Evropske članice NATO-a obećale neviđeno ulaganje u odbranu: “Prijeti nam slom” !

NATO savez trenutno je u fazi intenzivnog trošenja, s planovima da tokom naredne decenije uloži milijarde u svoje oružane snage i bezbjednosne sisteme. Međutim, to je raskoš koju neke evropske članice NATO-a, koje se suočavaju s ogromnim i rastućim dugovima, teško mogu da priušte.

„Nešto ovakvih razmjera u mirnodopskim uslovima – ovako ogromno povećanje potrošnje na bilo koju stavku, a posebno na odbranu – do sada je nezabilježeno“, rekao je za CNN Marsel Fracšer, predsjednik Njemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW).

Za odbranu će se trošiti 5% BDP-a do 2035. godine

U junu su se članice NATO-a dogovorile da povećaju ciljeve odbrambene potrošnje na 5% bruto domaćeg proizvoda do 2035. godine. To je znatno više od trenutnog cilja od 2% i predstavlja veliko povećanje koje američki predsjednik Donald Tramp već godinama zahtijeva.

Ovo obećanje dato je u trenutku kada se evropske članice NATO-a suočavaju s agresivnom Rusijom, ali i sa Sjedinjenim Američkim Državama koje su se povukle iz svoje dugogodišnje uloge garanta bezbjednosti u regionu.

Vlade imaju tri opcije da ispune novi cilj potrošnje – da smanje druge troškove, povećaju poreze ili da se dodatno zadužuju – ali su analitičari za CNN izjavili da je svaka od tih opcija politički neprihvatljiva ili dugoročno neodrživa za evropske članice NATO-a koje su već ozbiljno zadužene.

„Mnoge zemlje Evropske unije suočene su sa ozbiljnim fiskalnim ograničenjima“, napisali su analitičari tink-tanka Bruegel iz Brisela početkom jula: „Nerealno je očekivati da će zemlje koje su decenijama imale problema da dostignu cilj od 2% odbrambene potrošnje vjerodostojno prihvatiti mnogo viši i slabo opravdani cilj.“

Mnoge zemlje NATO-a nisu uspjele da ispune prethodni cilj od 2%, koji je postavljen 2014. godine. Većina njih povećala je potrošnju posljednjih godina kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine. Evropska unija očekuje da će njenih 23 članice, koje su ujedno i članice NATO-a, tek ove godine ukupno gledano ispuniti taj cilj prema zbirnom BDP-u.

Evropske članice NATO-a pred velikim zaduživanjem

Međutim, sada se od njih traži još više. Novi cilj od 5% uključuje obavezu članica NATO-a da 3,5% svog godišnjeg BDP-a troše na tzv. „osnovne“ potrebe odbrane, poput naoružanja, dok se preostalih 1,5% odnosi na oblasti koje podržavaju odbranu, poput lučke infrastrukture. Za neke zemlje to znači pronalaženje dodatnih desetina milijardi dolara godišnje.

Frank Gil, analitičar za kreditne rejtinge za Evropu, Bliski istok i Afriku u agenciji S&P Global Ratings, smatra da će ispunjavanje cilja od 3,5% zahtijevati od evropskih zemalja dodatno zaduživanje. Neke bi mogle da pokušaju da smanje ili preraspodijele državnu potrošnju, ali to bi bilo veoma teško.

„Mnoge evropske vlade suočavaju se sa drugim fiskalnim pritiscima, prije svega sa starenjem stanovništva, što vodi ka još većim izdvajanjima za penzije. Politički je izuzetno teško smanjiti te troškove“, rekao je Gil za CNN. Slično mišljenje ima i Fracšer iz njemačkog DIW-a.

Prema njegovim riječima, za većinu zemalja NATO-a smanjenje potrošnje je „potpuno nemoguće“. „Evropa brzo stari. Potpuno je iluzorno vjerovati da bi evropske vlade mogle da uštede na javnim penzijama, zdravstvu ili brizi uopšte“, naveo je Fracšer.

Jedini održiv način finansiranja „ovog nivoa dodatne (odbrambene) potrošnje“, prema njegovim riječima, jeste povećanje poreza. Međutim, ne postoji ni politička volja ni podrška javnosti za tako drastično povećanje potrošnje u tom pravcu.

Ukupni dug bi mogao da poraste za 2 biliona dolara

Samo dodatno zaduživanje takođe je problematična opcija u Evropi, gdje su mnoge vlade već opterećene dugovima koji dostižu ili premašuju ukupni ekonomski učinak njihovih zemalja.

Ako sve drugo ostane nepromijenjeno, samo ispunjavanje cilja „osnovne“ odbrambene potrošnje od 3,5% moglo bi da poveća zbirni državni dug evropskih članica NATO-a za oko dva biliona dolara do 2035. godine, prema analizi S&P Global Ratingsa. Podaci Svjetske banke za 2024. godinu pokazuju da ukupni BDP zemalja EU iznosi oko 23,1 bilion dolara.

Taj dodatni dug bio bi posebno težak za zemlje poput Italije, Francuske i Belgije. Ove članice NATO-a imale su krajem 2024. godine najviše odnose javnog duga prema BDP-u – 135%, 113% i 105%, prema podacima Eurostata.

To su već sada ogromna opterećenja. U utorak je francuski premijer Fransoa Bajru upozorio da drugoj po veličini ekonomiji EU prijeti „slom pod teretom duga“.

Naglasio je da bi, ako se ništa ne promijeni, samo kamate koje Francuska plaća na svoj dug do 2029. godine mogle da narastu na 100 milijardi evra, čime bi postale najveći pojedinačni izdatak u budžetu. Ipak, i dalje podržava ulaganje u odbranu, dok istovremeno želi da ograniči druge državne rashode.

EU pokušava da olakša članicama ulaganje u bezbjednost. Brisel je izuzeo odbrambenu potrošnju iz svojih strogih fiskalnih pravila i najavio osnivanje fonda od 150 milijardi evra iz kojeg će zemlje moći da pozajmljuju po povoljnim kamatama kako bi ulagale u svoju odbranu.

Španija već najavila da neće ispuniti cilj

Ipak, postoji još jedna opcija za članice EU koje su istovremeno članice NATO-a, smatra Guntram Volf iz Bruegela. „Jednostavno – ne uraditi to. Ne trošiti više“, rekao je Volf za CNN.

Španija je već najavila da neće ispuniti cilj od 5%, navodeći da bi to ugrozilo njenu socijalnu potrošnju. Prošle godine ta južnoevropska zemlja potrošila je samo 1,28% BDP-a na odbranu, prema procjenama NATO-a.

Volf smatra da je „najbolji pokazatelj ko će povećati odbrambenu potrošnju – udaljenost zemlje od Moskve – mnogo više od bilo kakvih obećanja datih na samitu NATO-a“.

izvor : banjaluka.net.