Indija kao ključ carinskog rata Kine i SAD !

PIŠE: Branko Žujović

Iako pre oko godinu dana, kada je Nju Delhi u pograničnoj zoni Utarakand i Himačal Pradeš rasporedio dodatnih desetak hiljada vojnika, događaji to nisu nagoveštavali, Kina i Indija su u međuvremenu načinile niz opreznih ali vidljivih koraka ka stabilizaciji i unapređenju svojih odnosa.

Situacija je bila posebno teška nakon sukoba slabijeg intenziteta u pograničnom pojasu 2020. godine. koji ipak na kraju nije eskalirao u otvoreni sukob i rat. Tada je Indija praktično zaustavila kineska ulaganja, zabranila mnoge kineske aplikacije i pooštrila nadzor nad radom kineskih kompanija.

Ovaj sukob, kao i nagomilavanje po ukupno šezdesetak hiljada vojnika sa obe strane, sveli su odnose Pekinga i Nju Delhija na najniži nivo od 1962. godine, kada je izbio kratkotrajni rat zbog pitanja razgraničenja.

Konkretni pomaci u ekonomskoj saradnji, te najava predsedika Si Đinpinga i premijera Narendre Modija iz oktobra prošle godine da će konačno biti rešeno pitanje razgraničenja dve zemlje, smenile su neprijatne vesti o sporadičnim sukobima duž spornih graničnih područja dve najbrojnije zemlje na svetu.

Koliko su proteklih godina indijsko-kineski odnosi bili osetljivi, govori i činjenica da između dve najbrojnije zemlje sveta skoro pet godina nema direktnih letova. Peking i Nju Delhi ovo pitanje, kao važan uslov normalizacije saradnje, pokušavaju da reše upravo ovih dana.

Trampov dolazak

Otvarajući se lane ka Indiji, Kina je anticipirala dolazak Donalda Trampa u Belu kuću i carinski sukob sa SAD. Preostalo je pitanje hoće li Indija biti „naklonjenija“ na stranu „Kvada“, ili će slediti principe BRIKS-a i dobrosusedskih odnosa.

Mnogi u svetu Indiju vide kao glavnog dobitnika Trampovog carinskog pohoda na Kinu, ilustrujući to nekim od statističkih pokazatelja. Ukoliko je, na primer, Kina 2023. u SAD izvezla ok 600.000 tona čelika, a Indija oko 260.000, zbog čega taj odnos 2025. godine ne bi bio preokrenut u korist Indije, koja barem još dugo neće ostvariti stepen današnjeg kineskog ekonomskog razvoja?

Isto tako, pojavile su se vesti da bi SAD preko Indije mogle da nadomeste uvoz pametnih telefona i još nekih proizvoda iz Kine, što je, ruku na srce, više pitanje trenutne američke želje ili probne kalkulacije, nego stvarnih okolnosti, tim pre što cilj Donalda Trampa ne obuhvata samo suzbijanje Kine, nego i povratak proizvodnje u SAD. U tom smislu zamena Kine drugom „Kinom“ za SAD dugoročno ne bi značila mnogo u svetlu „MAGA“ politike nove administracije.

Alternativa ovom, uslovno rečeno hladnoratovskom pogledu na svet, koji nije bio bez osnova imajući u vodu sporadične napetosti između Nju Delhija i Pekinga, bio je evolutivni pogled na svetsku politiku.

Taj pogled podrazumeva da su velike evroazijske civilizacije i kulture, poput Kine, Indije ili Rusije, ali i ostale države i regioni sveta, izvukli neophodne zaključke iz vlastitih istorijskih iskustava sa zemljama Zapada, da bi na pragu sredine 21. stoleća tako lako uletele u jednu, po svemu prostu, zamku čiji jedini mehanizam predstavlja stara latinska izreka „zavadi pa vladaj“.

Jednostavnije rečeno, stajući na stranu Vašingtona, Indija bi možda ostvarila kratkoročnu, ili čak srednjeročnu korist, ali bi se dugoročno našla u zamci u kojoj je trebalo da se nađe Kina nakon njenog razdvajanja od Rusije, odnosno SSSR-a, tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Trgovinski problemi

Velika prepreka na putu koji trasira evolutivni pogled na međunarodne odnose bio je deficit Indije u trgovini sa Kinom koji je, barem do sada, imao tendenciju naglog rasta. Sudeći prema indijskim izvorima, Kina je u međuvremenu poslala vrlo jasne neformalne signale da je spremna da odgovori na zabrinutost Indije u vezi sa trgovinskim deficitom, kroz povećanje uvoza indijskih proizvoda, te uklanjanje carinskih i necarinskih barijera.

Ova poruka, kako je navedeno u jednom od izveštaja Hindustan tajmsa, ukazala je da bi dve zemlje mogle doći do uravnoteženije bilateralne trgovine.

“Uvođenje olakšica za indijske proizvode moglo bi obuhvatiti smanjenje carina, pojednostavljenje standarda za bezbednost i kvalitet, kao i ubrzane procedure za dobijanje dozvola za izvoz robe iz Indije. Ovaj razvoj situacije mogao bi predstavljati pozitivan signal za unapređenje ekonomskih odnosa između dve zemlje, uprkos političkim tenzijama koje povremeno utiču na bilateralnu dinamiku”, naveo je u analizi kinesko-indijskih odnosa Hindustan tajms.

Budući da svoje tržište ne opasuje carinskim barijerama, poput SAD, sasvim je logično da Peking vrlo izvesne carinske i trgovinske probleme sa tom zemljom amortizuje širenjem saradnje pre svih sa zemljama ASEAN-a, koje su, u zbiru, najveći i sve važniji trgovinski partneri Kine, zatim sa Indijom i Rusijom, Afrikom i Južnom Amerikom, pa potencijalno i sa Evropskom unijom, ili makar nekim zemljama evropskog kontinenta.

Vrednost trgovinskog deficita Indije u trgovini sa Kinom, u ovoj godini, projektovana je na oko sto milijardi dolara. U proteklim godinama, taj deficit se kretao od 44 do 48,65 milijardi dolara, ali je u poslednje vreme zabeležio nagli rast, udvostručivši se za oko pet godina.

Tako Indija iz Kine najviše uvozi elektronske komponente i računarsku opremu, telekomunikacione uređaje, mašine za mlečnu industriju, hemikalije, elektronske instrumente, električne mašine, sirovine za proizvodnju plastike i farmaceutske sirovine, dok u Kinu izvozi rudu gvožđa, morske plodove, naftne derivate, začine, ricinusovo ulje i nešto telekomunikacione opreme.

„U tom kontekstu, Indija se sve više posmatra kao ključni ekonomski akter u Aziji, sa potencijalom da popuni deo izvoznog prostora koji je Kina izgubila usled sve intenzivnijeg trgovinskog sukoba sa SAD. Indija za sada nije zauzela zvaničan stav po ovom pitanju, budući da bilateralni pregovori ovakvog tipa podrazumevaju princip reciprociteta, dodala su trojica sagovornika upućenih u situaciju”, navodi Hindustan tajms, uz napomenu da Nju Delhi strahuje da bi jednostrano ublažavanje trgovinskih barijera moglo dodatno pogoršati problem prekomernog uvoza i dampinga kineske robe na indijsko tržište.

Kao civilizacija koja je izvukla pouke iz istorije, naročito političke i ekonomske istorije 19. i 20. stoleća, Kina je spremna da sarađuje sa Indijom.

Iako struktura trgovinske razmene dve zemlje preteže na kinesku stranu, jer Indija u Kinu uglavnom izvozi proizvode nižeg stepena obrade, ne treba zaboraviti da je kineski ambasador u Indiji, Su Fejhung, nedavno pominjao mogućnosti da Kina poveća uvoz indijskih proizvoda i podstakne ulaganja indijskih firmi.

“U intervjuu za državne (kineske) novine Global Tajms, neposredno pre nego što je američki predsednik Donald Tramp najavio svoje ‘recipročne carine‘, Su je naglasio da se odnosi Indije i Kine nalaze na važnoj prekretnici, te da bi Nju Delhi trebalo da stvori fer i transparentno poslovno okruženje za kineske kompanije.“

Dobra volja Kine

Nadu da bi dve najbrojnije zemlje sveta u kratkom roku mogle da pronađu zajednički jezik podgreva slučaj naglog porasta kinesko-ruske ekonomske saradnje. Rusija je do pre nekoliko godina neprekidno ispadala i vraćala se među desetak najvećih kineskih spoljnotrgovinskih partnera, da bi poslednjih godina ekonomska razmena dve zemlje, čija je struktura takođe veoma raznorodna, naglo porasla. Lane je iznosila 245 milijardi dolara i zabeležila je rast uprkos sankcijama protiv Rusije i sukoba u Ukrajini, pa se Rusija sada nalazi na šestom mestu po vrednosti trgovinske razmene sa Kinom.

Sličan podvig, ukoliko tako može da se kaže, mogle bi da ostvare Kina i Indija, čime bi Indija, koja takođe ima značajan prostor za rast saradnje sa Rusijom, iskazala istorijsku zrelost, ne dozvolivši SAD da saradnju sa njom uslovljavaju njenim odnosima sa Kinom.

Da prostor za uvoz iz Indije u Kinu postoji, svedoče mnoge okolnosti. Najpre, tu je kineska dobra volja da se odnosi dve najveće zemlje u razvoju poboljšaju i dodatno unaprede.

Kineski predsednik Si Đinping i indijski premijer Narendra Modi se rukuju na Samitu BRIKS-a u Kazanju, 24. oktobar 2024. (Foto: Reuters)
Kina u američkoj carinskoj politici i ostalim postupcima prema azijskim zemljama vidi uskraćivanje prava na razvoj Globalnog juga. Otprilike tako je navela kineska ambasada u Nju Delhiju u svom nedavom saopštenju. Kina ne krije da, nakon uvođenja besmisleno viskih carina od strane SAD, istražuje alternativna tržišta kako bi održala svoj privredni rast, a Indija bi mogla da odigra ključnu ulogu u tom procesu. Naravno, u obostranom interesu.

Promene u carinskoj politici, posmatrano iz Pekinga, predstavljaju priliku za Indiju da ojača bilateralnu trgovinu, a Indija to može iskoristiti, jer su promene carinskih tarifa takođe otvorile mogućnost za povećanje indijskog izvoza u Kinu.

Ostaje da se vidi hoće li dve stare civilizacije, pa makar i po cenu trzavica i brojnih poteškoća, pronaći neku vrstu koegzistanecije razvojnih modela i unapređenja odnosa ili će podleći, ovde pomenutoj staroj latinskoj poslovici („Zavadi pa vladaj“, prim. NS), koja bi na Globalnom jugu odavno trebala biti pročitana.

izvor : (standard.rs)