Dušan Duško Popov je inspirisao Fleminga da stvori Džejmsa Bonda !!!

Studije u Nemačkoj donele su mu poznanstvo i prijateljstvo sa Johanom Jebzenom koji je poticao iz bogate brodovlasničke porodice, ali je veoma rano ostao bez roditelja. Ovaj dvojac se interesovao za izučavanje prava i za politiku, a u slobodno vreme i za automobile, lepe žene, provod do jutra. Tako je počela ova priča.

Šon Koneri, Džordž Lejzenbi, Rodžer Mur, Timoti Dalton, Pirs Brosnan, Danijel Krejg – svi su oni Popov, Dušan Popov.

Kreiranje lika britanskog agenta 007 inspirisala je priča o jugoslovenskom dvostrukom agentu koji je tokom Drugog svetskog rata radio za Tajnu obaveštajnu službu Ujedinjenog Kraljevstva. Po ugledu na njegovu ličnost i život, britanski pisac i novinar, Ijan Fleming, napisao je seriju romana o agentu Džejmsu Bondu.

Dušan je rođen 1912. godine u imućnoj porodici iz Titela koji je tada bio u sastavu Austrougarske države.  Otac Milorad bio je bogati trgovac. Majka mu se zvala Zorica i pored Dušana rodila je i Ivana i Vladimira. Porodica se iz Titela, na očevo insistiranje, preselila u Dubrovnik, jer je on želeo da mu sinovi pohađaju najbolje škole.

Iz internata Dušana šalju u Englesku, međutim, srednju ipak završava u Parizu.

Dušan i jeste završio najbolje škole u Dubrovniku, ali su ga nakon toga poslali u internat u Engleskoj, da bi na kraju srednju školu završio u Parizu. Naučio je francuski, nemački i engleski.

Nakon Prvog svetskog rata porodica Popov se preselila u Beograd, gde su posedovali dve kuće. Jedna od njih i danas postoji i nalazi se na uglu Francuske i Dositejeve ulice.

Sve je počelo od studija i jednog prijateljstva

Dušan je studirao Pravni fakultet u Beogradu, a 1936. godine školovanje nastavio u Frajburgu.

Studije u Nemačkoj donele su mu poznanstvo i prijateljstvo sa Johanom Jebzenom koji je poticao iz bogate brodovlasničke porodice, ali je veoma rano ostao bez roditelja. Ovaj dvojac se interesovao za izučavanje prava i za politiku, a u slobodno vreme i za automobile, lepe žene, provod do jutra.

Sa takvim životnim stilom prirodno dolaze i nevolje, a s obzirom na to da su bili britki na jeziku, zbog svojih političkih stavova su javno provocirali, pogotovu kada je bilo reči o nacistima.

Pod optužbom da je komunista, Popov je 1936. godine uhapšen od strane pripadnika Gestapo policije.

Ni nakon hapšenja Jebzen nije napustio svog prijatelja. Pomogao mu je tako što je o svemu obavestio Dušanovog oca, koji je kontaktirao sa tadašnjim predsednikom vlade Kraljevine Jugoslavije Milanom Stojadinovićem, a Stojadinović je preko svojih veza u Nemačkoj i samog rajhsmaršala Hermana Geringa izdejstvovao Dušanovo puštanje iz zatvora.

Prema jednim izvorima Dušan je samovoljno, dan nakon oslobađanja, napustio Nemačku i vratio se u srpsku prestonicu. Prema drugim, proteran je iz Trećeg Rajha. Bilo kako bilo, Jebzen je svog kolegu spasao sigurne smrti u koncentracionom logoru. Iz zahvalnosti, Popov je obećao Johanu da će mu pomoći kad god mu u životu njegova pomoć bude potrebna.

Rađanje dvostrukog agenta

Kada se vratio u Beograd, radio je kao advokat, a 1940. godine otvorio svoju kancelariju i odmah pridobio sve važne klijente.

Među njegovim prijateljima nalazio se i princ Džordž, vojvoda od Kenta, najmlađi sin tadašnjeg britanskog kralja Džordža VI. Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, i Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka su počeli da regrutuju tajne agente širom Evrope. Tada ga se setio i njegov drug Jebzen koji je poželeo da se vide u Beogradu. Pri tom susretu drug mu je otkrio da je postao dvostruki agent koji nominalno radi za nemačku vojnu obaveštajnu službu – Abver, a zapravo za MI6, tajnu obaveštajnu službu Ujedinjenog Kraljevstva.

 

Angažovanje u nemačkom Abveru, Johanes je prihvatio kako bi izbegao vojnu službu u ratu koji je bio na pomolu.

Popovu nije trebalo puno da u stopu sledi svog drugara i pomogne mu. Ipak, nikada nije bilo sasvim pouzdano poznato da li je služba Abver samoinicijativno kontaktirala Dušana Popova ili je to bila ideja njegovog prijatelja Johana Jebzena.

Bilo kako bilo, Nemcima je i pored ranijih sukoba dobrodošla Dušanova inteligencija, ali i njegovi važni kontakti.

Cilj je bio da od njega načine superšpijuna. Prvi zadatak koji su mu postavili bio je sastavljanje spiska uglednih francuskih građana koji bi, po mišljenju Popova, po nemačkom osvajanju Francuske bili spremni na saradnju sa nacističkim okupatorom.

U to isto vreme, Ivan, njegov stariji brat, već je bio pripadnik britanske obaveštajne službe. Dušan se poverio i izrazio želju da mu se pridruži. Ivan ga je i poslao u britansku ambasadu u Beogradu – štab MI6, gde je i regrutovan kao dvostruki agent.

Njegovo šifrovano ime u Abveru bilo je Ivan, dok su mu Britanci nadenuli ime Tricikl.

Jugoslovenski agent “Duško”

Informacije prosleđivane Nemcima bile su, prema rečima samog Popova, „suptilna smesa istina, poluistina i laži ‐ onih istina koje nemaju težinu i potpunih laži, samo ako ih neprijatelj ne može proveriti“. Nemcima je dostavljao kontrolisane i pažljivo izabarane podatke – one kojima je potvrđivao svoju lojalnost Abveru, ali nije nanosio štetu obaveštajnoj službi Britanaca.

Interesantno je da je bio dobro plaćen od strane Nemaca i da zato nije uzimao ni centa Britancima, jer je bio na strani pravde.

Kad je britanska obaveštajna služba formirala Sekciju XX, koju je vodio oksfordski profesor istorije Džon Sesil Masterman, mesto jednog od članova odmah je dobio Popov. Zadatak ove Sekcije bio je da vodi i usmerava rad dvostrukih špijuna na teritoriji Velike Britanije, i da obmanama i odabranim obaveštajnim informacijama iscrpljuje naciste.

Agent Tricikl je radio za obe britanske tajne službe, obaveštajnu (MI6) i kontraobaveštajnu (MI5). Nadređeni su smatrali da je on jednostavno idealna osoba za špijuna. Posedovao je šarm i harizmu, imao je veoma visoke intelektualne sposobnosti, ali je bio i čovek kod koga u odlučujućim trenucima preovlađuju spasonosni instinkti.

Posle ulaska Kraljevine Jugoslavije u rat, 6. aprila 1941. godine, Popov se ponudio izbegličkoj vladi u Londonu i počeo dobrovoljno i besplatno da radi i za Jugoslaviju kao obaveštajac pod šifrovanim imenom “Duško”. Time je postao jedan od retkih trostrukih agenata u istoriji.

Privatni život i susret sa Flemingom

Popov se poznavao sa Ijanom Flemingom, koji će godinama kasnije stvoriti Džejmsa Bonda. Fleming je bio zadužen za praćenje rada Tricikla i njegovih partnera, Želatina i Balona, u toku sopstvene operacije u vezi sa Španijom. Upravo tada se Fleming upoznao sa Popovljevim osobinama koje su ga toliko fascinirale i inspirisale za stvaranje kultnog lika.

Posle završetka Drugog svetskog rata, Popov više nije bio aktivan u britanskoj službi. Ipak, MI5 i MI6 su ga povremeno zvali radi konsultacija. Kupio je kuću u Opiju, na jugu Francuske, jer ga je taj predeo podsećao na Dubrovnik. Ženio se dva puta. Prvi put Francuskinjom Žaklinom, sa kojom ima sina Dejana (Dina). Iako je nakon penzionisanja vodio miran porodični život, njegova kuća na Azurnoj obali bila je mesto čestih zabava i provoda.

Dok je bio u braku sa Žaklinom, upoznao je trideset godina mlađu Šveđanku Džil Jensen koja se na prvi pogled zaljubila u tajnog agenta. Raskinula je dugogodišnju verdibu, a Dušan se razveo od svoje prve supruge. Već naredne godine se oženio sa Džil. Sa njom ima tri sina, Marka, Borisa i Omara. Dušan je dosta vremena provodio na Bahamima, gde je njegov brat Ivan imao svoju polikliniku. Mlađi brat Vladimir je svoj mir našao u porodičnoj kući u Nici.

Nakon penzionisanja u obaveštajnoj službi, Popov je veoma uspešno nastavio da se bavi advokatskim poslom. Pored žena, voleo je i automobile i cigare. Žena se u drugom braku odrekao, ali cigareta nikad. Od posledica pušenja oslabilo mu je srce i preminuo je u svojoj 69. godini, 10. avgusta 1981. godine u Opiju, gde je i sahranjen, piše “Presstiz.rs“.

(Ona.rs

Telegraf.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *