Ljubav na klik ili preko posrednika: Da li agencije za upoznavanje danas mogu da „prežive“ Tinder i druge aplikacije

Upoznavanje parova danas je kako se čini, potpuno drugačije nego pre dvadesetak ili više godina.

Nekada su prijatelji, porodica igrali glavnu ulogu u spajanju i upoznavanju. Danas neretko ljudi ljubav traže putem aplikacija i sajtova kao što su Tinder, Bumble ili Badoo.

Dovoljno je nekoliko fotografija, kratak opis i jedan „swipe“ da bi komunikacija započela. Međutim, postavlja se pitanje da li su takve aplikacije zaista olakšale pronalaženje partnera? Da li su shodno načinu komunikacije i odnosi postali površniji i prolazniji?

Sa druge strane, agencije za spajanje parova koje iz ove digitalne perspektive sada to rade „tradicionalnim načinima“ i dalje opstaju.

Kako kažu u jednoj koja radi više od 40 godina, one i dalje privlače ljude koji traže ozbiljnije veze i pažljiviji odabir partnera.

Dok jedni veruju da tehnologija štedi vreme i pruža veći izbor, drugi smatraju da lični pristup i psihološko povezivanje imaju veću vrednost od onlajn dopisivanja.

Savremeno društvo tako balansira između digitalne praktičnosti i potrebe za autentičnim odnosima. Postavlja se sve češće pitanje šta danas zaista bolje funkcioniše? I mogu li agencije kao tradicionalni način upoznavanja parova da trče trku sa Tinderom.

Upoznavanje preko agencije

Ljiljana Lepšanović Živanović, sociolog i dugogodišnji savetnik u bračnoj agenciji Fortuna, koja radi već 44 godine, priseća se da je pre desetak godina, kada je masovnije krenula ekspanzija sajtova za upoznavanje primetno opadao broj njihovih članova.

„Tada smo razmišljali da li da nastavimo da radimo na isti način, ili da pokrenemo sajt i mi. Ipak, nismo to uradili, i mislim da je to bilo ispravno, jer smo shvatili da tako ne bismo imali adekvatnu mogućnost da upoznamo i proverimo članove i obezbedimo da njihovi podaci i profili budu stvarni“, priča Ljiljana za Forbes Srbija.

Tada, i nakon pandemije koronavirusa, beležili su stagnaciju broja članova. U poslednje tri-četiri godine imaju sve više ljudi koji im se javljaju, odnosno učlanjuju.

„Na manjkavost i razočaranost onlajn upoznavanjem ukazuje nam jedan broj ljudi koji imaju ozbiljne emotivne namere. Koji baš zbog toga dolaze kod nas“, dodaje Lepšanović.

Kako kaže, u agenciji kao što je Fortuna ne postoji mogućnost anonimnosti i lažiranja podataka, kao što je to slučaj na mrežama ili aplikacijama. Prilikom učlanjenja ostavljaju se lični podaci, koji su, zaštićeni.

Cilj ozbiljna veza

Svoje članove poznaju i u stalnom su kontaktu sa njima. Cilj članstva je isključivo ozbiljna, trajna veza, brak odnosno zajednički život. Kao i stvaranje porodice, kada je reč o mlađim ljudima.

Ova agencija radi po principu članstva i učlanjuje samo bračno slobodne osobe svih generacija, različitih zanimanja i obrazovanja, iz Beograda i drugih gradova u Srbiji, i iz inostranstva.

Praktikuje se lični dolazak, popunjavanje upitnika, i razgovor sa stručnim savetnikom, kao i fotografisanje u prostorijama agencije.

Popunjavanem upitnika daju se odgovori na pedesetak pitanja. Na taj način osoba predstavlja sebe, svoju životnu situaciju, kao i želje i zahteve u vezi potencijalnog partnera.

To su na primer podaci o godištu, obrazovanju, bračnom stanju, interesovanjima, hobijima… Da li imaju decu iz prethodnog braka, da li bi prihvatili decu i partnera u tom slučaju. Da li boluju od nekih bolesti, šta čitaju, šta bi im smetalo kod partnera…

Upoznavanje uz diskreciju

Funkcionišu tako što se, isključivo u okviru kartoteke, bez postavljanja bilo kakvih slika ili podataka na internet, pravi potencijalna partnerska kombinacija, kao razmišljanje da bi dve osobe bile možda jedna drugoj odgovarajuće poznanstvo.

Drugi korak, isto važan, jeste slanje upitnika i fotografija na mejl ili vajber, i jednoj i drugoj osobi sa pitanjem da li su zainteresovani da se upoznaju.

Ljiljana kaže da insistiraju na diskreciji. Tako u upitniku koji se daje drugoj osobi na uvid, stoji samo ime, bez prezimena.

„Ako postoji obostrana zainteresovanost za poznanstvo, razmenjuju se brojevi telefona i oni se, po našem savetu, dogovaraju odmah za viđenje, bez nepotrebnog dopisivanja. Na taj način smo pomogli da dođe do jednog novog poznanstva i ostvari lični kontakt između dve slobodne osobe, a vreme će pokazati kako će se dalje to odvijati. Jer, jedino pri ličnom kontaktu, znaće se, ima li ili nema, obostrane želje za ponovnim viđenjem i uspostavljanjem veze“, priča Ljiljana Lepšanović Živanović.

Na mrežama i aplikacijama, kaže naša sagovornica, imaju mogućnost da istovremeno kontaktiraju i ostvaruju poznanstvo sa više osoba odjednom, a u agenciji je uvek komunikacija „jedan na jedan“. To je bitna razlika.

Mnogi se razočarali u aplikacije i društvene mreže

Kaže da im dosta ljudi dolazi upravo zato jer su se razočarali zbog lažnih profila na društvenim mrežama, neozbiljnošću i različitim motivima ljudi koji se tamo nalaze radi upoznavanja.

„Jedan član nam je pričao svoje iskustvo onlajn upoznavanja. Petnaestak dana se dopisivao sa devojkom koja je odjednom jednostavno nestala sa mreža, bez ikakve poruke upućene njemu. Razočarao se i rekao nam je da pretpostavlja da je upoznala nekog drugog zanimljivijeg, jer je očigledno komunicirala sa više njih istovremeno“.

Kaže da se pouzdanost agencije ogleda i u tome što, kada kandidat ne da valjane podatke, ili na primer napiše da ima fakultetsko obrazovanje, a kada osoba izađe sa njim shvati da je taj podatak netačan, može da javi agenciji kako bi reagovala.

U ovakvim situacijama može se intervenisati kako osoba to ne bi radila više, da se taj podatak ispravi, dok na društvenim mrežama nema takve mogućnosti.

Najstariji „kandidat“ ima 82 godine

Fortuni se javljaju ljudi svih generacija. Najčešće oko 35 godina. U poslednje vreme je primećeno da se više javljaju mladići nego devojke, u želji da osnuju porodicu.

Pre nekoliko dana učlanio se i čovek star 82 godine. On je ujedno i najstariji član.

Članarina koja se plaća za posredovanje iznosi 8.000 dinara. Može se platiti u ratama. Važi za vreme dok se ne ostvare četiri poznanstva, ali ne kraće od godinu dana.

Ranije su se, priseća se, ljudi upoznavali kroz mnogobrojne oblike druženja, upoznavali se preko rođaka i prijatelja, a sada smo otuđeni jedni od drugih, živi se brzo, i niko ne želi da „provodadžiše“ i spaja ljude, da se bavi tuđim životima i problemima, i pojedinac je sve više usmeren samo na sebe.

Kroz agenciju je dosad prošlo više od 70.000 ljudi. Više od 8.000 njih uspelo je da sklopi poznanstvo.

Ipak, primetno je, kako ističe Ljiljana, da mnogi članovi i dalje imaju neku vrstu predrasuda prema ovakvom načinu upoznavanja partnera i nerado pričaju drugima gde i kako su se upoznali.

„Uvek imamo problem da nađemo „naš par“ koji bi hteo da o tome priča javno, na primer u medijima“, dodaje.

Bitno je ipak da nam ostaje saznanje da smo svojim posredovanjem mnogima doneli sreću i pomogli da upoznaju svoju srodnu dušu, ističe sagovornica.

Opstanak u eri digitalizacije

Na pitanje da li mogu agencije danas da opstanu, kaže da će sigurno još neko vreme postojati.

Ipak, upitno je kako će biti kada „digitalne generacije“ budu sazrevale i kada dođu u doba 30-35 godina. Da li će tada biti zainteresovanih za ovakav tradicionalan način upoznavanja partnera, jer oni odrastaju u drugačijem svetu.

„Čini mi se da će ovakve agencije još neko vreme postojati, ali nisam sigurna za budućnost“, kaže Lepšanović Živanović.

I u agenciji za upoznavanje parova i sklapanje brakova Cuore kažu da im dolaze oni koji su najpre okušali sreću na sajtovima. Razočarali su se jer se nisu mogli pouzdati niti nadati nekoj ozbiljnoj vezi.

Kako kaže vlasnica agencije Aleksandra Bonić, koja se sa svojim suprugom upoznala preko agencije, na mrežama i sajtovima za upoznavanje ljudi se u 80 odsto slučajeva predstavljaju onakvim kakvi zapravo nisu.

Kao agencija za nekretnine

Agencije su i dalje sinonim za pouzdanost. Na društvenim mrežama i sajtovima praktično ne znate koga upoznajete, kaže sagovornica.

„Mi im kada popunjavaju naš upitnik predočavamo da su to ipak ozbiljna poznanstva odnosno cilj je ozbiljna veza“, naglašava.

Neki žele da im se javno na sajtu objavi fotografija, a neki nisu za to.

„Praktično funkcionišemo kao agencija za nekretnine. Kao kad angažujete agenciju da za vas odabere nešto što je po meri i želji, da ne biste lutali, a prethodno objasnite šta želite.

Ljudi sve manje izlaze i imaju vremena za upoznavanja i onda im odgovara ovakav vid selekcije“.

Na tri meseca uspevaju da spoje pet parova, kaže sagovornica.

Tehnologija stvara privid povezivanja

Primećuje i neke razlike. Recimo, sada se profili kandidata više razlikuju nego ranije jer je nekada ženama bilo bitno da nađu porodičnog čoveka, koji će zarađivati, a one se baviti kućom. Danas su emancipovanije, rade i ne očekuju finansijsku podršku, već da im neko parira.

Budućnost agencija za spajanje vidi kroz usavršavanje i praćenje noviteta. „Ne može se raditi kao pre tri decenije, moramo biti u koraku sa vremenom i digitalnim obrascima“, kaže sagovornica.

Psiholog Ana Mirković objašnjava da prekomerna upotreba tehnologije dokazano vodi ka poteškoćama u razvoju bazičnih socijalnih veština. Tako pojedinci provode sve manje vremena u stvarnim interakcijama, a sve više u virtuelnom prostoru.

„Tehnologija nas prividno približava kroz stalni protok informacija, ali nas suštinski udaljava na nivou emocionalne dubine“, objašnjava Mirković.

Iako se smatra da nam društvene mreže pružaju široku mrežu prijatelja, zapravo se radi o emocionalno slabim i labavim odnosima.

Razlike u komunikaciji

„Jake emocije i prisnost se razvijaju isključivo sa ljudima sa kojima provodimo vreme licem u lice. Kada se direktna komunikacija zameni ekranom, gubimo mogućnost interpretacije neverbalnih gestova i izraza lica, govora tela i tona glasa“, kaže Mirković.

Komunikacija preko ekrana, dominantno preko aplikacija, može paradoksalno pojačati osećaj usamljenosti i anksioznosti, upozorava sagovornica.

„Ovaj fenomen se objašnjava kao posledica toga što medijski i digitalni kanali agresivno pokušavaju da nas pretvore u potrošače. Za istinsko blagostanje i stabilne odnose ključne su intrinzične vrednosti – afilijacija (kvalitet odnosa), pripadnost zajednici i samoprihvatanje“.

Premijum alternativa algoritmima

Kada se ljudski odnosi svedu na potrošački model, u društvu se stvara izražen deficit samospoznaje i empatije. Tu je svako prvenstveno fokusiran isključivo na sebe.

Mirković je optimista i smatra da tradicionalne agencije za upoznavanje ne samo da mogu opstati, već se u digitalnoj eri pozicioniraju kao visokokvalitetna, premijum alternativa algoritmima.

Ključ njihovog uspeha leži u pomeranju fokusa sa kvantiteta sati i profila na kvalitet vremena i smislenost same aktivnosti.

„Mislim da su glavne prednosti tradicionalnih matchmaking agencija to što selekciju baziraju na intrinzičnim vrednostima. Takođe i stvarnim psihološkim potrebama pojedinca, što stvara preduslove za dugovečne odnose“, naglašava Ana Mirković.

Ljudski faktor kao finalni filter za upoznavanje

„Aplikacije ljude tretiraju kao robu na tržištu. Tradicionalne agencije ne moraju da odbace tehnologiju već da se modernizuju kroz produkciju sopstvenih onlajn sistema i aplikacija za podršku poslovanju. Ali, uz zadržavanje ljudskog, stručnog faktora kao finalnog filtera“, dodaje Mirković.

Bezbednost i diskrecija su najveća snaga tradicionalnih agencija. Digitalno okruženje sa sobom nosi visoke rizike.

„To su uznemiravanje, povreda privatnosti, kao i svest o tome da ljudi dele lažne lične podatke i da su spremni na manipulaciju.

Agencije ipak ovaj problem rešavaju u korenu. One sprovode proveru identiteta, garantuju zaštitu podataka o ličnosti i eliminišu rizik od prevara, pružajući kompletnu diskreciju“, ističe.

Neposredna interakcija i direktno upoznavanje ostaje nezamenjiv i jedini prirodan poligon za razvoj stabilnih i dubokih emotivnih veza, kaže sagovornica Forbes Srbija.

izvor : Forbes.rs