Liderka AfD-a: Nemačka treba ponovo da se okrene jeftinoj ruskoj energiji !

Nemačka bi trebalo da prestane sa bojkotom ruske nafte i gasa kako bi ojačala svoju posustalu privredu, izjavila je za “Reuters” liderka krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), Alis Vajdel, a tom prilikom je istakla i ambicije svoje stranke da preuzme vođenje savezne vlade.

Povratak jeftinoj ruskoj energiji

Pre sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini, Berlin je više od trećine sirove nafte i više od polovine prirodnog gasa uvozio od Rusije. Nemačka privreda i dalje se teško oporavlja od šoka izazvanog uništenjem ključnog gasovoda Severni tok, koji je dignut u vazduh u septembru 2022. godine.

“Jeftina energija iz Rusije bila je tajna uspeha oznake ‘Made in Germany’. Moramo da je vratimo. Gubitak te energije vratio nas je godinama unazad. Izgubljene su stotine hiljada radnih mesta. Postali smo zavisni od Sjedinjenih Američkih Država, koje nam prodaju energiju po znatno višim cenama”, poručila je političarka koja želi da bude naredna kancelarka.

Nemačka industrija, pogođena naglim rastom troškova energije, i dalje stagnira, a situaciju dodatno otežava činjenica da automobilski gigant Folksvagen razmatra ukidanje čak 100.000 radnih mesta.

Odlučujući izbori

Njene izjave ukazuju na potencijalnu slabost zapadnog saveza koji podržava Ukrajinu. Iako sadašnja nemačka vlada podržava Kijev, javnost je o tom pitanju znatno podeljenija. Vajdelova je svoje stavove iznela uoči septembarskih izbora u dve istočnonemačke savezne pokrajine, Saksoniji-Anhalt i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, gde AfD vodi u anketama.

Ako AfD preuzme vlast u tim pokrajinama, njihove vlade osporavale bi migracionu politiku Berlina, za koju smatraju da je previše velikodušna i da finansijski teret prebacuje na lokalne vlasti. To bi narušilo nemački model upravljanja zasnovan na konsenzusu i moglo bi da posluži AfD-u kao odskočna daska za osvajanje vlasti na saveznom nivou.

Za vodeće stranke, poput Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelara Fridriha Merca, koje su isključile saradnju sa AfD-om, pobeda te krajnje desne stranke predstavljala bi udarac takozvanom “sanitarnom kordonu”, čiji je cilj da spreči AfD da dođe na vlast.

Visoki troškovi energije i mogućnost povratka jeftinijih ruskih energenata mogli bi da privuku birače, posebno na istoku zemlje, koji je bio pod sovjetskom vlašću do pada Berlinskog zida. Mnogi stanovnici tog dela Nemačke imaju više razumevanja za Rusiju i kritičniji su prema Sjedinjenim Američkim Državama kao glavnom vojnom savezniku i zaštitniku Nemačke.

“Nećemo sve okrenuti naglavačke”

visoki funkcioner te stranke, Markus Frohnmajer, nedavno je posetio Rusiju gde se sastao sa Aleksejem Milerom, direktorom ruskog energetskog giganta Gasprom, i pozvao na ponovno puštanje u rad gasovoda Severni tok.

Frohnmajer je odbacio kritike zbog svoje posete, navodeći da ima saznanja kako američki investitori razmatraju ponovno otvaranje trase Severnog toka, što bi moglo da dovede do toga da Nemačka plaća naknadu za pristup ruskom gasu.

“U Nemačkoj moramo da pazimo da ne propustimo priliku za povratak na rusko tržište. Gospodin Miler je rekao da bi za nastavak isporuke gasa bio potreban rok od tri meseca”, poručio je.

Roderih Kizeveter, poslanik Mercove Hrišćansko-demokratske unije, smatra da proruski stavovi AfD-a iskrivljuju javnu raspravu u Nemačkoj.

“AfD koristi romantizovanje Rusije, naročito uoči predstojećih izbora u istočnoj Nemačkoj”, rekao je Kizeveter.

Vajdelova je odbacila optužbe da je njena stranka ekstremistička, kako ju je prošle godine okarakterisala nemačka obaveštajna služba.

“Način na koji mi vidimo sebe i način na koji nas procenjuju naši politički protivnici međusobno su veoma udaljeni. Opisuju nas kao krajnju desnicu. U stvarnosti, mi smo stranka običnih ljudi. Nećemo sve preokrenuti naglavačke ako dođemo na vlast”, zaključila je.

izvor : (EUpravo zato/Index.hr)