Istraživanje: Većina Nijemaca vidi Rusiju kao prijetnju !

Više od polovine građana Nemačke s pravom glasa smatra da Rusija ugrožava bezbednost njihove zemlje, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja.

Napad dronom na aerodrom u Lajpcigu, eksplozivne naprave i pirotehnika na dve trafostanice u Brandenburgu i Severnoj Rajni-Vestfaliji, podmetanje požara u blizini kompanija namenske industrije u Bavarskoj – uoči izbora u tri pokrajine ovog septembra sve je više napada na kritično važnu infrastrukturu u Nemačkoj, a na meti su ponovo i kompanije namenske industrije.

U slučaju napada dronom, nemačka vlada jasno je označila Rusiju kao odgovornu. Da li Rusija stoji i iza drugih napada? „Nismo u ratu, ali više nismo ni u miru“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc (CDU) govoreći o Rusiji još pre napada dronovima.

I građani Nemačke su uznemireni. Njih 56 odsto smatra da Rusija ugrožava bezbednost Nemačke. Zanimljivo je, ujedno, pogledati rezultate prema stranačkoj pripadnosti (grafika ispod: levo procenat onih koji smatraju da Rusija ugrožava bezbednost Nemačke, a desno onih koji misle da ne ugrožava).

Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja ARD-Dojčlandtrend, za koje je institut za ispitivanje javnog mnjenja infratest dimap od 31. avgusta do 2. septembra reprezentativno anketirao 1.319 građana s pravom glasa u Njemačkoj.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) upozorava da je Nemačka sada „svakodnevna meta hibridnog ratovanja“.

Pod tim se podrazumevaju mere koje ostaju ispod praga vojnog napada. To su, na primer, sajber-napadi, špijunaža, propaganda, dezinformacije, ali i sabotaže. Cilj hibridnih napada jeste destabilizovati zemlju, izazvati nesigurnost među stanovništvom ili uticati na političke stavove.

Istočni Nijemci znatno manje zabrinuti

Nemačka podržava Ukrajinu politički, finansijski i vojno. Zbog toga je iz ruske perspektive postala protivnik. Međutim, pretnja koja iz toga proizlazi ne zabrinjava sve građane podjednako. Gotovo polovina stanovnika istočne Nemačke smatra da postoji mala ili nikakva pretnja od Rusije.

Najmanje su zabrinuti birači rusofilske i delom krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD). U toj grupi dve trećine birača smatra da je pretnja iz Rusije mala.

Sličan obrazac uočava se i kada je reč o isporukama oružja Ukrajini. Za nešto više od polovine Nemaca vojna podrška je primerena ili bi je čak trebalo povećati, dok za nešto više od četiri od deset ispitanih se s tim ide predaleko. U istočnoj Nemačkoj i među pristalicama AfD-a prevladava, međutim, protivljenje vojnoj pomoći Ukrajini.

AfD i dalje ubjedljivo vodi na saveznom nivou

Šestog septembra u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksoniji-Anhaltu biće održani izbori za novi pokrajinski parlament. AfD je tamo daleko ispred ostalih stranaka u anketama, a mogla bi čak i da osvoji apsolutnu većinu. I na saveznom nivou ta stranka i dalje uživa veliku podršku.

Kada bi se naredne nedelje održali izbori za Bundestag, AfD bi osvojila 27 odsto glasova, što je jedan procentni poen manje nego u avgustu. Time bi bila najjača politička snaga. CDU/CSU i dalje imaju 21 procenat – na izborima za Bundestag u februaru 2025. osvojile su 28,5 odsto.

Zeleni bi dobili 15 procenata, dok bi SPD i Levica u odnosu na avgust blago napredovali – na 13, odnosno 12 odsto (po jedan procentni poen više). Sve ostale stranke ostale bi ispod cenzusa od pet procenata.

Neomiljena vlada, neomiljeni kancelar

Aktuelna vladajuća koalicija demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) prema rezultatima trenutnog ispitivanja, ne bi imala većinu. Samo 15 odsto ispitanih u ovom ispitivanju zadovoljno je radom vlade.

Čak je i među pristalicama vladajućih stranaka CDU/CSU i SPD većina razočarana učinkom aktuelne koalicije. Još lošije prolazi kancelar i lider CDU, Fridrih Merc. Samo 13 odsto građana njegov rad ocenjuje pozitivno.

S tim je povezana i procena građana o kompetencijama demohrišćana. Znatno manje građana danas veruje da CDU/CSU mogu da pronađu rešenja za ključna politička pitanja. Dok ih je pre nešto više od godinu dana 31 odsto ispitanih smatralo kompetentnim da obezbede mir u Evropi, danas u to veruje samo 23 odsto Nemaca.

Kada je reč sposobnosti CDU/CSU da rešavaju pitanja migracija, odnosno da vode politiku azila, procenat onih koji im veruju pre godinu dana je iznosio 24 odsto, a danas samo 19 procenata. Kod reforme penzionog sistema podrška je pala sa 21 na 15 odsto, a u klimatskoj i ekološkoj politici sa 14 na samo osam odsto.

Kada je reč o ekonomiji, demohrišćani i dalje uživaju najveće poverenje – 24 odsto. Ali i tu je poverenje značajno opalo, jer je u februaru 2026. iznosilo 31 procenat.

U istočnoj Nemačkoj AfD je u međuvremenu postala stranka kojoj građani veruju – izuzev kada je reč o klimatskoj i ekološkoj politici.

Slaba ekonomija izaziva zabrinutost

Ekonomska situacija u Nemačkoj već mesecima se smatra najvećim problemom koji treba rešiti. Trenutno 79 odsto ispitanih u istraživanju ARD-Dojčlandtrend izjavljuje da je stanje nemačke privrede loše ili manje dobro.

I tu, međutim, postoje velike razlike u zavisnosti od stranačke pripadnosti.

Četrdeset jedan odsto pristalica SPD-a smatra da je ekonomska situacija dobra ili veoma dobra. Među pristalicama Zelenih tako misli 37 odsto. Kod pristalica AfD-a taj udeo je samo tri procenta, prenosi DW.