57 | DRŽAVA: SAD | KATEGORIJA: Finansije |
Džejn Frejzer imenovana je naslednicom izvršnog direktora Majkla Korbata 2020. godine, a ulogu je zvanično preuzela u martu 2021. Ona je prva žena na mestu izvršnog direktora Sitigrup u istoriji kompanije, a takođe je i prva žena na čelu neke velike banke s Vol Strita.
Pre nego što je postala izvršna direktorka Sitigrup, ona je bila predsednica odbora banke, kao i izvršna direktorka Sitijevog odseka Global Consumer Banking.
Banci se pridružila 2004. godine, a tokom karijere vodila je odseke korporativne strategije i akvizicija tokom poslednje velike finansijske krize.
izvor : Megi Megrat, novinarka Forbes
