Kada treba verovati svom instinktu, a ne savetima svih drugih !

Postoji jedan neobičan trenutak koji ponekad nastupi nakon što zatražimo savet od drugih ljudi.

Razgovarate sa ljudima koje poštujete, pažljivo im objašnjavate situaciju i slušate dok postavljaju razumna pitanja. Možda bi trebalo da prihvatite posao. Prodate kompaniju. Prekinete poslovno partnerstvo. Odustanete od projekta. Prihvatite unapređenje. Bez obzira na odluku, nekoliko ljudi dolazi do približno istog zaključka i njihovo obrazloženje ima smisla. Postoji samo jedan problem: nešto vam i dalje ne deluje kako treba.

Većina saveta o liderstvu govori nam da prema tom osećaju treba biti sumnjičav. Prikupite dokaze, potražite različite perspektive, preispitajte svoje pretpostavke i izbegavajte donošenje emotivnih odluka.

Sve to ima smisla, naročito kada se donose važne odluke koje utiču i na druge ljude. Ipak, postoji još jedna mogućnost koju vredi razmotriti. Ponekad svi koji vam daju savet raspolažu sa manje informacija nego vi. Oni znaju činjenice koje ste im saopštili. Vi znate kako je izgledalo živeti sa tim činjenicama.

Ta razlika je važna zato što savet može da unapredi odluku, a da pritom ne dovede nužno do prave odluke. Drugi ljudi mogu da uoče rizike koje smo mi prevideli, ali oni naše izbore posmatraju sa određene distance. Pravi izazov je znati kada vaš instinkt prepoznaje nešto važno, a kada vam samo govori ono što želite da čujete.

Vaš instinkt možda zna nešto što još ne umete da objasnite

Intuicija se često posmatra kao suprotnost racionalnom razmišljanju. Istraživanja donošenja odluka kod stručnjaka ukazuju na to da je odnos složeniji. Intuicija može da nastane iz nagomilanog iskustva, tako što ljudi postepeno postaju sposobni da prepoznaju obrasce pre nego što mogu svesno da objasne šta su tačno uočili.

Iskusni regruter tokom razgovora za posao oseti da nešto nije u redu. Iskusnom direktoru postane neprijatno zbog akvizicije uprkos impresivnim projekcijama. Menadžer posumnja da se talentovani zaposleni sprema da ode i pre nego što se pojavi bilo kakav očigledan dokaz.

Ako ih pitate tačno zašto tako misle, možda će imati problema da objasne. To ne znači nužno da je taj osećaj iracionalan. Mozak možda reaguje na sitne signale koji još nisu dospeli do nivoa svesne percepcije: neuobičajeno oklevanje, suptilnu promenu u ponašanju ili nešto što nedostaje u razgovoru, a što bi inače bilo prisutno. Godine iskustva mogu da stvore iznenađujuće sofisticiran sistem za prepoznavanje obrazaca.

Ipak, postoji važna napomena. Intuicija postaje pouzdanija kada ljudi imaju značajno iskustvo u okruženjima u kojima se obrasci zaista ponavljaju i u kojima su dobijali konkretne povratne informacije o prethodnim odlukama. Osećaju koji je nastao nakon 20 godina rada u određenoj industriji treba dati drugačiju težinu nego osećaju koji se javlja u vezi sa nečim sa čim se susrećete prvi put. Posebno treba biti oprezan prema sopstvenim instinktima kada delujemo izvan oblasti u kojoj smo stručni.

Instinkt može da sadrži iskustvo i stručnost. Ali može da sadrži i predrasude, strah i želje koje nisu zasnovane na realnosti. Teškoća je u tome što se sva četiri mogu iznutra osećati gotovo isto.

Drugi ljudi vam daju savet na osnovu „uređene“ verzije vas

Postoji još jedno ograničenje kada pitate ljude šta bi trebalo da uradite. Oni znaju samo ono što im kažete.

Zamislite da odlučujete da li da napustite prestižan posao. Na papiru, ostanak ima savršenog smisla. Plata je odlična, organizacija je ugledna, a unapređenje deluje izvesno. Prijatelji bi s razlogom mogli da vam kažu da ne odbacujete uspešnu karijeru. Mentor bi mogao da ukaže na to da bi još dve godine mogle da vam donesu prilike koje bi bilo teško ponovo ostvariti na drugom mestu.

Ono što oni ne mogu da iskuse jeste ponedeljak ujutru. Ne sede na sastancima koji vas iscrpljuju, ne znaju koji delovi posla su vam vremenom prestali pričinjavati zadovoljstvo niti osećaju nagomilavanje sitnih frustracija koje deluju beznačajno kada se opisuju pojedinačno. Možete im objasniti ta iskustva, ali opisivati nečiji život nije isto što i živeti ga.

Istraživanja afektivnog predviđanja pokazala su da ljudi mogu biti iznenađujuće loši u procenjivanju toga kako će se zbog budućih okolnosti osećati. Oni koji vam daju savet suočavaju se sa dodatnim problemom jer pokušavaju da predvide kako će određena odluka uticati na nekog drugog. Njihov savet može biti savršeno racionalan prema kriterijumima koje oni smatraju važnim, a da pritom zanemare kriterijume koji su vama najvažniji.

To ne znači da su saveti drugih ljudi beskorisni. Upravo suprotno. Ljudi koji situaciju posmatraju sa distance često mogu da uoče obrasce koje nam emocije onemogućavaju da prepoznamo. Ali savet treba posmatrati kao dokaz, a ne kao instrukciju. Niko drugi neće morati da se svakog jutra probudi unutar odluke koju donesete.

Budite oprezni kada se vaš instinkt uvek slaže sa onim što želite

Postoji opasna verzija „verovanja instinktu“. Javlja se onda kada intuicija postane pristojan naziv za ono što želimo. Želite da donesete određenu odluku, pa nastavljate da pitate ljude sve dok neko ne potvrdi ono što želite da čujete. Nezgodni dokazi postaju negativnost. Ljudi koji podržavaju vaš izbor su pronicljivi, dok oni koji mu se protive jednostavno ne razumeju situaciju.

Istraživanja pristrasnosti potvrđivanja iznova su pokazala koliko lako ljudi traže, tumače i pamte informacije koje podržavaju njihova već postojeća uverenja. Kada se emocionalno vežemo za određeni ishod, možemo da izgradimo izuzetno sofisticirane argumente kojima opravdavamo ignorisanje dokaza koji ukazuju u drugom smeru. To znači da intuiciju treba preispitivati upravo onda kada nam deluje najubedljivije.

Jedan koristan test jeste da se zapitate koji bi vas dokaz naveo da promenite mišljenje. Ako je iskren odgovor „ništa“, verovatno više ne donosite odluku. Vi je branite.

Drugi test jeste da odvojite osećaj od zaključka. Umesto da kažete: „Instinkt mi govori da ne treba da prihvatim ovaj posao“, zapitajte se šta tačno izaziva nelagodu. Da li je to menadžer? Nešto u kulturi kompanije? Komentar tokom razgovora za posao? Sam posao i odgovornosti? Činjenica da osećate olakšanje svaki put kada zamislite da odbijate ponudu?

Tada intuicija postaje korisna. Umesto da vam pruži odgovor, ona je identifikovala pitanje koje vredi istražiti.

Dobar savet treba da poboljša vašu odluku, a ne da je preuzme

Postoji razlog zbog kojeg važne odluke privlače toliko saveta. Ljudima je stalo. Kolege žele da nas zaštite od profesionalnih grešaka, prijatelji žele da budemo srećni. Mentori se oslanjaju na iskustva koja bi mogla da nas spreče da ponovimo njihove greške. Bilo bi nerazumno ignorisati promišljen savet samo zato što je u suprotnosti sa onim što želimo. Naročito kada nekoliko nezavisnih ljudi ukaže na isti rizik.

Ali postoji razlika između slušanja saveta i prepuštanja odluke drugima. Drugi ljudi mogu da prošire vašu perspektivu, ukažu na slepe tačke i nateraju vas da se suočite sa neprijatnim mogućnostima. Ne mogu da uklone neizvesnost koja prati izbor. Istraživanja donošenja odluka sve više dovode u pitanje ideju da emocije i razum funkcionišu kao jednostavne suprotnosti.

Dobro rasuđivanje često zahteva i analitičke informacije i emocionalne signale, jer odluke ne podrazumevaju samo procenu onoga što bi moglo da se dogodi već i utvrđivanje ishoda koji su nam zapravo važni.

Možda je to bolja definicija poverenja u sopstveni instinkt. To ne znači ignorisati dokaze ili verovati da je neobjašnjiv osećaj nepogrešiv. To znači dozvoliti da i vaše sopstveno iskustvo ostane deo dokaza.

Prikupite činjenice. Pitajte ljude koje poštujete. Pronađite nekoga ko je spreman da se suprotstavi opciji koju vi preferirate. A onda obratite pažnju na ono što ostaje nerešeno nakon tih razgovora.

Ponekad će svi drugi biti u pravu. Ponekad ćete otkriti da je osećaj koji ste pokušavali da potisnete ukazivao na nešto važno. Ne postoji tehnika koja može da garantuje koji će od ta dva scenarija nastupiti.

Upravo to važne odluke čini teškim.

Saveti vam mogu pomoći da ih donesete. Ali ne mogu ih učiniti vašim. Drugi ljudi imaju pravo da daju svoje mišljenje, ali vi ste osoba koja mora da živi sa odgovorom.

izvor : Bendžamin Lejker, saradnik Forbes