Mediji sve oprezniji prema AI: Šta misle i čega se plaše !

Britanski mediji sve više preispituju uticaj koji veštačka inteligencija (AI) ima, udaljavajući se od entuzijastičnog izveštavanja o novim proizvodima. Usmeravaju pažnju na njene posledice u stvarnom svetu.

Analiza jedne PR kompanije, koja je obuhvatila više od 215.000 televizijskih i radio-emisija u Velikoj Britaniji pokazuje sve veći fokus na odgovornost. Odnosno radna mesta, javne službe i pitanja poput bezbednosti dece, potrošnje energije i autorskih prava.

Priče o AI sada sve češće naglašavaju regulaciju, pravne postupke i širi uticaj veštačke inteligencije. Pri čemu se sve više oslanjaju na dokaze i kredibilne izvore. Iako produktivnost i dalje predstavlja jednu od glavnih tema, emiteri sve češće postavljaju pitanje ko je vlasnik AI tehnologija. Kao i ko snosi odgovornost za štetu koju AI može prouzrokovati.

Ovaj trend odražava globalni porast zabrinutosti javnosti. Naročito u Evropi i Severnoj Americi, gde raste strah od negativnih posledica koje veštačka inteligencija ima.

Veštačka inteligencija i njena primena u kompanijama

Kompanijama koje primenjuju AI savetuje se da ozbiljno pristupe pitanjima potrošnje energije, radnih mesta, bezbednosti i prava građana. Posebno u trenutku kada poverenje javnosti u ovu tehnologiju opada.

Posle godina entuzijastičnog izveštavanja, britanski televizijski i radio mediji počinju da zauzimaju skeptičniji stav prema koristima veštačke inteligencije.

Analiza više od 215.000 televizijskih i radio-emisija u Velikoj Britaniji, koju je sprovela PR kompanija Be Broadcast, zaključila je da je AI ušla u svoju „fazu posledica“.

Fokus se tako pomera sa predstavljanja novih AI proizvoda na pitanja odgovornosti. Takođe i radnih mesta, javnih službi i stvarnog uticaja ove tehnologije.

Sve češće se pojavljuju priče o tome kako AI utiče na postojeće probleme u društvu. Uključujući bezbednost dece, nezaposlenost mladih, sajber kriminal, autorska prava, potrošnju energije i odbranu.

Istovremeno, sve više pažnje privlače i sporovi u vezi sa planiranjem i izgradnjom data centara, kao i pitanja čipova, električne energije, vode i zemljišta.

Najave novih proizvoda sve se više nadmeću za pažnju sa pričama o regulaciji, pravnim postupcima, javnim službama i širem uticaju veštačke inteligencije.

Medijska izveštavanja i veštačka inteligencija

Istovremeno, medijsko izveštavanje sve se više zasniva na dokazima, nezavisnim istraživanjima, merljivim rezultatima i kredibilnim sagovornicima.

„Pre godinu dana, priča o AI na britanskoj televiziji i radiju uglavnom se odnosila na proizvode i ono što oni mogu da učine za nas.

Danas se razgovor proširio na radna mesta, energiju, autorska prava i bezbednost dece“, prokomentarisao je Stiven Vadington, koautor knjige AI for Public Relations.

O veštačkoj inteligenciji govori se veoma različito u zavisnosti od sektora. U zdravstvu i nauci, AI se uglavnom predstavlja kao alat za kliničku podršku ili kao sredstvo koje otvara put novim otkrićima.

Izveštavanje o primeni AI u obrazovanju mnogo je raznovrsnije. Prednosti i podrška nastavnicima nadmeću se sa temama poput varanja i očuvanja integriteta ocenjivanja.

Kada je reč o kreativnim industrijama, izveštavanje o AI uglavnom je usmereno na pitanja vlasništva, saglasnosti i egzistencije ljudi čiji su poslovi ugroženi.

U izveštavanju o sajber-bezbednosti, AI se posmatra i kao napadač i kao sredstvo odbrane. U pričama o vladi predstavlja se kao izazov za pružanje javnih usluga i regulisanje tehnologije. U kontekstu odbrane, AI se posmatra kao strateška sposobnost, ali i kao faktor koji može višestruko uvećati postojeće pretnje.

Promena fokusa

„Emiteri sve više žele da znaju ko je vlasnik modela i ko će snositi odgovornost kada sistemi prouzrokuju štetu“, rekao je Vadington.

„Svaka organizacija koja primenjuje AI trebalo bi da obrati pažnju na to. Bićete procenjivani prema svom stavu o potrošnji energije, radnim mestima, bezbednosti i pravima.“

Produktivnost je i dalje tema o AI o kojoj se najviše izveštava i čini 19% svih televizijskih i radio-priloga. Sada se nalazi rame uz rame sa temama kao što su investicije, autorska prava, mediji, saobraćaj, zapošljavanje, zdravstvo, državna uprava i nacionalna bezbednost.

Došlo je i do jasne promene u kompanijama koje dobijaju najviše medijskog prostora. Dok je 2025. godine pažnja bila usmerena na proizvode kao što su ChatGPT, Copilot i Gemini, ove godine fokus se pomera ka kompanijama OpenAI, Anthropic, Google i Meta. Novinari sve više istražuju pitanja vlasništva, investicija, regulacije i odgovornosti.

„Emiteri sve više žele da znaju ko je vlasnik modela i ko će snositi odgovornost kada sistemi prouzrokuju štetu“, rekao je Vadington. „Svaka pozitivna priča o AI sada povlači i drugo pitanje — šta je sa radnim mestima, podacima, autorskim pravima ili odgovornošću?“

Veća korist nego šteta?

Promena ugla iz kojeg emiteri izveštavaju odražava promene u stavovima javnosti prema AI širom sveta. Nedavno istraživanje kompanije Ipsos pokazalo je da ljudi u Aziji i Latinskoj Americi u proseku češće smatraju da AI donosi više koristi nego štete.

Ljudi u Evropi i Severnoj Americi u proseku skloniji tome da osećaju nelagodu i zabrinutost zbog AI.

U Sjedinjenim Američkim Državama, raniji trend poboljšanja stavova prema AI izgubio je zamah. Posebno među mlađim ljudima, pokazalo je najnovije istraživanje Bentley University-Gallup Business in Society.

Udeo Amerikanaca koji smatraju da AI donosi više štete nego koristi porastao je sa 31% u 2025. na 39% u 2026. godini. Procenat onih koji veruju da AI donosi više koristi nego štete blago pao, na 9%.

„Kada je poverenje javnosti već nisko, čak i umerene promene u stavovima javnosti poput ovih mogu biti značajne, dok kompanije nastavljaju da šire primenu AI u proizvodima, uslugama i na radnim mestima“, naveli su istraživači.

izvor : Ema Vulakot, saradnik Forbes